Prevarila britansku vladu, izdala predsednika Amerike, bila rival svom mužu Hemingveju: Borba Marte Gelhorn

 
  • 0

Za koliko žena u istoriji možemo reći da su "ginule" za svoj san, odbijale da im muževljevo prezime služi kao "trofej" ili čast, živele za viši cilj, istovremeno prkoseći aždajama svog vremena i jureći ka karijernom uspehu? Ne mnogo, nažalost, društvo nam to nije dopuštalo. Era takvih žena tek počinje. Ali, u prošlom veku postajala je jedna naša sabornica koja je uspela da pronađe balans između svrhe, istine, uspeha i slave.

Marta Gelhorn smatra se najvećim ratnim reporterom dvadesetog veka; pored toga bila je pisac, borac za ženska prava i novinar. Devojčica koja je već sa sedam godina stajala u prvim redovima na protestima za prava žena u glasanju potekla je iz akademske porodice, a iako je sama napustila fakultet, to je nije sprečilo da ostavi trag u vremenu. Društvo joj je reklo hvala osnivajući "Marta Gernhol nagradu" koja se uručuje novinarima sa najintrigantijom i najhrabrijom pričom "sa terena".

Svet je pamti kao treću ženu Ernesta Hemingveja, a ona se te etikete gnušala, strogo odbijajući da bude prepoznatljiva kao nečija supruga. Gelhornova je do te mere imala averziju prema ovom narativu da je do kraja svog života zabranila kolegama da spominju njegovo ime dok je intervjuišu.

- Bila sam pisac pre njega, ostajem pisac posle njega. Zašto bih igrala fusnotu u nečijem životu? Brak sa Ernestom pamtim po izgovorima koje sam koristila da bih izbegla intimni čin i nadi da do istog neće doći - govorila je svojevremeno Marta.

Stav "čelične ledi"

Nakon napuštanja fakulteta počela je da piše u "The News Republic" novinama, a zatim se osmelila na preseljenje u Pariz, gde se zaposlila u "United press" cenjenoj medijskoj kući. No, ostavku je podnela zbog seksualnog uznemiravanja koje joj je priredio kolega.

Počela je da piše izveštaje i kolumne svojih putovanja po Evropi, a ubrzo se priključila pacifističkom pokretu; 1934. objavila je knjigu "What a Mad Pursuit".

Tada je zapala za oko prvoj dami Elenor Ruzvelt koja ju je "naterala" da se preseli u Belu kuću i pomaže joj u korespondenciji. Zapravo, Elenorina kolumna "My Day" bila je u stvari vešto pero Marte Gelhorn.

Protiv prvog čoveka Amerike

Tokom boravka u kući i njenog prijateljstva sa Elenor, Martin talenat zapazio je i sam predsednik Frenklin Ruzvelt, te ju je unajmio da bude terenski istražitelj za FERU (Federal Emergancy Relief Administration).

Vodeći se moralom i principima, Marti se nije dopalo ono što je videla na terenu - glad, siromaštvo i sve pošasti Velike depresije. Sa grupom pristalica okupila se i provalila u FERA organizaciju u nameri da raskrinka korupciju, međutim - neuspešno.

Martha Gellhorn Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

Osrednja ljubav i rivalitet epskih razmera

Gelhornova je velikog pisca Ernesta Hemingveja upoznala tokom porodične posete Floridi, 1936. godine. Par je potom unajmljen da zajedno izveštava o španskom građanskom ratu, te se iz zajedničkog interesa prema borbi i pisanoj reči - javila ljubav.

Marta nije mnogo polagala na bračne dužnosti, a uloga domaćice bila joj je strana. Sa usponom Adolfa Hitlera, otputovala je za Nemačku i izveštavala direktno sa terena; tokom Drugog svetskog rata boravila je u Minhenu, Čehoslovačkoj, Finskoj, Hong Kongu i Engleskoj - pišući.

Najhrabriji Martin čin usledio je 1944, tokom najveće invazije koju je Evropa videla - "dana D". Ajkula Gelhornova je podnela zahtev britanskoj vladi za pres-akreditaciju potrebnu za izveštavanje sa terena, ali kao i svim drugim ženskim novinarima - vlada je odbila.

Mudra novinarka se potom prerušila u medicinsku sestru i ukrcala na brod za medicinsko osoblje. Nakon dolaska na mesto zbivanja i surovog svedočenja ranjenih i povređenih - njena maska poprimila je dozu istine, te je Marta previjala žrtve rata.

- Pratila sam rat gde god sam mogla da ga dostignem - izjavila je, a prenosi "Brainyquotes".

Bila je među prvim novinarima koji su izveštavali iz Dačau logora (najvećeg nemačkog koncentracionog logora).

Hemingvej je možda bio veliki pisac, ali "mali" muškarac; o njegovoj nesigurnosti najbolje svedoči izjava koju joj je uputio nakon njenog odlaska na italijanski front: "Jesi li ti ratni reporter ili žena koja treba da bude u mom krevetu?".

Martha Gellhorn Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

Ernest je, poput Marte, odlučio da služi svojoj profesiji i izveštava o "danu D", međutim mrlju na častan čin bacila je činjenica da je pokušao da blokira putovanje svojoj ženi - ne iz straha, već iz ljubomore.

Razvod je usledio 1945. godine.

Istinska strast prema pisanoj reči

O strasti, nepokolebljivoj hrabrosti i jačini ove žene najbolje govori njeno izveštavanje o vijetnamskom ratu i arapsko-izraelskim konfliktima tokom sedamdesetih; iako u osmoj deceniji života - nije imala nameru da stane, te je nastavila da izveštava o građanskim ratovima u Centralnoj Americi.

Svoj osamdeseti rođendan proslavila je na terenu u Panami, prenoseći vesti o civilnim žrtvama nakon američke invazije - ovaj posao obavljala je delimično slepa i onesposobljena da čita skripte.

Krhkog zdravlja i potpuno slepa počinila je suicid 1998. godine u 89. godini života, uz pomoć cijanid tablete.

U amanet ostavila je nekoliko knjiga i neizbrisivo novinarsko nasleđe, borbu za pravdu i istinu.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Nataša Lazarević je fudbalski sudija na utakmicama muških klubova

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije iz rubrike Budi jaka