Helen je sa 13 postala manekenka, nazivali su je bulimičarkom i terali da jede čokoladu: "Uspeh se ne prašta"

U okviru inicijative "Ona ne ćuti", koju je pokrenuo portal Ona.rs kako bismo otvoreno govorili o nasilju nad ženama i svemu onome što im se dešava kada istupe javno, razgovarali smo sa Helen Babić - manekenkom i marketinškom stručnjakinjom. Njeno iskustvo nije deo panela, ali jeste glas koji zaslužuje prostor. Jer, iako danas deluje snažno i samouvereno, Helen iza sebe nosi godine prećutanih rana.

Inicijativa "Ona ne ćuti", pokrenuta od strane redakcije portala Ona.rs, ima zadatak koji nadilazi virtuelni prostor - ona hoće da dirne mesto koje se najteže leči: ćutanje. I zato, pored panela i formalnih govora, mora da se da prostor i neformalnim memoarima, onim ličnim, sirovim, svedočanstvima koja su se krila godinama zavijena u tišinu.

Iako Helen ništa od toga ne piše u biografiji, telo joj pamti.

Helen Babić o ranama koje su nastale mnogo pre digitala

Iako danas deluje snažno i samouvereno, Helen nosi godine tišine, podsmeha i sistemskog nasilja - od školskih klupa, preko kastinga, do inboksa na Instagramu.

- Veoma rano sam osetila da moje telo i izgled nisu nužno moji, nego tema i meta za komentare - kaže Helen za Ona.rs.

Prvi koraci u svetu modelinga desili su se rano, ali je društvo još ranije naučilo da ne prašta. Dok su druge devojčice trčale za loptom, Helen je nosila štikle i bila "drugačija", što bio je okidač za agresiju.

- Ja sam to nasilje ili "bullying" trpela još kao devojčica iz osnovne škole. Druge devojčice su se bavile sportom, ja sam jela jabuke, živela zdrav život i nosila štikle. Nije se praštalo, nije se praštao uspeh, nije se praštao mali crno-beli članak u "Blic ženi". Sećam se tada da je to izašlo i pisalo je: ‘Ovo su finalistkinje ove godine’. Nije se praštalo to ni sa takvim malim godinama, da se razlikuješ od okoline. Tako da sam to trpela od najranijeg dečjeg perioda. Sva sreća, imala sam tu podršku i roditelja, i jake mame, i ulogu bake koja je bila tu. Doživela sam i maltretiranje od strane školskog psihologa. ‘A što ti ne jedeš čokoladu?’ Ja kažem: ‘Pa, čeka me neko drugo putovanje, idem svojim putem.’ ‘Sva deca vole čokoladu.’ Znači, žena koja je psiholog škole, meni u osnovnoj školi stavlja čokoladu i tera me da se prilagodim standardima koji su bili, da kažem, opšti. Tako da je to bilo teško, naporno, ali s druge strane, to je nešto što je mene ojačalo.

- Čak smo u osnovnoj školi imali ceo jedan zid svlačionice, gde smo se potpisivali. Pa sam viđala, nakon mog imena povučena crtica, pa piše - "bulimičarka". Tako da smo im ratovali, ratovali smo i pred digitala mnogo.

Pre digitalnog doba, postojali su zidovi svlačionica. Papirići puni uvreda sa kojima bi se deca dobacivala, školski psiholozi i mnogo, mnogo tuge koju je dete moralo da nosi samo, jer i onaj ko bi to trebalo da razume - nije. Helen nije zaboravila nijedno ime, nijednu scenu. Ali danas zna da su je baš ti trenuci ojačali.

Transparentno nasilje u svetu mode

Nasilje se dalje samo preselilo na druge adrese - srednja škola, kastinzi, modne piste. Iako je karijera vodila i van granica Srbije, mehanizmi poniženja bili su svuda isti: podsmeh, šapat, potcenjivanje.

