Nosili su isto ime i spojila ih je želja da obnove svetinju: Po jednom od njih dvojice manastir i nosi naziv

Srpska Sveta Gora i Mala Sveta Gora su, istini za volju poznatije, ali se Srbija može podičiti i Resavskom Svetom Gorom.

Čak devet manastira nekada je na obali reke Velike Morave, na potezu između današnjeg Svilajnca i Jagodine, podignuto. Neki od njih doduše danas nisu aktivni, ali njihovi ostaci svedoče o značaju koji je Resavska Sveta Gora u svoje vreme imala.

Preporučujemo

U ataru sela čiji je naziv Gložani smeštena su čak četiri manastira, od kojih su samo dva i dan danas aktivna.

Među njima je manastir Bukovica najpoznatiji.

Od Bukovice do Miljkovog manastira

Dug je put ova svetinja prošla da bi naziv dobila po prvom Miljku, koji ju je tokom 18. veka obnovio. Iako nema zvaničnih podataka o tome ko je ovaj manastir podigao, pouzdano se zna da je ranije nosio naziv Bukovica.

Isto tako se zna i da iz druge polovine 14. veka datira prvi pomen ove svetinje u spisima. U hrisovulji, kojom je knez Lazar Hrebeljanović manastiru Ravanica na dar dao određene metohe, 1374. godine, pominje se upravo i manastir Bukovica.

Takođe, postoje zapisi iz 1420. godine, koji svedoče da je u ovoj svetinji u to doba funkcionisala i prepisivačka delatnost, zahvaljujući kojoj su mnoge stare knjige otrgnute od zaborava.

Tokom narednih vekova je Bukovica stradala, da bi lokalni trgovac po imenu Miljko Tomić u drugoj polovini 18. veka pristupio obnovi ove svetinje. I upravo po njemu, nekada manastir Bukovica biva nazvan Miljkov manastir, što je naziv koji nosi i dan danas.

Stradanje i obnova

Da je želja za očuvanje ove svetinje uspela na specifičan način da spoji dva čoveka, koji su nosili isto ime, dokaz je i podatak da je Miljko Ristić, pred sam kraj 18. veka službovao u manastiru, koji je ranije jedan njegov imenjak i obnovio.

Budući da je upravo ova svetinja korišćena za komunikaciju sa srpskim ustanicima, koje je predvodio Koča Anđelković, to su turski osvajači odlučili da se osvete za tu neposlušnost, pa su Miljkov manastir spalili.

Nedugo nakon toga vrhovni knez, čije je ime bilo Petar Jakovljević, a kome je na upravo dato 12 tadašnjih nahija da njima upravlja, pristupa obnovi ove svetinje. I upravo tada, sveštenik iz Lapova, po imenu Miljko i dolazi u manastir, te nastavlja njegov i trud svog imenjaka, te obnavlja manastir.

Posebno je taj period u istoriji Miljkovog manastira bio značajan, jer je tada u ovoj svetinji funkcionisala i škola, koja je imala za cilj da opismeni buduće sveštenike, ali i učitelje i pisare, te sve ostale koji su u to vreme želeli da se obrazuju.

Interesantno je pomenuti da je potonji vojvoda Stevan Sinđelić bio jedan od onih ljudi, koji su imali prilike da se u Miljkovom manastiru i opismene.

Čuveno manastirsko zvono

U doba kada se srpski narod pripremio da prvi put ustane protiv turskih okupatora, ustanici iz tog pdoručja se upravo u Miljkovom manastiru okupljaju. U ovoj svetinji je bio održan i susret starešina nahija, kojom prilikom je Petar najpre bio izabran za vođu Prvog srskog ustanka. Iako on to nije prihvatio, manastir je kasnije darovao srpski vožd Đorđe Petrović Karađorđe.

U želji da se i simbolično zahvali za doprinos borbi srpskih ustanika protiv turskih okupatora, srpski vožd ovoj svetinji na dar šalje crkveno zvono.

I možda taj detalj i ne bi bio toliko interesantan, da to nije isto ono zvono koje se prvo čulo u tada oslobođenoj Srbiji, 1830. godine. Zapravo je ono odneto u prvu prestonicu oslobođene Srbije. Iz Kragujeva zatim biva prenešeno u manastir Ravanicu, a Miljkov manastir u godinama koje su usledile dobija novo zvono. Ovog puta manastiru ga daruje srpski knjaz Miloš Obrenović.

Iako je nakon propasti Prvog srpskog ustanka Miljkov manastir zboog podrške ustanicima stradao, u narednim godinama usledila je njegova prvobitna obnova, da bi današnji izgled manastir dobio polovinom minulog veka, u periodu kada je igumanija Dorotea bila njegova nastojateljica.

( Ona.rs / „Miljkov-manastir.info“ )