Danas je Krstovdan i stroga pravila ga prate: Ovo su običaji koji se poštuju, jedno se nikako ne preskače

Postoje praznici koji se ne obeležavaju glasno, ali se osećaju snažno. Krstovdan je upravo takav dan. Bez crvenog slova, bez pompe, ali sa jasnim pravilima i tihom ozbiljnošću koja se u narodu poštuje generacijama. Srpska pravoslavna crkva i vernici 18. januara obeležavaju Zimski Krstovdan, dan strogog posta i uvod u Bogojavljenje.

Zimski Krstovdan se uvek slavi uoči Bogojavljenja i ne treba ga mešati sa Krstovdanom koji se obeležava 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog krsta na Golgoti. Ipak, za mnoge porodice ovaj dan ima poseban značaj i slavi se kao krsna slava, uz poštovanje posta i običaja.

Preporučujemo

Krstovdan je neraskidivo vezan za Bogojavljenje i Krštenje Isusa Hrista u reci Jordanu, kao i za svetog Jovana Krstitelja. U narodnoj tradiciji zapravo se prepliću dva događaja vezana za Časni krst, njegovo pronalaženje i povratak iz Persije u Jerusalim, što ovom danu daje dodatnu težinu.

Šta se radi u kući na Krstovdan

Prema narodnom verovanju, Krstovdan je dan kada kuća treba da bude čista, a domaćinstvo dovedeno u red. Veruje se da bi na ovaj dan trebalo oprati sav veš i temeljno očistiti dom, kako bi se u Bogojavljenje ušlo rasterećeno i telesno i duhovno.

Post je strog i predstavlja prvi veliki post nakon Božića. Upravo zbog toga u narodu postoji izreka ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti. Na trpezi nema mrsne hrane, a u prošlosti su se tog dana jeli ostaci badnjedanskog pasulja, dok su se pihtije pripremale, ali ne i jele. Kako je Krstovdan posni dan, pihtije su se ostavljale za sutradan, Bogojavljenje.

U crkvama se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz veliki čin osvećenja vode. Krstovdanska vodica se nakon bogosluženja deli vernicima i po običaju se čuva u kući tokom cele godine. Smatra se da ova voda ima posebnu moć i koristi se samo u izuzetnim prilikama, za zdravlje duše i tela.

Šta treba uraditi tačno u ponoć

Narodno predanje kaže da se u bogojavljenskoj noći otvara nebo. Veruje se da se tačno u ponoć ispunjavaju iskrene želje. Zato se savetuje da se u tom trenutku izađe ili pogleda kroz prozor, uputi tiha molitva i zamisli želja, bez velikih reči i bez svedoka. Važno je da želja bude čista i iskrena.

Postoji i verovanje da vetar koji duva na Krstovdan pokazuje kakva će godina biti. Koji vetar tog dana preovlada, taj će, kaže narod, najčešće duvati tokom cele godine. Takođe, u periodu od Božića do Krstovdana, dvanaest dana simbolično predstavlja dvanaest meseci koji dolaze. Kakvo je vreme kog dana, takvo će, prema verovanju, biti i u mesecu koji mu odgovara.

Krstovdan se ne doživljava kao dan za slavlje, već kao trenutak tišine, reda i unutrašnjeg sabiranja. Sve što se radi, radi se smireno i sa poštovanjem. I baš zato, mnogi veruju da ono što se tada pomisli, očisti i poželi ima posebnu težinu.

(Ona.rs)