Stiže nam slava koja nije označena crvenim slovom, ali se poštuje kao da jeste: U Srbiji je mnogi obeležavaju

Datum 16. novembar nije crveno slovo u kalendaru, ali mnoge kuće će se svejedno napuniti svećama, tamjanom i mirisom domaće trpeze. Srpska pravoslavna crkva obeležava Đurđic, praznik posvećen prenosu moštiju svetog velikomučenika Đorđa, jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetaca.

Pravoslavni Srbi svetog Đorđa slave dva puta godišnje. U proleće, 6. maja, obeležava se Đurđevdan - dan njegovog stradanja. A 16. novembra slavi se Đurđic, u sećanje na trenutak kada su njegove mošti prenete iz Nikomidije, današnjeg turskog Izmira, u Lidu Palestinsku.

Preporučujemo

To je bio događaj toliko važan za vernike da je vremenom prerastao u jedan od najrasprostranjenijih porodičnih praznika.

Đurđic se poštuje kao da jeste crveno slovo

Iako Đurđic formalno nije crveno slovo, među narodom se poštuje kao da jeste. Ne rade se teški fizički poslovi, ne započinju se veliki radovi, a iz kuće se ne iznosi ništa što smatraju "kućnim blagom". Ako praznik padne u mrsni dan, priprema se mrsna trpeza, a ako padne u sredu ili petak, domaćini poste i pripremaju posnu hranu.

Kažu da je Đurđic po brojnosti svečara na osmom mestu među srpskim slavama. To je i gradska slava Novog Sada i Bora, što dovoljno govori koliko je duboko ukorenjen u tradiciji.

Dani od Đurđica do Svetog Mrate (24. novembra) nazivaju se mratinci ili vučji dani. U tom periodu se ne prede vuna, ništa se ne pere, a krojači i obućari imaju običaj da odmaraju. Narod veruje da se tada "ne dira ništa što bi moglo da naljuti vuka", jer su ovi dani uvek bili povezani sa zaštitom doma, stoke i ognjišta.

Za mnoge, ovaj praznik je više od datuma. To je momenat kada se kuća utiša, zapali sveća, i makar na trenutak vrati osećaj starog, poznatog reda.

(Ona.rs)