- Srednja škola je bila isto paklena. Ti se baviš tim i tim poslom. To su sve dame takvog i takvog morala. To su bile strašne stvari, a da ne pričamo o koleginicama, drugaricama i podmetanju nogu gde god su mogle. Znači, ne prašta se, ne prašta se kada si različit. Ne prašta se uspeh, ne prašta se različitost, ne prašta se lepota, a da ne pričamo digitalu. Koliko je to otvorilo vrata za sve vrste vređanja.

- Kada odeš na kasting kao model, čuješ na raznim jezicima, "vidi ovu što je ružna", "vidi ovu što je debela", "vidi na šta liči", "vidi ove slike". To je bilo vrlo transparentno. Možda na drugim jezicima, ali udarci su bili svakodnevni. Taj posao nije bio lak. Ja sam sada u marketingu, u nekom drugom poslu, već pet godina se bavim drugim vidom poslovanja, gde uvek ima nekog koškanja, gde uvek ima konkurencije, gde uvek nekog rivalstva, ali to, u tom modnom svetu, šta smo mi doživeli i šta se dešavalo, bilo je jako, jako teško i naporno. Mnogo sam srećna i zadovoljna, što Ona.rs i svi vi želite da doprete do mlađih i starijih žena i generalno društva koje mora da priča o takvim problemima.

Ni karijera, ni talenat, ni rad nisu bili dovoljni da zaustave uvrede koje dolaze na više jezika. Na kastinzima, na forumima, u komentarima. Ipak, Helen danas govori iz pozicije žene koja zna koliko je važno da se ta tišina prekine.

A u digitalu...

Helen ne skriva da je i u digitalnoj sferi doživela nepoželjne komentare, ali ih stavlja u sledeći kontekst.

- U digitalnom svetu nisam se toliko susrela sa takvim stvarima. Dobijala sam možda više neke šovinističke komentare, ili pun inboks genitalija. To se dešavalo. Takve neke budalaštine su se dešavale. To znam, ali zaista nisam dobijala toliko loših komentara.

Istovremeno, osvetljava i nepravdu i površnost sa kojom se profesija modela posmatra u javnosti.

- Međutim, to se dešavalo kada na nekim portalima izađe neka informacija, nekolicina tih informacija je izlazila . ko se bavi kojim poslom i onda su tu ljudi sve uopšteno pljuvali na tom nekom nivou - eto, to je profesija, sve one se bave tim i tim poslom. Nisu nikada vrednovali ni modu, ni umetnost u toj sferi.

Digitalni prostor je samo ogledalo stvarnih predrasuda koje i dalje postoji i koje samo dobijaju nove oblike. Helen sažima ono što često izostane iz analiza nasilja: uvreda ne mora da bude javna da bi bolela. Dovoljno je da te inboks dočeka sa slikom koju nisi tražila.

Glas za sve devojčice koje se još uvek ne usuđuju

- A danas zaista želim svim devojčicama da budu otvorene, da što više pričaju o tome i da bilo kakvo nasilje podele sa nekim, zato što može da ode u mnogo, mnogo gorem smeru. Mislim da današnje deca nemaju toliku borbenost. Mi smo bili nekako jaki, morali smo, borili smo se sa različitim stvarima i odrastali smo u teškom nekom vremenu, ali u današnje vreme mislim da to sve što drže u sebi nekad će eskalirati, tako da što više treba pričati, da li je to sa porodicom, da li je to sa profesorima, da li je to sa komšijama...

Helen zna da današnja borba nije lakša. Samo se drugačije zove. Zato ohrabruje, podseća, pruža podršku - ne sa visine, već iz istih rovova iz kojih je i sama godinama izlazila.

Na kraju, jedno pitanje ostaje da lebdi: je l' ta devojčica u tebi zalečena? Helen odgovara bez patetike. Samo sa snagom koja se ne može glumiti.

- Ta devojčica je samo postala jaka i jača od svih tih komentara, sada ne može ništa da me poljulja. Tada sam bila nesigurna možda. Rekli su mi nisam dovoljno dobra za ovu reviju ili da nisam dovoljno visoka. Ja sam previsoka bila i tada i sad, naravno. Ali sve to što je tada uticalo na mene i napravilo od mene ono sam ja danas.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.