Sutra je Miholjdan i u kalendaru je crno podebljano slovo: Šta valja raditi po kući, a šta ako vam je rođendan

Sutra je 12. oktobar, Miholjdan, praznik koji u srpskoj pravoslavnoj tradiciji i narodnim verovanjima zauzima posebno mesto. Dok gledate u crkveni kalendar, verovatno primećujete da ovaj dan nije označen crvenim, već crnim podebljanim slovom. Upravo zbog toga semeđu narodom često javlja nedoumica - da li na ovaj dan smete da pospremate kuću, radite u njivi ili uključujete veš-mašinu?

Preporučujemo

Prema crkvenom tumačenju, crno podebljano slovo nije razlog za strah niti podrazumeva strogu zabranu svakodnevnih poslova kao što se to u narodu vezuje za velike praznike. Reč je o prazniku sa takozvanom službom polieleja, koji u crkvenom kalendaru zauzima posebno mesto između običnog i crvenog slova.

Ova oznaka povezuje se i sa zanimljivom istorijskom pričom. U vreme Austrougarske, kada su Srbi tražili slobodne dane za crkvene praznike, vlastima se, prema pojedinim tumačenjima, činilo da narod ima previše neradnih dana. Zbog toga su neka nekadašnja crvena slova navodno prešla u kategoriju podebljanih crnih.

Hoće li vas stići kazna ako dohvatite metlu i veš-mašinu na crno slovo

Na ovaj dan možete kuvati, čistiti kuću, prati sudove, raditi u bašti ili radionici. Pranje veša i usisavanje na crno slovo sami po sebi nisu greh - zabrane ove vrste uglavnom pripadaju narodnim verovanjima, a ne opštem crkvenom pravilu.

Umesto straha od svakodnevnih obaveza, smisao praznika trebalo bi da bude u molitvi, odlasku na liturgiju ako ste u mogućnosti i činjenju dobrih dela.

Ako Miholjdan padne u sredu ili petak, pravila posta zavise od crkvenog kalendara za tu godinu, pa je najbolje proveriti da li je propisan post i koje je razrešenje.

Zbog koga se sutra mesi slavski kolač?

Nakon što smo razjasnili nedoumicu oko kalendarskih oznaka, važno je znati kome je ovaj sveti dan posvećen.

Srpska pravoslavna crkva 12. oktobra po građanskom kalendaru proslavlja Prepodobnog Kirijaka Otšelnika, pustinjaka iz petog veka. Rođen je u Korintu, a mladost je proveo u Jerusalimu.

Ovaj veliki ugodnik Božji ostao je upamćen po izuzetnoj izdržljivosti, strogom postu i skromnosti. Prema predanju, u dubokoj pustinji godinama se hranio samo sirovim zeljem. Verovalo se da je svojom snažnom molitvom isceljivao bolesne i izgonio demone, a doživeo je, prema crkvenom žitiju, čak 109 godina.

Sam naziv Miholjdan najčešće se povezuje sa svetim arhangelom Mihailom i tradicijom obeležavanja njegovog praznika u zapadnom hrišćanstvu. Naziv se naročito ukorenio u srpskim krajevima koji su nekada bili pod Austrougarskom, a potom se proširio i na druge oblasti. Danas je Miholjdan poznat i kao jedna od čestih krsnih slava kod Srba.

Zašto mornari ne seku talase na Miholjdan i kakva sreća čeka rođene na ovaj dan

Miholjdan se u narodu posebno poštuje među ljudima koji žive od mora. U Boki Kotorskoj ovaj praznik poznat je i kao gospodski praznik, jer su ga tradicionalno proslavljale ugledne kapetanske i admiralske porodice.

Prema narodnom običaju, mornari na ovaj dan ne isplovljavaju na otvoreno more. Veruje se da Svetog Miholja treba proslaviti kod kuće, u krugu porodice i na sigurnom.

Postoji i posebno verovanje za one koji su rođeni na ovaj datum. Smatra se da su osobe rođene na Miholjdan posebno darovite i blagoslovene, te da će ih kroz život pratiti blagostanje, sreća i napredak. Reč je, naravno, o narodnom verovanju koje se prenosi s generacije na generaciju.

Šta se po selima radi na Miholjdan?

U narodnom kalendaru Miholjdan je povezan sa brojnim običajima i verovanjima. Smatra se da upravo oko ovog datuma nastupa prava jesen, dok topli i sunčani dani koji se zadrže u oktobru nose naziv miholjsko ili sirotinjsko leto.

U pojedinim krajevima Šumadije i danas se može čuti verovanje da oko Miholjdana treba da se naniže najmanje 12 lepih dana. Tako bi i najsiromašniji domaćini stigli da poberu letinu i pripreme se za predstojeću zimu.

Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ali su uglavnom povezani sa željom za napretkom domaćinstva, zdravljem i blagostanjem.

• "Ovnovske svadbe" na salašima: U pojedinim mestima ovnovi koji su nedeljama bili odvojeni od stada na Miholjdan se puštaju među ovce. Domaćini ih svečano kite cvećem, a događaj prati bogat porodični ručak.
• Darovi za mladence: U nekim selima postoji običaj da se mladencima koji su stupili u brak nakon zimskih zadušnica na ovaj dan nose pokloni.
• Zaštita živine i polja: Srbi u Dunavskoj klisuri u Rumuniji praznik obeležavaju i nuđenjem hrane prolaznicima, uz molitve za zdravlje. U Homolju i Gruži sa Miholjdanom su povezana i posebna verovanja o zaštiti useva, štetočinama i pripremi zimnice.
• Molitve za upokojene: U pojedinim banatskim selima priprema se hrana za duše preminulih, po običajima koji podsećaju na one vezane za zadušnice.

Miholjdan je u mnogim mestima i vreme velikih narodnih sabora, panađura, litija i seoskih preslava. To su prilike da se narod okupi, proslavi plodove svog rada i dočeka predstojeću zimu.

Najvažnije je da Miholjdan protekne u miru, molitvi i poštovanju tradicije. Umesto straha od kućnih poslova, ovaj praznik može biti prilika da se posvetite porodici, pomognete drugima i sa zahvalnošću dočekate jesen.

(Ona.rs)