Kad praznici zabole: O onima koji za Vaskrs sede sami

Vaskrs je vreme kada svet nekako postane lepši, kada miris pečenja i farbanih jaja ispuni vazduh, a porodice se okupljaju za stolom, razmenjujući smeh, ljubav i stare porodične priče i tradicije. Ali za mnoge, upravo tada praznici postanu najteži. Za njih, Vaskrs nije dan radosti, već podsećanje na prazninu, tugu i samotnost.

Praznici i duša - istina koju često zaboravljamo

Praznici su s razlogom povezani sa toplinom doma i ljudskom povezanošću. Oni nas podsećaju na najlepše trenutke, na ljubav koju osećamo prema onima koje volimo, na mirne večeri s porodicom. Ali šta se događa kad su ti ljudi daleko, ili kad su zauvek otišli?

Preporučujemo

Za one koji su izgubili voljene, koji su daleko od svog doma ili koji jednostavno nemaju s kim da podele sve te radosti koje donosi praznični dan, Vaskrs može biti dan tuge, melanholije i teškog podsećanja na sve ono što im nedostaje. Često zaboravljamo da su praznici ujedno i vreme kada mnogi ljudi ponovo moraju da se suoče sa nakupljenom tugom.

Za one koji sede sami, praznici ne dolaze s puno smeha. Tišina za stolom, koja obeležava praznični obrok, postaje zvučna. U tišini se čuje škripa svakog trenutka, svakog čežnjivog pogleda ka praznom mestu na stolu. Ta tišina postaje teško nosiva.

U društvu koje neprestano slavi zajedništvo, usamljenost se često doživljava kao tabu. Tuga postaje nevidljiva. Na društvenim mrežama svi dele slike sa svojim porodicama, s veseljem, a onda se javi pitanje: "Zašto nisam i ja tamo?" Taj osećaj može biti gori od same samoće - jer nije samo fizička praznina, već i ona emocionalna, koja vas podseća na sve ono što ne možete da promenite.

Kako prepoznati da nekom zaista treba pomoć?

Ponekad su ljudi previše ponosni ili uplašeni da traže pomoć. Prepoznajte suptilne znakove da neko iz vašeg okruženja pati – možda to nije očigledno kroz reči, već kroz ponašanje. Ako neko stalno odbija pozive ili izbegava društvene događaje, to može biti znak da se povukao zbog unutrašnje borbe. Takođe, nesvesni simptomi stresa, poput nervoze, smanjenog apetita, ili lošijeg zdravlja, mogu ukazivati na to da im je potrebna podrška.

Oni koje zaboravljamo - kako biti tu, kad nismo tu?

Dok svet oko nas pleše u veselju, postoje oni koji čekaju samo jednu stvar - znak da nisu sami. Ponekad je dovoljno samo nekoliko reči, poziv ili poruka, da nečiji svet za trenutak postane svetliji. Ako ove godine niste sami, pitajte sebe - ko je tu, u vašem okruženju, ko bi mogao da bude? Možda neko od vaših prijatelja, poznanika, komšija, neko ko sedi samo za stolom...

Niko ne traži da napravite ogromnu promenu, da pozovete ljude za veliki sto. Ponekad je dovoljna mala gesta, znak da ste tu, da neko misli na njih. Jer praznici nisu samo vreme za uživanje - oni su vreme kada bi trebalo da pružimo ljubav, pažnju i postanemo svetlost za one koji se osećaju kao da su izgubljeni u tami.

I za one koji su okruženi ljudima praznik može biti izuzetno stresan

Za mnoge, dakle, praznici nisu samo vreme radosti, već period intenzivnog stresa, anksioznosti i depresije. Svi ovi faktori se pojačavaju zbog visokih očekivanja koja nam društvo postavlja - da sve mora da bude savršeno. Tu su pritisci da organizujemo savršene obroke, da budemo veseli, da dan bude ispunjen ljubavlju i smehom. I dok je to za mnoge deo lepe tradicije, za druge može postati prava emotivna kušnja.

