Molitva za isceljenje Svetom Nektariju Eginskom Čudotvorcu: Ove reči izgovorite u petak
Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva sutra, 22. novembra, praznuje Svetog Nektarija Eginskog Čudotvorca, nad čijim se moštima, prema brojnim svedočenjima, dešavaju čuda. Veruje se da one imaju isceliteljske moći i da pomažu onima koji boluju od teških bolesti, posebno od raka.
Njegov život, od prvih koraka do upokojenja bio je neprestana borba i nepokolebljiva želja da se približi Bogu i Isusu Hristu. Njemu se pripisuje više od 2.000 čuda.
Isceljenje uz Svetog Nektarija našli su oboleli od raka, paralize, Parkinsonove bolesti i bolesti nerava, bubrega, očiju, te nije čudno što su ga mnoge zdravstvene ustanove, a pre svih Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, uzele za svog zaštitnika.
O čudima svetog Nektarija Eginskog svedočili su mnogi njegovi savremenici i sledbenici, a brojne ispovesti sabrane su u nekoliko knjiga.
Manastir Svete Trojice, koji je ovaj svetac osnovao u Egini, posećuju hodočasnici iz celog sveta, a većina njih ne krije da je našla isceljenje nad njegovim moštima koje ispuštaju sveto miro.
Vernici u manastir dolaze da se poklone Svetom Nektariju i da na njegovim moštima osvete jastučnicu, peškir ili šal, koji bi nakon toga bolesnici trebalo da nose, kao i da uzmu osveštano ulje.
Poslednjih godina, najviše na sutrašnji dan, hodočasnici odlaze u Valjevo, gde je podignut hram posvećen Svetom Nektariju i gde se nalazi delić njegovih mošti koje čudotovore.
Ovo je molitva koja se izgovara za isceljenje od raka.
"O, sveti Nektarije, oče bogomudri! Primi, čuvaru vere pravoslavne, ispovedanje usta ljudi hristoimenitih, koji se sabraše danas u hramu blagodaću Božijom koja u tebi živi. Vest dostiže do zemlje (ruske/srpske) da se ti, veliki među Svetima ugodniče Božiji, javljaš na svim stranama sveta onima koji prizivaju ime tvoje i od raka isceljenje bolesnima daruješ.
Čusmo za jereja, tvoga imenjaka, Nektarija, koji hram u ime tvoje podiže, sa mukama velikim, jer od raka na grudima teško bolovaše i krv mu svaki dan iz rane isticaše i stradaše on veoma, ali delo sveto ne ostavljaše.
A ti si, svetitelju mnogomilostivi, sa Neba iznenada sišao i pred njime se u hramu pojavio. On, pak, misleći za tebe da si sabrat i jedan od smrtnih, od tebe zatraži da se za njega pomoliš i reče: "Bolestan sam veoma, ali hoću svetu crkvu da podignem, da u njoj Svetu Liturgiju makar jednom odslužim zajedno sa parohijanima, a posle neka umrem, jer se smrti ne bojim."
A ti si, oče, iako bestelesan beše, suzama lice svoje orosio! I zagrlivši stradalnika, celivao si ga i rekao: "Ne tuguj, čado moje, jer ćeš, pošto bolešću budeš iskušan, ubrzo ozdraviti. I svi će za čudo ovo saznati." Ovaj, pak, iscelivši se, razumede s kim je govorio, ali ti si tad već nevidiv postao.
O, veliki ugodniče Hristov, Nektarije! Taj hram je danas dovršen i čudesa se tvoja kao more umnožiše! Mi shvatismo da molitve pravednika treba da budu podržane našim usrđem za službu Božiju i rešenošću da za Hrista umiremo, da bismo ozdravili. Mole te, oče pravedni, bolesna čada tvoja: da se na nama ispuni volja Božija, dobra, ugodna i savršena, jer Bog neće smrti grešnika, već da se grešnik obrati i živ da bude.
Ti, pak, proroče volje Božije, isceli nas blagodatnim javljenjem svojim, da veliki bude Bog na Nebesima i na zemlji u vekove vekova! Amin."
(Ona.rs)