Dirigent Nikolina Nika Kovačević: Ljubav prema tradicionalnoj muzici presvučena u džez i pop

Ona je diplomirani dirigent, ali i vokalni solista. To voli da naglasi, jer smatra da je publika u širem luku tako daleko više do sada prepoznaje.

Nikolina Nika Kovačević podjednako voli što je odabrala dvojni put u muzici - dirigentski posao za koji se i formalno obrazovala, ali i što ostaje dosledna i ne odustaje kada je vokalni segment u pitanju.

Dirigovanje, kao oblik bavljenja muzikom, Kovačevićevu je zainteresovalo u vreme kada je pohađala treću godinu muzičke gimnazije "Josip Slavenski" u Beogradu, kada se ovaj predmet i pojavio u njenoj školi. Na nagovor razredne, i tada profesorke dirigovanja, koja je primetila njen prirodni dar, preusmerila se, ali i dalje o tome nije mnogo razmišljala kao o svom budućem pozivu.

- Odmalena sam učila mnogo različitih instrumenata, dok sam se već uveliko aktivno bavila pevanjem. Još u srednjoj školi sam nastupala i bila član velikih bendova kao što su "Sanja Ilić i Balkanika", kao i grupa muzičara pod vođstvom Dragoljuba Đuričića, te sa Miškom Plavim... Već sam učestvovala na velikim festivalima, tako da mi je dirigovanje delovalo kao ekstremno teško zanimanje, za koje neću imati ni dovoljno vremena da mu se posvetim - otkriva za Ona.rs dirigentkinja.

Verovala je, kaže, da je ova profesija predodređena za one koji su sigurni da je to njihov put, što nije bio slučaj kod nje.

- Spontano sam upisala taj odsek na fakultetu, ali sam upisala i Pravni fakulte, za svaki slučaj, kao neku vrstu "sigurne" profesije. Ipak, potvrdilo se da je dirigovanje bio i ostao moj pravi put - ističe Kovačevićeva.

Na pitanje šta radi zapravo dirigent i kako izgleda rad koji podrazumeva "dirigovanje", sagovornica kroz osmeh kaže da joj često postavljaju to pitanje.

- Ova profesija je u medijima nedovoljno i nedetaljno predstavljena. U najvećoj meri naš posao je sadržan u radnom procesu - u probama i pripremama. Onog trenutka kada publika uđe u salu i dođe na koncert, dirigentska misija je u 80 odsto posla završena. Uz to dirigent često obavlja poslove i u domenu producenta, menadžera i odnosa sa javnošću... Sve to potpada u našu profesiju. Pritom, snosimo i veliku odgovornosti za mnoga tehnička pitanja, logistiku prostora u kom se realizuje koncert i samo izvođenje... - nabraja dirigent.

Zato se, ističe, za dirigentski posao i opredeljuju oni koji su upoznati sa svim odgovornostima koje idu sa njim. Lično, priznaje, veoma voli kada su stvari pod njenom kontrolom i da zavise od nje. Ujedno, to je, kaže, veoma stresno, što mnoge ljude i odbija od ove profesije.

Upitana da li ovde i u svetu i dalje vlada mišljenje da je dirigovanje - muški posao, Kovačevićeva objašnjava da je ta statistika posledica geneze još iz vremena kada se uspostavila dirigentska pozicija, u pogledu istoriografije i evolucije kompozicione tehnike i pisanja muzičkih dela.

- Kada je krenula revolucionarna era pisanja velikih dela - tada i dirigent postaje bitna figura u izvođačkom korpusu. Postalo je nemoguće da jedan koncert-majstor, vođa čitavog orkestra, bude glavna i odgovorna osoba za sve. Zašto je to morala da bude osoba muškog pola, ne mogu tačno da odgovorim, ali količina odgovornosti i preuzimanja iste, kao i bavljenje širokim spektrom pitanja i problema koji se javljaju, najčešće su preuzimali - muškarci. Danas živimo u modernom vremenu i tema feminizma u javnosti propagira se u svim sferama, pa tako u čitavom svetu raste interesovanje mladih žena i ka ovoj muzčikoj disciplini. Ne postoji pouzdan odgovor koliko se u tome uspeva u svetu, ali činjenica je da, proporcionalno gledano, veliko tržište može da iznedri veći broj asambala, pa samim tim i veći broj žena koje mogu da se dokažu svojim talentom, sposobnošću i kredibilitetom. Kako u svetu, tako i kod nas - ističe Kovačevićeva.

Međutim, kada je reč o regiji Balkana, dirigent ističe da ovde postoji drugi - sistemski, društveni, kulturološki - problem u kojem hijerarhiji važnosti kulture, pa samim tim i muzike, jednostavno se ne ukazuje dovoljno pažnje i poštovanja.

- Žene jesu u procesu borbe kada je ova disciplina u pitanju svuda u svetu. I nigde se nije lako izboriti. Ali postoji veliki broj konkursa i takmičenja, koji daju mogućnost da se i žene prijavljuju i samim tim dokazuju i ruše sve predrasude koje postoje. Mene zna da iznervira, ne to što nema mnogo žena u ovoj profesiji, jer verujem da će ih biti, koliko me ne ostavlja ravnodušnom kada se kaže da "ima progresa" i da smo "uspele da se izborimo za ravnopravnost". To nije tačno, i krivicu ne treba pripisivati ni našoj zemlji ni regionu, jer to se zaista dešava svuda - naglašava dirigent.