Zašto su praznici tako emotivno naporni?

Praznici mogu postati psihološki izazovni iz nekoliko razloga. Mnogi ljudi tokom prazničnog perioda doživljavaju:

Sosialnu izolaciju: Za ljude koji nemaju porodicu ili nisu u kontaktu s rodbinom, praznici mogu biti podsećanje na ono što im nedostaje ili što nikada nisu imali.

Povećan pritisak: Potreba da se zadovolje svi na stolu - od poklona do tradicionalne hrane - može izazvati anksioznost, naročito kod onih koji su pod finansijskim ili emocionalnim stresom.

Povećan emocionalni stres: Prošlost može postati teža, a gubitak voljenih osoba tokom prazničnih dana, posebno ako su to bili ljudi koji su obeležili praznike - može podstaći duboku tugu i nostalgičan osećaj gubitka.

Fizički simptomi stresa i kako ih prepoznati

Iako mentalni stres obeležava prazničnu sezonu, fizički simptomi takođe mogu biti prisutni. Prepoznajte signale koje vam telo šalje, kako biste lakše upravljali situacijom i sprečili ozbiljniji fizički i mentalni umor. Neki od simptoma stresa tokom praznika, koji i oni "najsrećniji" mogu osetiti, uključuju:

Problemi sa spavanjem: Anksioznost može uzrokovati nesanicu, a to može samo dodatno pojačati osećaj iscrpljenosti i frustracije.

Povećanje telesne težine: S obzirom na obilje hrane i pića tokom prazničnog perioda, mnogi ljudi se bore s nakupljanjem kilograma, što može izazvati dodatni stres i negativan uticaj na samopouzdanje.

Bolovi u telu: Povećan nivo stresa može izazvati napetost u mišićima, glavobolje ili čak bolove u stomaku.

Ubrzan rad srca: Kad je osoba pod stresom, prirodno se povećava nivo hormona stresa, što može izazvati ubrzan rad srca i povećanje krvnog pritiska.

Kako da se nosimo s tim - 5 saveta za mentalno zdravlje tokom praznika

Postavite realna očekivanja: Praznici ne moraju biti savršeni. Prihvatite da možda nećete imati savršenu trpezu ili savršen odnos sa svima. Ponekad je jednostavno dovoljno da budete prisutni i da date najbolje što možete.

Neka vas društvo ne opterećuje: Ako osećate da vam pritisak da budete svesni i veseli može biti previše, razmislite o tome da provedete vreme s ljudima koji vas čine srećnima. Možda to nisu rođaci i prijatelji koje viđate svake godine - možda to mogu biti ljudi koji vas stvarno razumeju i sa kojima možete otvoreno razgovarati.

Pronađite trenutke za sebe: S obzirom na to da su praznici često ispunjeni obavezama, pronađite nekoliko trenutaka tokom dana u kojima možete biti sami. To mogu biti mirni trenuci za šetnje, meditaciju, čitanje ili jednostavno uživanje u tišini.

Fokusirajte se na dobrobit - fizički i mentalno: Ako osećate da vam telo signalizuje da je pod stresom, praktikujte duboko disanje, vežbajte, ili jednostavno - odmorite se. Fizička aktivnost može pomoći da se smanji nivo stresa, a poboljšanje fizičkog zdravlja ima direktan uticaj na vašu mentalnu ravnotežu.

Pokušajte da ne zaboravite na zahvalnost: Kada se osećate preplavljeno tugom ili stresom, fokusirajte se na male stvari koje vam donose mir.

Praznici ne moraju biti samo "srećni" - oni mogu biti i prilika za duboku introspekciju i za pružanje ljubavi sebi. Iako su mnogi praznični momenti povezani s porodicom i zajedništvom, najlepši dar koji možemo sebi pokloniti je razumevanje i ljubav prema sebi, posebno u trenucima kada su ti praznici teški.

Neka vas praznici ne opterećuju, već neka budu podsećanje da je važno voditi brigu o sebi, jer samo tako možemo istinski biti prisutni za druge.

(Ona.rs)