Sutra je praznik Svetog Stefana i Jelene Štiljanović: Divnog kneza porede sa Aleksandrom Nevskim
Iako beše opasan vlašću, on nikada ne zaboravljaše činiti pravdu
Sutra je praznik Svetog Stefana i Prepodobne Jelena Štiljanović. Ovaj dan u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, ali praznuje svetitelje koji su ostavili velikog traga u srpskom narodu.
Blaženi knez Stefan Štiljanović, poreklom iz srpskog plemena Paštrovića, južno od Huma, sa crnogorskog primorja, rođen je od pravoslavnih i blagočestivih roditelja i odgajan u hriščanskom duhu.
Preporučujemo
Šta treba uraditi sa odećom pokojnika: Sveštenik razrešava dilemu mnogih
U nedelju je veliki dan za sve vernike i manastir Tumane: Iz celog sveta dolaze vernici da dodirnu mošti sveca
Još kao mlad bio je sklon veri, a pokazao je i u vojne veštine i hrabrost, što je kasnije pokaza u borbama sa Turcima.
Otišavši iz svog rodnog kraja u Srem (krajem 15. ili početkom 16. veka), postao je despot srpski i dobi na upravu mesto Morović u Sremu, gde od tada beše njegovo sedište.
"Pravedni Stefan se i ovde, kao i svuda do sada, uklanjaše od svakoga zla i činjaše svome narodu mnoga dobra. On sebe svagda ograđivaše strahom Božjim i bogoljubivim čovekoljubljem. Beše izobilan verom pravoslavnom, molitvom i milostinjama, kako prema ljudima, tako i prema crkvama i manastirima. Iako beše opasan vlašću, on nikada ne zaboravljaše činiti pravdu. No vremena u kojima on upravljaše behu vrlo teška, i neprilike pritiskivahu njega i njegov narod sa svake strane. Pravedni Božji rodoljub, ovaj divni knez i despot Srpski može se zaista usporediti sa svetim Aleksandrom Nevskim ili sa svetim Jovanom Vladimirom", piše Spc.rs.
U vreme velike gladi , kada suu Tursvi posle vešegodišnjeg ratovanja odveli i stoku i radnu snagu, Stefan je narodu otvorio svoje žitnice. Zbog svog čovekoljublja bio je poštovan od svih.
Umro je posle 1540. godine, sahranjen je na brdu Buntiru izvan grada.
Nakon što su Turci zauzeli grad i mesto gde je bio pogreben, tada se desilo čulo. Turski vojnici, na mestu gde je Stefan bio pogreben, videše jednu čudnu svetlost nebesku. Misleći da je tu možda skriveno neko zlato ili srebro, kopali su na mestu gde se pojavila svetlost.
"Kopajući, oni naiđoše na kovčeg sa telom blaženog pravednika, koje nađoše da beše sasvim celo i netruležno i iz sebe izdavaše divan blagouhani miris. Tako isto i odelo svetoga beše ostalo neistrulelo i iz njega se širaše blagoprijatni miris."
Prema dozvoli turskog starešine, monasi su kovčeg sa moštima pravednog kneza Stefana odneli u manastir Presvete Bogorodice Šišatovac, na Fruškoj Gori u Sremu, gde je Sveti Stefan pre živeo.
"Čuvši za sve ovo, blagočestiva supruga Stefanova Jelena, dođe odmah iz Nemačke u manastir Šišatovac. Poklonivši se sa svakom pobožnošću moštima svoga svetog muža, ona se zatim tu zamonaši dobivši monaško ime Jelisaveta". Kanije sa sahranjena takođe u manastiru Šišatovac.
Za vreme Drugog svetskog rata mošti Svetog kneza Stefana prenete su iz manastira Šišatovca u Beograd 14. aprila 1942. godine i od tada se nalaze u Sabornoj crkvi u Beogradu.
(Ona.rs)