Šta vas stvarno čeka u Herceg Novom ako ove sezone krenete autom iz Srbije? Naši se tamo osećaju kao kod kuće

„Grad hiljadu stepenica” ima posebnu magiju koja decenijama ne bledi. Kada se spuštate ka moru, a pred vama se otvori prizor gde se spajaju planinski venac Orjen i plavetnilo Jadranskog mora, znate da ste stigli na mesto koje ima dušu. Pisao je o njemu i naš nobelovac Ivo Andrić u svom romanu „Znakovi pored puta”, primetivši da je ovo grad večitog zelenila, sunca i brojnih skalinada. Upravo te skalinade, uske uličice i miris magnolija i mimoza čine da mu se verni posetioci vraćaju iz sezone u sezonu.

Letnja putovanja su za većinu nas više od pukog odlaska na plažu. Tražimo mesta gde se osećamo dobrodošlo, gde jezik nije barijera, a gostoprimstvo lokalnog stanovništva čini da se opustimo od svakodnevnog stresa.

Kada planirate letovanje u Herceg Novom, planirate odmor ispunjen mirisom mediteranskog bilja, zvukom talasa koji zapljuskuju istorijske zidine i dugim šetnjama pored obale.

Mnogi od nas imaju specifične uspomene koje ih vezuju za ove krajeve, bilo da su to prva plivanja na Žanjicama ili večernji izlasci na Škveru. Zato je ovaj šarmantan primorski grad, smešten na samom ulazu u Boku Kotorsku, ostao jedna od najdražih letnjih adresa za ljude iz Srbije.

U nastavku vas vodimo kroz sve tajne i praktične savete koji će vam olakšati planiranje narednog odmora na ovoj predivnoj obali.

Kako stići i šta vas čeka na putu do mora

Kada krenete iz Beograda, pred vama je put od oko 500 kilometara ako idete automobilom preko planinskih predela, što obično traje između sedam i osam sati vožnje, u zavisnosti od gužvi na granici i odmora koje pravite. Drumski prevoz je ubedljivo najpopularniji, pa tokom sezone saobraćaju i redovne autobuske linije iz svih većih gradova Srbije, što je ujedno i najekonomičnija opcija za letovanje.

Ukoliko niste ljubitelj dugih vožnji i želite da izbegnete gužve na putevima, avionska linija Beograd-Tivat pruža mogućnost da stignete brzo, a sa aerodroma lako možete uzeti linijski taksi ili autobus koji vozi direktno do Novog.

Ono što ovaj grad čini specifičnim jeste njegova jedinstvena mikroklima. Otvorenost ka jugu i planinsko zaleđe stvaraju savršene uslove za preko 200 sunčanih dana godišnje, pa je sezona kupanja duga i prijatna. Kada birate vreme za odlazak, period između juna i septembra pruža najbolje uslove za sunčanje i kupanje, s tim što su jul i avgust tradicionalno najtopliji i sa najvećim brojem posetilaca.

Živopisne plaže Bokokotorskog zaliva su za svačiji ukus

Ponuda mesta za kupanje ovde je zaista raznovrsna i teško je obići baš sve lokacije tokom jednog odmora. Same gradske plaže su često betonirane ili šljunkovite, a mnoge od njih su povezane sa hotelima, iako ih svi posetioci mogu koristiti uz iznajmljivanje ležaljki i suncobrana. Među najpoznatijima u samom gradu je Rafaelo beach, smeštena na potezu prema Igalu, koja je uvek puna života i graje. Odmah pored šetališta nalazi se i specifična, manja šljunkovita Plaža kod tunela, idealna za brzinski skok u vodu tokom dana.

Za one koji vole malo aktivniji dan na moru, Yachting Club nudi kombinaciju betonskih i peskovitih delova, uz mogućnost bavljenja različitim sportovima na vodi. Ako pitate lokalce ponos svih Novljana su Njivice, poznatija i kao „Kraljičina plaža”, udaljena oko četiri kilometra od centra grada. Ova prostrana plaža nudi za svakoga po nešto, pa možete birati između peska, šljunka ili betona, a na samom kraju nalazi se i izdvojeni deo za nudiste.

Najveći dragulji se ipak kriju na obližnjem poluostrvu Luštica. Redovni polasci brodića sa gradske luke Škver vode vas do čuvenih skrivenih rajeva kao što su plaže Žanjice, Mirišta i Rose. Vožnja brodićem kroz zaliv pruža slikovit pogled na otvoreno more i mistično ostrvo Mamula, a kristalno čisto more na ovim lokacijama donosi savršen mir i izolaciju od gradske vreve.