Ono što otkriva je da postoji jedno takmičenje koje uslovljava kandidate u skladu sa polom - poznato kao takmičenje "La maestra", koje je osnovano sa ciljem da pruži priliku ženskim dirigentima.

- Nažalost, u odnosu na ceo svet, mi i dalje govorimo o samo jednom takmičenju, koje je pokrenulo tu inicijativu, a u 2024. godini će biti tek treća edicija istog. U pitanju je veoma mlado takmičenje - navodi kao jednu svetlu tačku, u nadi da će takvih festivala biti više.

Kao sopstvene uzore Kovačevićeva nabraja Leonarda Benštajna, kao i nekoliko ženskih dirigenata  poput Karine Kanelakis, Marin Alsop, Ane Tali, Džejn Glover...

Kada govori o ljubavi prema tradiciji i tradicionalnoj muzici, kaže da je to kod nje poteklo prirodno i organski, iz kuće.

- Pamtim da sam kao mala dobila CD asambla "Teodulija i Madam Piano", koji sam mnogo puta preslušavala. To je bio i moj prvi kontakt sa tradicionalnom muzikom koja je bila interpretirana i modifikovana tako da koketira sa drugim muzičkim pravcima. Instinktivno sam reagovala na taj zvuk, i od tada kreće moja "opsesija" i usmeravanje ka još izvora takve muzike. Nakon što sam upisala muzičku školu, usavršavala sam se u kategoriji klasične muzike, ali je moj glas uvek "težio" ka tradicionalnom izrazu - objašnjava Kovačevićeva.

Ostala je usmerena ka tradicionalnom i arhaičnom interpretiranju izvorne muzike sve do trenutka kada su se, kako kaže, dogodile neke bitne saradnje iz kategorije džeza i popa.

- Kada sam počela da sarađujem sa muzičarima koji su već koristili taj model kombinacije sa drugim muzičkim žanrovima, upoznala sam neke druge svetove, koji mogu da se "oslanjaju" na tradicionalnu muziku. Sebe sad vidim jedino u takvom profilu - ističe pevačica.

Ovakav pristup muzici joj omogućava da promeni zvuk i samim tim privuče i mlađu publiku.

- Moj "Nika bend" promoviše upravo tu tradicionalnu muziku u kombinaciji i koketiranju sa drugim žanrovima. Bitan preokret se dogodio kada sam na "Nišvil" festivalu 2019. godine prestavila projekat "Balkanski koreni". Tada smo u muzički program uvrstili tradicionalne pesme iz svih zemalja Balkanskog poluostrva, ali obrađene na moderan način - čime su, objašnjava Kovačevićeva, publici ujedno približene sve različitosti balkanskog poluostrva, ali i ono što ih spaja.

Kada govori o dostignućima na koje je najviše ponosna, kada je pevanje u pitanju, ističe pojavljivanja na internacionalnom džez festivalu "Nišvil" (u više edicija), kao i titulu prvog glasa Srbije u kategoriji "tradicionalne muzike" 2018. godine u okviru festivala "Prvi ton".

- Što se tiče dirigovanja, sva moja iskustva i rad do sada, bez razlika, izdvojila bih kao bitna. Dirigentski put je maratonska trka u odnosu na pevanje i odvija se znatno sporije, zbog čega je svaki trenutak vredan. U saradnji sa Dubrovačkim simfonijskim orkestrom u septembru ove godine sam dobila nagradu na internacionalnom takmičenju sa sedištem u Beču, na koju sam veoma ponosna. Tokom 2022. godine takođe mi je dodeljena još jedna nagrada u Beču, za rad i saradnju sa bečkim orkestrom za koncert koji smo održali na početku te godine. Obe nagrade dolaze iz zemlje u kojoj je muzika i kultura na izuzetno visokom nivou, zbog čega mi znače mnogo i veliki su vetar u leđa za sve ono šta dolazi - naglašava dirigent.

Za kraj Nikolina Nika Kovačević najavljuje i veliki događaj u Beogradu.

- Pripalo mi je pravo zadovoljstvo, odgovornost i važna uloga što ću 7. januara dirigovati veliki Božićni koncert, u organiizaciji fondacije "Alek Kavčić". Fondacija je vodila računa da datum koncerta bude prigodan, jer nažalost u tradiciji beogradskog proslavljanja ovog velikog hrišćanskog praznika do sada nije organizovan jedan ovako veliki događaj - otkriva Kovačevićeva.

Ona poziva sve Beograđane i one koji borave u Beogradu u tom periodu da dođu na koncert, čije su karte besplatne i dostupne svima na biletarnici Kolarčeve zadužbine.

- Mi bismo zaista svi kolektivno bili srećni kada bi se beogradska publika odazvala našem koncertu i došla da proslavili Božić zajedno sa nama. Veliki simfonijski koncert, u božićnom i novogodišnjem duhu, biće ispunjen kapitalnim muzičkim delima. Sve uz besplatne ulaznice 7. janura od 12. časova u velikoj sali Kolarčeve zadužbine - zaključuje dirigent.

Ceo intervju možete da pogledate u videu na početku teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.