U centru srpskog grada krije se rimski "spa" star 1.600 godina: Ovde su se kupali, družili i sklapali poslove

Na nekoliko minuta od centra jednog grada u Srbiji nalazi se mesto preko kojeg biste možda prošli ne sluteći da ispod današnje svakodnevice čuva trag života star više od 16 vekova. Nekada su ovde dolazili ljudi da se okupaju, zagreju, odmore, sretnu poznanike, razgovaraju o poslu i provedu deo dana van kuće.

Danas su od svega ostali zidovi, delovi prostorija i arheološki tragovi, ali priča je dovoljno jaka da lako zamislite kako je izgledao jedan običan dan u vreme Rimskog carstva.

Preporučujemo

Reč je o rimskim termama u Čačku, nastalim krajem 3. i početkom 4. veka, koje predstavljaju jedan od najzanimljivijih sačuvanih tragova antičkog života u ovom delu Srbije.

I možda je najzanimljivije upravo to što terme nisu bile samo kupatilo.

One su, jednostavno rečeno, bile nešto između današnjeg spa centra, mesta za druženje i prostora u kojem se završavao posao.

Čačak je pre 1.600 godina bio mnogo važniji nego što danas zamišljamo

Područje današnjeg Čačka krajem 3. i početkom 4. veka bilo je deo Rimskog carstva i nalazilo se na prostoru između provincija Dalmacije i Gornje Mezije.

Naselje je imalo vojni, ali i civilni značaj, pa nije neobično što su upravo ovde postojali objekti koji su pratili rimski način života.

Terme su otkrivene pre oko pola veka i danas imaju status zaštićenog spomenika kulture.

Tokom arheoloških istraživanja pronađeno je osam prostorija koje su činile manje rimsko kupatilo, odnosno balneum.

Iako nisu bile ogromne kao monumentalni termalni kompleksi velikih rimskih gradova, njihovo postojanje govori nešto vrlo važno - kultura kupanja i javnog života bila je prisutna i duboko u provincijama Carstva.

Rimske terme bile su mnogo više od mesta za kupanje

Ako danas odlazak u spa centar povezujemo sa vikendom, masažom i nekoliko sati odmora, Rimljani su javna kupatila doživljavali mnogo šire.

Ovde se dolazilo zbog higijene, ali i zbog druženja, razgovora, odmora i poslovnih susreta.

Arheološkinja Narodnog muzeja u Čačku Aleksandra Gojgić opisala je ovaj koncept kao svojevrsni antički "3 u 1" - kombinaciju kafića, saune i današnjeg spa centra.

Drugim rečima, kupanje je bilo samo jedan deo iskustva.

Terme su bile mesto na kojem ste mogli da čujete najnovije vesti, sretnete poznanike, dogovorite posao i provedete vreme u društvu.

Nisu bile rezervisane samo za bogate

Za razliku od savremenih luksuznih spa centara, rimska javna kupatila nisu bila namenjena isključivo privilegovanima.

Prema podacima koje navodi arheološkinja, terme su mogli da koriste različiti slojevi stanovništva - slobodni građani, robovi, žene i deca.

Naravno, postojala su pravila.

U manjim kupatilima kao što je ovo u Čačku nisu svi dolazili u isto vreme. Žene su, prema navodima stručnjaka, termine imale pre podne, dok su popodnevni sati bili rezervisani za muškarce.

To pokazuje koliko je odlazak u terme bio deo svakodnevnog ritma, a ne samo povremena privilegija.

Rimljani su imali podno grejanje pre 1.600 godina

Jedan od najfascinantnijih detalja rimskih kupatila jeste način na koji su zagrevali prostorije.

Koristili su sistem poznat kao hipokaust, svojevrsno podno i zidno grejanje.

Vruć vazduh iz peći prolazio je ispod uzdignutih podova i kroz posebne kanale u zidovima, zagrevajući prostorije iznutra.

Za posetioca danas to možda izgleda kao nekoliko sačuvanih zidova, ali iza njih je stajala tehnologija koja je omogućavala čitavu sekvencu prostorija različitih temperatura - od hladnijih delova do toplih kupatila i prostorija za znojenje.

Praktično, Rimljani su još tada vrlo dobro razumeli ono što danas nazivamo wellness rutinom.

Kako je izgledao odlazak u terme?

U većim rimskim kupatilima posetioci su prolazili kroz različite zone.

Postojale su hladne, mlake i tople prostorije, a ideja nije bila da čovek samo uđe, opere se i izađe.

Boravak je mogao da traje.

Ljudi su razgovarali, odmarali, negovali telo i provodili vreme jedni sa drugima.

Upravo zato rimske terme predstavljaju mnogo više od zanimljive građevine - kroz njih možemo da vidimo kako je izgledao društveni život običnog čoveka pre više od milenijuma i po.

Danas je ovo jedini konzervirani ostatak rimskih termi u zapadnoj Srbiji

Za Čačak ovaj lokalitet ima posebno značenje jer predstavlja jedini konzervirani ostatak rimskog kupatila na području zapadne Srbije.

A nalazi se praktično u savremenom gradu.

Ta blizina prošlosti i sadašnjosti možda je i najzanimljiviji deo cele priče. Dok nekoliko ulica dalje prolazi današnji gradski život, na ovom mestu ostali su zidovi prostorija u kojima su ljudi pre 1.600 godina razgovarali o svojim brigama, planovima i poslovima.

Promenile su se odeća, tehnologija i vekovi.

Ali potreba da se čovek okupa, odmori, vidi ljude i usput završi poneki posao - očigledno nije mnogo.

Mesto koje vredi pogledati drugim očima

Rimske terme u Čačku možda nemaju dimenzije arheoloških kompleksa zbog kojih se putuje hiljadama kilometara, ali upravo njihova veličina čini ih zanimljivim.

One ne pričaju samo priču o carstvu i velikoj istoriji.

Pričaju priču o svakodnevici.

O čoveku koji je pre 16 vekova ušao da se zagreje, sreo prijatelja, čuo neku vest, dogovorio posao i proveo deo dana na gotovo isti način na koji mi danas sedimo u kafiću ili odlazimo u wellness centar.

A onda izašao napolje u grad koji se tada zvao drugačije, ne sluteći da će jedan mali deo njegovog svakodnevnog života preživeti narednih 1.600 godina.

(Ona.rs)