Na ovom ostrvu okačili su satove na most i poželeli da žive bez vremena: Leti sunce ne zalazi 69 dana

Zamislite da je prošla ponoć, a napolju je i dalje dovoljno svetlo da šetate plažom, sedite sa prijateljima ili se otisnete kajakom na more. Nema mraka koji vas požuruje kući, niti uobičajenog osećaja da je dan završen. Na norveškom ostrvu Somaroj, iznad Arktičkog kruga, ovakvi prizori deo su leta.

Ovo malo ostrvo poznato je po belim peščanim plažama i tirkiznoj vodi, koje na prvi pogled više podsećaju na tropske predele nego na sever Norveške. Ipak, iza te neobične slike krije se arktička klima i prirodni fenomen koji potpuno menja doživljaj dana i noći.

Preporučujemo

Stanovnici Somaroja su 2019. godine pokrenuli inicijativu da njihovo ostrvo postane prva "vremenski slobodna zona" na svetu. Kao simbol te ideje, okačili su satove na most koji povezuje ostrvo sa kopnom. Poruka je bila jednostavna: kada priroda toliko menja ritam života, zašto bi svaki trenutak morao da se uklapa u strogu satnicu?

Ostrvo na kojem leto ne poznaje klasičnu noć

Somaroj, čije ime u prevodu znači "Letnje ostrvo", nalazi se oko sat vremena vožnje od Tromzea i ima približno 300 stanovnika. Tokom leta sunce iznad ovog dela Norveške ne zalazi čak 69 uzastopnih dana, pa svetlost ostaje prisutna i u vreme kada bi u većem delu Evrope odavno pao mrak.

Takvi uslovi menjaju i svakodnevne navike. Kada je napolju svetlo i u dva sata ujutru, deca mogu da igraju fudbal, komšije da se okupe na kafi, a posetioci da uživaju u prirodi bez uobičajenog osećaja da je dan već prošao.

Ideja o životu bez sata privukla je pažnju sveta, ali inicijativa iz 2019. godine bila je pre svega simbolična kampanja, a ne dokaz da je na ostrvu zaista ukinuto računanje vremena. Njena suština bila je da skrene pažnju na slobodniji odnos prema rasporedu i obavezama.

Plaže kao sa razglednice, ali sa snežnim planinama u pozadini

Jedan od razloga zbog kojih Somaroj privlači putnike jeste njegov neobičan pejzaž. Beli pesak i bistra, tirkizna voda podsećaju na Karibe, dok se u daljini uzdižu planine koje zimi prekriva sneg.

Ostrvo je nekada bilo poznato prvenstveno po ribolovu bakalara, a danas sve više privlači ljude koji žele da upoznaju sever Norveške i njegovu prirodu. Umesto velikih turističkih kompleksa, glavnu atrakciju predstavljaju more, obala, planinski vidici i osećaj udaljenosti od užurbanog svakodnevnog života.

Posetioci mogu da istražuju okolinu peške, uživaju u pogledima na fjordove ili se oprobaju u vožnji kajakom. Poseban doživljaj predstavlja veslanje u kasnim večernjim satima, kada sunce i dalje obasjava more zlatnom svetlošću.

Ponoćno sunce traje nedeljama

Od kraja maja do jula, Somaroj ulazi u period ponoćnog sunca. To je prirodni fenomen karakterističan za oblasti severno od Arktičkog kruga, gde sunce tokom dela leta ostaje iznad horizonta i tokom noći.

Za putnike je to prilika da dožive aktivnosti u neobično vreme. Moguće je večerati na otvorenom u ponoć, krenuti u šetnju dok je nebo još svetlo ili se popeti na Ornfloju, planinski vrh sa pogledom na okolna ostrva i fjordove.

Ipak, neprekidna dnevna svetlost može da oteža spavanje, naročito onima koji nisu navikli na takve uslove. Zbog toga se putnicima savetuje da ponesu masku za oči i unapred razmisle o tome kako će zamračiti prostoriju u kojoj borave.

Zimi sunce nestaje, a nebo preuzima glavnu ulogu

Potpuno drugačija slika nastupa tokom polarne noći, koja u ovom delu Norveške traje od novembra do januara. U tom periodu sunce ne izlazi iznad horizonta, pa ostrvo danima ne dobija direktnu sunčevu svetlost.

To, međutim, ne znači da je čitav dan obavijen potpunim mrakom. Nebo može da poprimi nežne plave, ružičaste i ljubičaste nijanse, dok se tokom vedrih noći na njemu pojavljuje polarna svetlost.

Zimski meseci pružaju priliku za posmatranje aurore borealis, šetnje po snegu i uživanje u mirnijoj strani arktičkog pejzaža. Dok leto donosi beskrajnu dnevnu svetlost, zima pruža sasvim drugačiji doživljaj prirode, u kojem su nebo, sneg i svetlosni fenomeni u prvom planu.

Kako stići do Somaroja?

Putovanje uglavnom počinje letom do Tromzea, grada na severu Norveške. Odande se do Somaroja stiže automobilom za približno sat vremena, preko mostova koji povezuju ostrvo sa kopnom, pa trajekt nije neophodan.

Za upoznavanje ovog dela Norveške može se planirati nekoliko dana, uz boravak na Somaroju i u Tromzeu. Tako je moguće spojiti mirniju ostrvsku atmosferu sa restoranima, kulturnim sadržajima i drugim mogućnostima koje nudi grad.

Pri planiranju putovanja važno je uzeti u obzir godišnje doba. Leti je u središtu pažnje ponoćno sunce i aktivnosti na otvorenom, dok zima donosi polarnu noć, hladnije vreme i mogućnost posmatranja polarne svetlosti.

Somaroj možda nije mesto na kojem je vreme zaista prestalo da postoji, ali pokazuje koliko prirodni ritam može da promeni svakodnevicu. Na ovom arktičkom ostrvu sat i dalje ima svoju praktičnu ulogu, ali svetlost, more i godišnja doba podsećaju da život ne mora svaki trenutak da meri minutima.

(Ona.rs / Blic)