Sutra je praznik Svetog Jevstatija Srpskog: Šta se na ovaj dan NIKAKO ne radi jer donosi nemir

Srpska pravoslavna crkva sutra, 17. januara po gregorijanskom kalendaru, obeležava praznik Svetog Jevstatija Srpskog, jednog od najznačajnijih srpskih arhiepiskopa iz 13. veka. Reč je o svetitelju koji ima duboko ukorenjeno mesto u crkvenoj istoriji Srbije, ali i u duhovnom pamćenju naroda, iako se njegova slava danas obeležava tiše nego što zaslužuje.

Sveti Jevstatije Prvi rođen je u Budimljanskoj župi. Kao mladić se zamonašio u Zeti, a zatim je kao monah obišao Svetu zemlju. Na povratku se zadržao u manastiru Hilandar, gde se istakao podvižničkim životom i vrlinama, zbog čega je kasnije izabran za igumana. Upravo tamo stekao je ugled čoveka izuzetne duhovne snage, razboritosti i skromnosti.

Iako protiv svoje volje, izabran je najpre za episkopa zetskog, a potom i za arhiepiskopa srpskog, šestog po redu. U istoriji je ostao upamćen ne samo kao crkveni poglavar, već i kao vešt diplomata. Predanje beleži da je imao važnu ulogu u smeni na srpskom prestolu na Saboru u Deževu 1282. godine, kada je kralj Dragutin predao vlast svom bratu Milutinu.

Mošti, podvig i duhovno nasleđe

Sveti Jevstatije jSrpski e najpre bio sahranjen u Žiči, ali su njegove mošti kasnije, nakon čudesnih događaja na grobu, prenete u Pećku patrijaršiju, gde se i danas poštuju. Njegovo ime vezuje se i za crkvu Svetog Jevstatija u Trepči na Kosovu, koja se pominje i u narodnoj epici zajedno sa Đurđevim stupovima.

Upravljaјуći Hilandarom, Jevstatije je živeo strogo asketski, a darove koje je dobijao od velikaša i vladara nije zadržavao za sebe. Sve je delio siromašnima, udovicama i siročadi. Zbog takvog života stekao je poštovanje i monaha i naroda, ali i vladara koji su mu se obraćali za savet.

Pred smrt, po predanju, izgovorio je reči koje se i danas citiraju kao primer smirenja i vere:

- Ti znaš kraj svačijeg života, Bože bogova i Gospode gospoda, u ruke Tvoje predajem duh moj.

Šta se na ovaj dan ne radi

U narodnom verovanju, na praznik Svetog Jevstatija Srpskog trebalo bi izbegavati teške fizičke poslove, naročito radove u polju. Još važnije od toga, smatra se da se na ovaj dan ne sme biti ljut, prek, nervozan niti ulaziti u svađe i rasprave. Veruje se da se svaka izgovorena teška reč tog dana vraća onome ko je izgovori.

Ovaj praznik nosi poruku smirenja, uzdržanosti i podsećanja da se snaga ne pokazuje vikom, već strpljenjem i verom. Upravo to je, po predanju, bila najveća vrlina Svetog Jevstatija Srpskog.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.