Priča o veri i tradiciji na izvoru hrišćanstva: Dušan Mihalek o proslavi pravoslavnog Božića u Svetoj zemlji
Proslava pravoslavnog Božića i Nove godine u Svetoj zemlji ima specifične karakteristike, s obzirom na bogatstvo verskih tradicija i kulturnih razlika u ovom regionu. Za pravoslavne vernike, Betlehem, kao mesto rođenja Isusa Hrista, predstavlja centralno odredište u vreme Božića.
Hodočasnici iz celog sveta dolaze kako bi prisustvovali misama i liturgijama, koje se održavaju u Crkvi Rođenja Hristovog, ali praznična atmosfera nije ista kao u većini pravoslavnih zemalja. U Jerusalimu, iako su prisutni specifični božićni običaji, naglasak je na duhovnim obredima, a više nego u drugim mestima, vernici se fokusiraju na liturgijski karakter praznika.
Preporučujemo
Nije bilo drugog načina: Građena je kao “kuća za popa” i imala je ognjište i dimnjak, a danas je jedinstvena
Čini se da nemaju strah: Ovo je jedino mesto na celom svetu gde kitovi stalno žele da se „druže“ sa ljudima
Nova godina, iako nije tradicionalno pravoslavni praznik, sve više dobija na značaju zbog kulturnih uticaja i prisustva stranih hodočasnika i turista. Ovaj period, između Božića i Nove godine, donosi specifičnu dinamiku u svetim mestima, koja se odražava u obeležavanju praznika, liturgijama i okupljanjima, ali i u svakodnevnom životu hrišćanskih zajednica u Izraelu.
O tome, ali i o svojim iskustvima kao turistički vodič u Svetoj zemlji, razgovarali smo sa našim najpoznatijim vodičem hodočasnika - Dušanom Mihalekom.
Nova godina u Svetoj zemlji
- Kada smo se 1991. doselili u Izrael, odmah smo primetili razlike u kalendarskim i verskim običajima - započinje razgovor za Ona.rs Mihalek: - Jevrejski kalendar dominira, pa se Nova godina, Roš Hašana, slavi u septembru ili oktobru po gregorijanskom kalendaru. "Međutim, imigracija Jevreja iz bivšeg SSSR-a devedesetih godina unela je duh slavljenja 31. decembra. To je postao praznik koji se obeležava na svoj način, uglavnom u krugu porodice, uz skromne proslave.
Pravoslavni Božić
Proslava pravoslavnog Božića u Svetoj zemlji, posebno u Betlehemu, ima jedinstvenu simboliku.
- Betlehem, mesto rođenja Isusa Hrista, postaje središte događaja sa svečanim misama u Crkvi Rođenja Hristovog. Liturgije koje se održavaju u ponoć okupljaju hodočasnike iz celog sveta - kaže Mihalek i nastavlja: - U Jerusalimu, praznična atmosfera se razlikuje zavisno od kvartova. U hrišćanskim delovima, poput Starog grada, postavljaju se velike jelke, crkve su pune vernika, a Jerusalimski Santa, lokalna verzija Deda Mraza, poseċuje trgove i uveseljava decu.
Međutim, kako Dušan napominje, pravoslavni Božić u Svetoj zemlji ima svoje specifičnosti, jer se praznuje prema julijanskom kalendaru. To znači da se pravoslavni Božić slavi 7. januara, a mnogi vernici dolaze iz različitih zemalja da prisustvuju misama u Crkvi Rođenja Hristovog, koja je preplavljena vernicima.
- Dok su katoličke crkve ukrašene svetlima i božićnim ukrasima, pravoslavni vernici unose specifičan mir u hramove, prateći liturgiju i tradicionalno posteći do ponoći - dodaje Mihalek.
Za razliku od običaja u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama, paljenje badnjaka u Svetoj zemlji nije široko rasprostranjeno. U hrišćanskim zajednicama, naročito u Jerusalimu i Betlehemu, naglasak je na liturgijskim obredima, dok se badnjak, kao običaj, ne pali u istom obliku kao u Srbiji. Ipak, u zajednicama srpskih hodočasnika, moguće je da se običaj prenese iz domovine, ali to nije standardna praksa. Za mnoge, ključni trenutak je učešće u ponoćnoj liturgiji, dok badnjak kao simbolički element može biti prisutan u nekim porodicama ili manastirima.
Specifičnosti hodočašća u Svetoj zemlji
- Svetu zemlju ne treba posmatrati samo očima, već i srcem i dušom - naglašava Mihalek.
Hodočasnicima savetuje da koriste sva čula kako bi doživeli mirise, zvuke i atmosferu svetih mesta.
- Svi koji dolaze imaju različite običaje, a vodič mora da razume te razlike - objašnjava i dodaje da pravoslavni vernici, recimo, vole da se potope u svetu vodu reke Jordan, dok se muslimani izuvaju iz poštovanja pre ulaska na sveta mesta: - Izrael nije tipična turistička zemlja. Hodočasnici dolaze skromno, sa željom da duhovno obogate svoje iskustvo. Međutim, pandemija i političke nestabilnosti značajno su smanjili broj posetilaca poslednjih godina.
Mihalek, koji je u terorističkom napadu 7. oktobra 2024. godine i sam izbugio unuka, sada se nada da će mir ponovo zavladati, omogućavajući ljudima da nesmetano dolaze u Svetu zemlju.
Povezanost Srbije i Svete zemlje
- Veza između Srbije i Svete zemlje traje vekovima, još od vremena Svetog Save - objašnjava Mihalek i podseća na zadužbine Nemanjića, poput Crkve Svetog Đorđa u Akri i Aranđelskog manastira u Jerusalimu: - Naša istorija je duboko ukorenjena u ovoj zemlji, a hodočasnici iz Srbije često žele da osete taj duh i povezanost.
Dušan Mihalek zaključuje razgovor rečima: "Hodočašće je vrlo kompleksno iskustvo, a Svetu zemlju ne možete doživeti jednom. Uvek se poželite vratiti, jer svaki kamen ovde priča svoju priču."
(Ona.rs)