Običaji za Mitrovdan: Zašto je bitno ne grditi decu na ovaj praznik i zašto je bio važan kroz istoriju?
Ovo je šesta slava po broju porodica koje je slave
Danas slavimo Svetog Dimitrija Solunskog, u narodu slavu poznatiju kao Mitrovdan, a mnogo običaja prati ovu slavu.
Po čemu je poznat ovaj svetac?
Naime, kada je rimski car Maksimilijan naredio da se Hristovi sledbenici progone, jedan od onih koji je to trebalo to da ispuni je i Dimitrije iz Soluna. I on, umesto da posluša cara, rešio je da javno propoveda hrišćansku veru, pa kada je ta vest stigla do Rima, rimski car je naredio da se skloni u tamnicu gde su ga mučili, a potom i pogubili 306. godine, kao primer svima koji se protive carevoj reči.
Preporučujemo
Da li ćerka može naslediti slavu i šta se radi sa odlomljenim komadom kolača: Teolog nam daje odgovore
Šta znači pečat koji se stavlja na slavski kolač?
Krišom su ga hrišćani sahranili, a posle nekog vremena su na mestu njegovog groba sagradili crkvu i proglasili svecem i zaštitnikom Soluna.
Kakvi su običaji na današnji dan?
Kako za one na selu, tako i za one u gradovima važi pravilo da treba biti kod kuće kako ostatak godine ne bi skitao. Ukoliko na Mitrovdan deca budu nemirna, običaj je da se ne grde zbog toga ukoliko onaj koji to čini ne želi da deca onda budu takva, odnosno nemirna, tokom cele godine.
Pošto je sve usmereno na smenu godišnjih doba i vremenskih prilika, tako se veruje i da ukoliko taj dan bude sunčan i lep, cela zima bi trebalo da bude blaga. Ipak, veruje se da, ako nas iznenadi sneg, što nam po trenutnom vremenu ne predstoji, on će se zadržati sve do aprila.
Hajduci su se upravo zbog ovog verovanja na Mitrovdan rastajali i odlazili kod jataka kako bi preživeli zimu da bi se 6. maja, na Đurđevdan, opet sastavili i nastavili dalje. Zato važi izreka "Mitrov danak, hajdučki rastanak, Đurđev danak, hajdučki sastanak".
Ova slava je šesta po broju porodica koje je slave.
Naša slavska trpeza ne bi bila potpuna bez ukusnih Zlatiborac proizvoda.
(Ona.rs)