Veliki vaskršnji post: Šta sme i ne sme, i kako se duhovno i telesno pripremiti za najveći hrišćanski praznik

Veliki vaskršnji post, koji počinje sutra (3. marta 2025.), predstavlja najvažniji i najduži post u pravoslavnom hrišćanstvu. To je period duhovnog i telesnog uzdržanja, priprema za Vaskrs – praznik nad praznicima, dan kada se slavi Hristovo vaskrsenje i pobeda nad smrću. Ovaj post traje punih sedam nedelja i obuhvata 40 dana posta, na koje se nadovezuje Strasna sedmica, poslednjih sedam dana pred Vaskrs, kada se pravoslavni vernici prisećaju Hristovih stradanja, raspeća i smrti na krstu.

Zašto postoji Veliki post?

Post nije samo čin odricanja od hrane životinjskog porekla, već ima mnogo dublji, duhovni smisao. Utemeljen je na samim rečima Isusa Hrista, koji je proveo 40 dana u pustinji posteći i moleći se, pre nego što je započeo svoje javno propovedanje. Pravoslavna crkva zato određuje ovaj period kao vreme pokajanja, molitve, smirenja i pripreme za najradosniji hrišćanski praznik.

Preporučujemo

Postoji još jedan simbolički razlog zašto je Veliki post toliko značajan – vernici, kroz uzdržavanje i molitvu, treba da se podsete na Hristovu žrtvu i iskupljenje čovečanstva. Pripremajući telo i duh, oni se približavaju tajni Vaskrsenja, suštinskoj poruci hrišćanske vere.

Pravila posta – šta se sme, a šta ne

Veliki post podrazumeva odricanje od hrane životinjskog porekla, što znači da se ne konzumiraju meso, mlečni proizvodi i jaja. Riba je dozvoljena samo na Blagovesti i Cveti, dok se ulje i vino mogu koristiti određenim danima, prema crkvenom kalendaru. Najstroži post se praktikuje na Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista, kada se preporučuje potpuni post ili konzumiranje samo hleba i vode.

Međutim, post nije samo telesno uzdržavanje, već i duhovni podvig. To znači da vernici treba da se uzdrže od loših misli, ogovaranja, ljutnje, svađa i svakog vida negativnog ponašanja. Post je vreme kada treba pojačati molitvu, odlazak u crkvu, činjenje dobrih dela i praštanje.

Kako se pravilno ponašati tokom posta?

Pored pridržavanja pravila ishrane, važno je obratiti pažnju na sopstveno ponašanje. Post se ne sme svesti samo na dijetu – njegova suština je unutrašnja promena, rad na sebi i svojoj veri. Saveti za pravilno praktikovanje posta uključuju:

• Redovnu molitvu i prisustvovanje bogosluženjima.
• Čitanje duhovne literature i Svetog pisma.
• Suzdržavanje od loših misli i dela.
• Pomoć onima kojima je potrebna.
• Praštanje i pomirenje sa drugima.

Crkva uči da post bez molitve i duhovnog rasta nema pun smisao – zato se vernici podstiču da post vide kao priliku za unutrašnje pročišćenje i približavanje Bogu.

Običaji i značaj Velikog posta

Tokom Velikog posta, vernici se u većem broju ispovedaju i pričešćuju, pripremajući se za Vaskrs. U mnogim domovima se poštuje tradicija zajedničkih posnih obroka, a posebna pažnja se poklanja duhovnoj atmosferi u kući. Narodna izreka kaže: "Ko posti telo, a ne dušu, uzalud posti."

Strasna sedmica, poslednja sedmica posta, posebno je značajna jer obuhvata najvažnije događaje iz Hristovog života – od njegovog ulaska u Jerusalim, preko Tajne večere i izdaje, do razapinjanja i pogreba. Veliki petak je dan tuge i tišine, kada se u crkvama obavljaju posebne službe posvećene Hristovom stradanju.

I upamtite - Veliki vaskršnji post nije samo priprema za slavlje Vaskrsa, već prilika da čovek sagleda sebe, svoje postupke i odnos prema drugima. To je vreme kada treba raditi na duhovnoj snazi, jačati veru i pokazati ljubav i razumevanje. Oni koji ga ispravno praktikuju, dolazak Vaskrsa dočekuju s unutrašnjim mirom i radošću, spremni da u potpunosti shvate veličinu i značaj Hristovog vaskrsenja.

(Ona.rs)