Leto kada je turizam prevršio svaku meru na pojedinim destinacijama je iza nas: Da li će tako biti i dogodine?
Ne može se osporiti činjenica da su se ove godine putovanja vratila na velika vrata nakon perioda pandemije, ali se ne može reći da su time baš svi bili oduševljeni. Posebno ljudi koji žive na poznatim turističkim destinacijama
Iako ljudi na mnogim, svetski poznatim destinacijama praktično žive od turizma, tokom prethodnog perioda ih to, ipak nije sprečilo da organizuju proteste protiv prekomernog turizma.
Ne može se osporiti činjenica da su se ove godine putovanja vratila na velika vrata nakon perioda pandemije, ali se ne može reći da su time baš svi bili oduševljeni. Posebno ljudi koji žive na poznatim turističkim destinacijama.
Bilo je tu i nešto inovativnijih protesta. Tako su recimo u Barseloni lokalni stanovnici odlučili da turiste prskaju pištoljima na vodu, dok su stanovnici Majorke učinili nešto još praktičnije - raširili su peškire po plaži i to jedan uz drugi, ne bi li tako slikovito pokazali „kako se osećaju kadaa su njihove plaže preplavljene turistima“.
Čak je bilo i destinacija, na kojima su čelnici zamolili turiste da se „drže podalje“, al i onih koje su uvele kazne za mnogo toga što turisti inače rade. Takođe, na pojedinim destinacijama se priča i o uvođenju taksi za posete, dok je na nekima ta naknada već uvedena.
Ipak, uprkos svemu tome, predviđanja su da će za oko pet procenata porasti turističke posete u Španiji, dok se očekuje da će najposećenija zemlja i naredne godine biti Francuska.
Promena pristupa kao opcija
Prekomerni turizma na mnogim, svetski poznatim destinacijama ima negativan uticaj na život stanovnika. Logično se nameće pitanje da li je jedna od opcija za rešavanje tog problema i promena pristupa?
- Ovo nije prvi put da se javio prekomerni turizam. Neposredno pre pandemije, problem je počeo da uzima maha. Lokalne zajednice su počele da budu frustrirane zbog prekomernog turizma, dok su destinacije gubile kontrolu - objasnio je za BBC Džeremi Sampson, izvršni direktor organizacije „The Travel Foundation“, koja radi na tome da obezbedi pozitivan uticaj turizma na različite destinacije.
Uprkos tome, Sampson smatra da ipak nije preveliki problem prekomerni turizam, već da je potrebno utvrditi uzrok te pojave. Kao razlog on navodi „loše, neuravnoteženo planiranje“, napominjući da nije baš jednostavno regulisati oblast turizma, budući da ona mora da funkcioniše u skladu sa ekosistemom, a što sve zavisi od same destinacije.
Rast cena?
Još jedan od načina za borbu protiv prekomernog turizma se vidi i u uvođenju, odnosno povećanju visine turističke takse.
Osim u Veneciji, postoje najave i za uvođenje turističke takse od dva evra za posetu čuvenoj fontani Di Trevi u Rimu, što bi trebalo kasnije da bude utrošeno i za održavanje ovog značajnog gradskog lokaliteta.
U Grčkoj je aktuelna taksa od 20 evra za putnike kruzera, a ako pristaju na nekim od najpoznatijih ostrva, poput Mikonosa i Santorinija.
Borba protiv prekomernog turizma
Pojedine destinacije se bave i problemom do koga dovodi kratkoročni najam smeštaja, pa na nekim od njih je u planu i smanjivanje broja takvih smeštajnih jedinica, dok je na nekima zabranjen kratkoročni najam nekretnina.
Kao možda najbolji način za rasterećenje popularnih destinacija ističe se otkrivanje onih, koje nisu trenutno u fokusu. Iako možda nisu toliko atraktivne kao one, koje su u žiži, takve destinacije imaju takođe mnogo toga da ponude. Uz to, na njima za sada nema gužve, što će i celokupno putovanje, prilično je izvesno, učiniti mnogo prijatnijim.
(Ona.rs/ „BBC“ )