Tu se mogu videti i freske srpskih svetitelja u Grčkoj: Manastir blizu Bogorodičinog vrta u koji smeju i žene

Poznat i kao Kapija Svete Gore, Jerisos je mesto u blizini Stagire, u Grčkoj. Istog onog mesta u kome je nekada davno rođen i Aristotel, čuveni antički filozof.

I baš kada se iz Stavrosa, jednog od poznatijih letovališta u tom delu Halkidikija, krene put Jerisosa i Bogorodičinog vrta, kako se neretko Sveta Gora naziva, nailazi se na dva kamena stuba, koja će sigurno privući pažnju srpskih turista.

Na oko sedam kilometara pre ulaska u mesto Jerisos mogu se videti i dve freske, karakteristične za mnoge srpske svetinje.

Uravo na tim kamenim stubovima su vredne ruke zografa oslikale dve istorijske ličnosti, izuzetno značajne za srpsku državu i Crkvu. Jedan od njih je Stefan Nemanja, u monaštvu nazvan Simeon, a drugi je njegov sin, Rastko Nemanjić, potonji Sveti Sava, čijom zaslugom je Srpska pravoslavna crkva i stekla autokefalnost.

Manastirski posed

Iako se kao jedna od najznačajnijih srpskih svetinja van granica današnje Srbije, bez sumnje izdvaja manastir Hilandar na Svetoj Gori, postoji u Grčkoj još jedna svetinja koje se uvek treba setiti.

Na površini od oko 1.650 hektara, na oko sedam kilometara udaljenosti od Jerisosa, nalazi se planina Kakavos.

Možda za srpske turiste koji letuju u tom delu Grčke, ali i Srbe generalno ta informacija uopšte i ne bi imala neki značaj, da se u podnožju te planine ne krije i posed svetogroskog manastira Hilandar. Manastir Kakovo.

Žene su dobrodošle

Poznata je priča o tome zašto žene ne smeju da kroče na tlo Svete Gore, koja se smatra vrrtom Presvete Bogorodice.

Za razliku od Svete Gore, u manastiru Kakovo su dobrodošle i žene. A budući da se ta svetinja smatra jednom od najznačajnijih, kada su u pitanju posedi Hilandara, jasno je i zašto je taj podatak za mnoge vernice značajan.

Ktitor crkve manastira Kakovo je otac Nikanor Hilandarac, koji je bio jedan od igumana manastira Hilandar na Svetoj Gori. Upravo on je u freskoslikarstvu ove crkve, nešto skromnijih dimenzija, i prikazan.

Akademski slikar D. Jašović se smatra zaslužnim za izradu živopisa kakovske crkve. Mada pažnju posetilaca privači i podni mozaik, sačinjen od kamena oblutaka u crnim i belim nijansama, koji su sa puno strpljenja i ljubavi slagali monasi sa Svete Gore, iz manastira Hilandar.

( Ona.rs / „Hilandar.org“ )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.