• 2

Upoznajte Svetu zemlju: Svi hodočasnici Dušana Mihaleka

"Uvek im kažem nemojte da gledate očima, gledajte srcem i dušom i sa puno mašte da bi ste shvatili i osetili šta se sve tu dešavalo"

  • 2

Iako ga je sudbina odvela iz Srbije u Izrael, gde je postao najpoznatiji srpski turistički vodič po Svetoj zemlji, Dušan Mihalek sebe uvek predstavlja kao muzičara, jer kao prvi diplomirani muzikolog u istoriji Vojvodine i dugogodišnji glavni i odgovorni urednik muzičkog programa Radia Novi Sad, uvek naglasi da "ako si jednom muzičar, zauvek si muzičar"

A o tome otkud muzikolog u turizmu, pa još i Lala u Svetoj zemlji, Mihalek uvek šaljivo odgovara: "Zato što sam jevrejski zet!"

Naime, tokom 1991. godine, kada je počeo rat na prostorima bivše SFRJ, Mihalek sa poluslepim sinom odlazi u Budimpeštu, gde se spojio sa jevrejskom zajednicom koja ga je sa porodicom prebacila u Izrael na osnovu dokaza da je njegov tast, koji je jedini preživeo Aušvic, rođeni Jevrejin. Iako nije znao ništa o Izraelu, kao ni hebrejski jezik, Dušan je za oko godinu dana postao direktor Izraelskog muzičkog centra, posao koji je u poznim godinama odlučio da napusti jer, kako ističe, kultura je svugde najmanje plaćena, a on otac četvoro dece i deda u to vreme četiri unuka (danas ih je deset).

Dušan Mihalek, Izrael

Foto: Printskrin / Telegraf.rs

Zbog toga je u šestoj deceniji upisao prestižan četvorogodišnji izraleski turistički fakultet i suočio se sa 70 ispita i 77 turističkih destinacija, kako bi uopšte dobio licencu za rad na teritoriji Svete zemlje, a što ga je koštalo 30.000 dolara. I nikada se nije pokajao.

- Turistički vodič u Izraelu zarađuje pet puta više nego muzikolog. Nema stope Izraela gde nisam stao svojom nogom sa najboljim profesorima koji su sve to objašnjavali. I mnogo sam srećan što sam pod stare dane tako mnogo naučio. Naročito istoriju od 6.000 godina i sve tri religije. Inače, rađe koristim izraz Sveta zemlja jer je ona daleko širi pojam istorijski i geografski od Izraela. Neka sveta mesta Svete zemlje danas su u Jordanu, Egiptu, Libanu, Siriji... A što se tiče same države Izrael, tu je, naravno, sveti grad Jerusalim.

Mihalek u zanosu nabraja sva sveta mesta koja su vezana ne samo za hrišćanstvo, već i za jevrejsku religiju i muslimane.

- Tu je i sve ono što je vezano za jevrejsku religiju od prelaska iz Egipta sa Mojsijem, pa još ranije od Avrama koji je došao iz Mesopotamije, pa kompletna jevrejska istorija, David i Solomon, koja je dovela do rađanja sina Božijeg i kompletnog hrišćanstva. Tu su mesta gde se Isus rodio, gde se obrezao, gde je stekao punoletstvo, gde je propovedao i okupljao svoje učenike, Galijeljsko jezero gde je činio svoja čuda. U Vitlejemu, gde je živeo i gde se rodio (Palestinska strana), u Nazaretu gde je živeo, kompletna Judeja i sve vezano za njegov život i smrt. Tu su i sveta mesta islama koji se pojavio 600 godina kasnije, jer vodim redovno i muslimanske grupe, a za njih je najvažnije, kao i za Jevreje i za Hrišćane, Hramova Gora iznad Zida plača, gde se nalazi čuvena Zlatna kupola, odakle se prema muslimanskom verovanju Muhamed podigao na sedmo nebo i spustio nazad. Pa, onda, mesto gde mu je Bog izdiktirao Kuran, svetu muslimansku knjigu, i dosta drugih interesantnih islamskih punktova.

Upitan koliko je svetih mesta zapravo čini kompletno hodočašće, Mihalek zaključuje da, ako su na fakultetu proučavali 77 verskih destinacija, toliko bi otprilike i jedan hodočasnik trebao da obiđe da može da kaže da je video celu Svetu Zemlju. A i to se razlikuje od hodočasnika do hodočasnika, jer svaka grupa ima različite običaje.

- Izrael nije tipična turistička zemlja. Ukupan nacionalni dohodak od turizma svega dva odsto zato što tamo i ne postoji pravi, već hodočaški turizam od kojeg se ne zarađuje kao u Italiji, Španiji, Vegasu... gde ljudi odlaze da troše novac. Ovde dolaze skromni ljudi, hodočasnici koji idu po crkvama a ne po kafanama ili da pazare. A kada ih vodimo, moramo veoma da vodimo računa da li je u pitanju hrišćanska, jevrejska ili muslimanska grupa, pa kod hrišćana da li su katolici, pravoslavci, protestanti, evangelisti... jer postoje velike razlike između njih i vodič mora da zna jasno kako da postupa.

Mihalek opisuje da hrišćani, posebno pravoslavci, recimo, vole da vide i dodirnu svako mesto i da ostvare kontakt sa njim, osim evangelista, kojima je samo važno šta piše u Bibliji, a prema mestu koje vide nemaju neki poseban odnos. Za muslimane koji dolaze i na sveta hrišćanska mesta, jer smatraju Isusa velikim prorokom pre Muhameda, recimo, kaže, da se iz poštovanja izuvaju pre ulaska. Isto važi i za Jevreje i hrišćane iz Etiopije. A za pravoslavce ističe da im je veoma bitno da se potope, odnosno "pogruze", u svetu vodu reke Jordan.