Istorija ispisana na starim kamenim zidinama

Novi nije samo mesto za sunčanje, to je muzej na otvorenom gde se na svakom koraku prepliću različiti kulturni uticaji. Šetnja kroz Stari grad vodi vas kroz lavirint strmih, uskih ulica i svedoči o burnoj prošlosti. Odmah na ulazu dočekaće vas prepoznatljiva Sahat kula, podignuta u 17. veku tokom otomanske vladavine, koja je danas glavni simbol grada i omiljeno mesto za fotografisanje. Kada prođete kroz kapiju ispod kule, izlazite na trg Belavista, predivan prostor sa kojeg se pruža pogled na krovove i more, a na kome se nalazi crkva Arhangela Mihaila, prepoznatljiva po tome što je okružuju četiri velike palme.

Ljubitelji istorije ne zaobilaze tvrđavu Kanli Kula, nekadašnji zatvor, sa koje se danas pruža verovatno najlepši panoramski pogled na ceo zaliv. Sa druge strane, tik uz more ponosno stoji tvrđava Forte Mare, koju je u 14. veku podigao bosanski kralj Tvrtko I, osnivač grada. Nedaleko od nje nalazi se i velelepni spomenik posvećen ovom vladaru, kao i zgrada bivše železničke stanice koja svedoči o nekim prošlim vremenima.

Posebno mesto u srcima vernika i ljubitelja arhitekture zauzima manastir Savina, smešten u mirnom, zelenom delu grada. Pretpostavlja se da su temelji ovog kompleksa postavljeni još 1030. godine, dok zvanični zapisi datiraju iz 17. veka. Vernici duboko poštuju tradiciju po kojoj je temelje ove crkve osveštao sam Sveti Sava, po kome je manastir i dobio ime.

Mediteranski ukusi, muzika i letnji ritam

Ono po čemu se ovaj kraj prepoznaje jesu i njegove brojne kulturne manifestacije koje okupljaju umetnike iz celog regiona. Tokom zimskih meseci pažnju privlači čuveni Festival mimoze sa svojim raskošnim paradama, dok se tokom leta tvrđava Forte Mare transformiše u bioskop pod otvorenim nebom i scenu za koncerte ozbiljne, džez i moderne muzike.

Kada padne mrak, život se seli na čuveno šetalište Pet Danica, najdužu šetališnu zonu na čitavoj crnogorskoj obali. Proteže se u dužini od šest kilometara, spajajući Meljine i Igalo, i predstavlja žilu kucavicu letnjeg života. Duž šetališta poređani su brojni kafići, prodavnice i restorani koji nude bogatu gastronomsku ponudu.

Ovde možete probati sveže morske plodove, tek ulovljenu ribu i autentične mediteranske specijalitete, ali i tradicionalna jela sa roštilja na koja su gosti iz Srbije navikli. Uz dobru večeru savršeno ide i čaša kvalitetnog vina, jer ovaj kraj nudi bogat asortiman domaćih i internacionalnih etiketa, a ljubitelji vinske kulture mogu posetiti i poznate lokalne vinarije u okolini.

Koliko košta boravak tamo i na šta treba računati

Kada se podvuče crta pod troškove putovanja, ovaj primorski grad važi za pristupačnu destinaciju u poređenju sa nekim izrazito mondenskim mestima na primorju. Cene hrane u restoranima, namirnica u prodavnicama i svakodnevnih usluga tokom sezone prilično su slične onima u većim gradovima u Srbiji, što značajno olakšava planiranje budžeta.

Najveća stavka u vašem budžetu biće smeštaj u Herceg Novi objektima, a ponuda je prilagođena različitim džepovima. Možete birati povoljne privatne apartmane, sobe i komforne vile gde se cene kreću od vrlo pristupačnih, pa sve do luksuznih hotela sa vrhunskim wellness centrima, bazenima i animacijom za decu.

Dodatni trošak na koji treba računati jesu ležaljke i suncobrani na plažama, čiji se kompleti u zavisnosti od lokacije često naplaćuju.

Mala zamka mora i razlog stalnog povratka

Nijedno mesto nije savršeno, pa tako i boravak ovde nosi nekoliko izazova na koje turisti moraju biti spremni. Prva stvar jeste činjenica da je ovo izrazito brdovito mesto sa strmim ulicama i ogromnim brojem stepenica, zbog čega je i dobio nadimak Grad hiljadu stepenica. To može predstavljati ozbiljan napor za starije osobe, roditelje sa malom decom u kolicima ili ljude sa poteškoćama u kretanju, iako grad stalno radi na prilagođavanju trotoara i pravljenju rampi.

Sa druge strane, kada se spoje zajedničke kulturno-istorijske veze, predivna priroda i prepoznatljivo gostoprimstvo, jasno je zašto se naši ljudi ovde osećaju kao kod kuće. Opuštena atmosfera, lokalni šarm i pristupačne cene čine da zaboravimo na umor od stepenica i da se svake godine sa istim uzbuđenjem pakujemo za jug. Ovaj grad ponosno čuva ulaz u Bokokotorski zaliv i stoji kao večni podsetnik na moć prirode i lepotu jadranske obale.

(Ona.rs)