Na pomen hodočasnika iz Srbije, Mihalek ističe da se uvek trudi da svako Svetu zemlju doživi kompleksno i kompletno, ne samo kroz razgledanje i predanje, već da je dodirnu i osete miris svakog svetog mesta.

- Svim čulima. Da vide, čuju, pomirišu... Uvek im kažem: nemojte da gledate očima, gledajte srcem i dušom i sa puno mašte da bi ste shvatili i osetili šta se sve tu dešavalo. Hodočašće je vrlo kompleksan turizam i verujte mi, nema čoveka koji ne poželi da dođe makar još jednom u Svetu zemlju, a znam ljude koji su i po 30 puta dolazili.

A Srbiju sa Svetom zemljom povezuje jaka veza još od vremena Svetoga Save.

- U poslednje vreme su počeli da shvataju tu jaku vezu koja je čitavo vreme postojala između Svete zemlje i Srbije, Srba i tih svetih mesta još od vremena Svetoga Save. U našoj istoriografiji je ta relacija bila vrlo slabo razrađena. Tu je bio Dinko Davidov koji je napisao knjigu o Srbima i Jerusalimu, pre toga naučnica Vida Nedomački koja je vrlo lepo objasnila sve o Arhangelskom manastiru koji je kralj Milutin izgradio usred Jerusalima. A i ja sam objavio nekoliko tekstova o Svetom Savi i Nemanjićima u Svetoj zemlji. Međutim, kada grupe dolaze bez vodiča, nenaučeni sveštenici koji ih vode često lutaju po Jerusalimu i ne sete se, pa čak i ne znaju neka sveta mesta koja su veoma bitna za svetosavlje i Nemanjićku dinastiju.

Od srpskih zadužbina u Svetoj zemlji Mihalek izdvaja samo neke. Pre svega zadužbine Svetoga Save, koji je 1226. godine priv put došao u Svetu zemlju i odmah je otkupio Crkvu svetog Đorđa u Akri na severu Izraela i pokloni je manastiru Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji.

- U tom manastiru, koji kao da je na Mesecu, jer je takav predeo, nikada nije ušla nijedna žena. Shvativši da one ostaju ispred dok čekaju svoje muževe, podigao je kulu za njih da se sklone od nevremena i nazvao je Pirk Stefana Nemanje, po svome ocu. Tu je i Aranđelski manastri koji je kralj Milutin izgradio u centru Jerusalima, koji ljudi koji idu na hodočašće iz Srbije često uopšte ne vide, iako je toliko velika zadužbina da su još u drevnim spisima stari hodočasnici navodili četiri najsvetija mesta u Jerusalimu: Isusov grob, Getismanski vrt, Maslinovu Goru i manastir Kralja Milutina - koji na starim mapama zauzima centralno mesto Jerusalima, odnosno četvrtinu hrišćanskog dela grada.

Među centralnim svetim mestima je i još jedna zadužbina Svetog Save - čuvena Soba tajne večere, gde je Isus poslednji put obedovao sa svojim učenicima, koju je Rastko Nemanjić suvim zlatom otkupio od Saracena. Ona i dan danas tamo postoji, tačno iznad groba Cara Davida.

Upitan koliko je do sada hodočasnika vodio, Mihalek im ne zna tačan broj. Kaže da razne agencije organizuju hodočašća, pa onda one angažuju vodiče, kojih je svega nekoliko, zbog čega nema jasni uvid. Ali veruje da su u pitanju nekoliko hiljada njih samo iz Srbije. A među njima su svi, od sasvim siromašnih ljudi koji su štedeli celog života da  bi došli u Svetu zemlju, preko uglednih ličnosti, političara, visokih sveštenika, sportista...

Na molbu da dočara specifičnost grada Jerusalima, Mihalek objašnjava:

- Jerusalim, koji Jevreji zovu Jerušalaim, je reč sastavljena iz dve reči. "Jer" što znači grad, i "šalom" što znači mir, odnosno Grad Mira iako se zbog njega ratuje već 3.000 godina, ali se zove Grad Mira. Ali ono "im" na kraju reči označava parnu reč (kao kada mi kažemo pantalone, makaze, naočare). Pa otkud dva, ako mi vidimo i šetamo po jednom Jerusalimu? Dva, jer postoji i drugi, sveti grad Jerusalim - na nebesima. A kako je rekao Sveti Sava: "A naša srpska pravoslavna crkva je između njih". I to je jedna od najlepših rečenica  o Jerusalimu, upravo iz usta Rastka Nemanjića. U Jerusalimu je svaki kamen, svaki korak vrlo bitan i važan i svet.  A ono što prvo pada u oči je da je kompletan izgrađen od jerusalemskog belog kamena, prema zakonu cara Davida koji se i danas poštuje. Ista je situacija i u Vitlejemu jer se tamo rodio ne samo Isus, već i car David.

Za kraj, upitan da li je odlazak na hodočašće u Svetu zemlju generalno bezbedno, s ozbirom na zategnute odnose Izraela i Palestine, Mihalek ističe da na izraelskoj strani zida vlada jaka bezbednost i da izraelska armija i policija kontrolišu svaki kvadratni metar Jerusalema koji je pokriven nadzornim kamerama.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Najnovije iz rubrike Putovanja

Komentari

  • Srp

    5. decembar 2022. | 22:29

    Одличан чланак. Свако добро вама и г. Михалеку.

    10
    0

    Podelite komentar

  • Dragan

    6. decembar 2022. | 08:09

    Ziv i zdrav nam bio gosp.Mihalek,imali smo priliku da ga upoznamo gdje je cijelu grupu iz Republike Srpske odusevio.

    1
    0

    Podelite komentar