Prve žene na Olimpijadi: Od drevne pretnje smrtnom kaznom za ulazak na OI do pionirki igara početkom 20. veka
Iako nije bilo ženskih takmičenja na drevnim Olimpijskim igrama, nekoliko žena se pojavljuje na zvaničnim listama olimpijskih pobednika kao vlasnice štala nekih pobedničkih kola. Jedino su se u Sparti devojke takmičile i vežbale - ali lokalno. Sva ostala takmičenja za mlade Grkinje bila su veoma retka i verovatno ograničena na godišnju lokalnu trku.
U Olimpiji, međutim, postojao je Hereanski festival, koji se održavao svake četiri godine u čast boginje Here, uključivao je trku za mlade žene, koje su bile podeljene u tri starosne grupe. Ipak, Hereanska trka nije bila deo Olimpijade (održavale su se u neko drugo doba godine) i verovatno nije uspostavljena pre dolaska Rimskog carstva.
Pretnja smrću za ulazak na Olimpijadu
Ipak, to je otvorilo put antičkim devojkama da se nakratko takmiče i na nekoliko drugih važnih atletskih terena. Ali to je bilo kratkog daha.
Putnik iz 2. veka nove ere, Pausanije, napisao je da je ženama zabranjen ulazak u Olimpiju tokom stvarnih Igara pod pretnjom smrtne kazne. Da li srećom, ali on u spisu, kako prenosi Britanika, primećuje da ipak ne postoje zapisi da se neko nekad i pozvao na ovaj zakon i kaznu.
Međutim, u njegovom izveštaju je nešto kasnije, neskladno, navedeno da je neudatim ženama ipak bilo dozvoljene da budu gledaoci na Olimpijadi. Ali, mnogi istoričari veruju da su kasniji pisari greškom preveli kopije Pausanijevog teksta i da su žene imale neki pristup Olimpijadi.
Ipak, ideja da je svim ili samo udatim ženama bio zabranjene pristup Igrama - opstala je u popularnom pisanju na ovu temu, iako dokazi o tome ostaju nejasni.
Pionirke Olimpijskih igara
Prve moderne Olimpijske igre na kojima su učestvovale sportistkinje bile su Igre održane 1900. u Parizu.
Helene de Pourtales iz Švajcarske je postala prva žena koja se takmičila na Olimpijskim igrama. Ona je ujedno i prva ženska olimpijska šampionka, koja je kao članica pobedničkog tima u prvom jedrenju učestvovala 22. maja 1900. godine.
Na Igrama 1900. godine učestvovale su 22 žene, što je bilo svega 2,2 procenta svih takmičara. Pored jedrenja, golfa i tenisa, žene su se takmičile i u kroketu.
Britanka Šarlot Kuper postala je prva ženska šampionka pobedom u pojedinačnom teniskom takmičenju 11. jula. Tenis i golf su bili jedini sportovi u kojima su žene mogle da se takmiče u pojedinačnim disciplinama.
Bilo je nekoliko prvih takmičarki u ženskom golfu, što je bilo ujedno i prvo isključivo žensko takmičenje na Olimpijskim igrama. U ženskoj diviziji pobedila je Margaret Abot iz Čikaškog golf kluba. Abot je pogodila 47 poena za pobedu i postala prva Amerikanka koja je osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. No, kao nagradu, umesto medalje - dobila je pozlaćenu porcelansku činiju.
Ona je takođe druga Amerikanka koja je osvojila olimpijsku medalju. Njena majka - Meri Abot, takođe se takmičila na ovim olimpijskim igrama i završila je na sedmom mestu sa 65 poena. Njih dve su ujedno bile i prve i jedine majka i ćerka koje su se ikada takmičile na istoj olimpijskoj disciplini u isto vreme.
Što je još interesantnije, prema pisanju Vikipedije, Margaret nikada nije ni znala da se takmiči na Olimpijadi, već je mislila da je u pitanju normalan golf turnir. I umrla je u tom neznanju. Njena istorijska pobeda nije bila poznata sve dok profesorka sa Univerziteta Florida Paula Velč nije počela da istražuje istoriju Olimpijade i otkrila njeno učešće, nakon čega je kontaktirala njenu decu i obavestila ih o pobedi njihove majke.
Proširivanje disciplina i spisak učesnica
Kao pionirke upisale su se Džejn Mulen i Elvira Gera, koje su se takmičile u konjičkom delu takmičenja, u disciplini "chevauk de selle". Prvobitno su samo skakačke konjičke discipline računale kao „olimpijske“, ali je kasnije i ova discplina dodata na listu pa su tako, retroaktivno Mulena i Geru ušle na listu prvih olimpijki.
Godine 1904. dodato je i takmičenje u streljaštvu za žene, što je označilo značajan korak u uključivanju žena u olimpijska takmičenja.Tokom Igara u Londonu 1908. bilo je čak 37 atletičarki koje su se takmičile u streljaštvu, tenisu i umetničkom klizanju. Ovo je predstavljalo rastuće, ali još uvek ograničeno učešće žena na Olimpijadi.
U Stokholmu 1912. godine, broj žena koje su učestvovale porastao je na 47, a uvedeni su i novi sportovi poput plivanja i ronjenja. Međutim, umetničko klizanje i streljaštvo su skinuti sa programa za tu godinu. Uprkos ovim promenama, Stokholm 1912. uključivao je umetnička takmičenja koja su bila otvorena za žene, iako se detaljna evidencija o njihovom učešću nije dosledno vodila.
Napredak u učešću žena do Stokholma 1912. pokazuje postepenu ekspanziju i u broju uključenih sportova i sportista, iako je to još uvek bilo daleko od sveobuhvatne uključenosti koju vidimo na modernim Olimpijskim igrama. Ove prve godine postavile su temeljne korake za ženski sport na Olimpijadi, odražavajući društvene promene ka većoj rodnoj ravnopravnosti u atletskom takmičenju.
Sto godina od Pariza
Letnje Olimpijske igre 1916. trebalo je da se održe u Berlinu, ali su otkazane nakon izbijanja Prvog svetskog rata, ali su se već 1920. godine na Igrama takmičile 65 žene. Streličarstvo je ponovo dodato u program.
Rekordnih 135 atletičarki takmičilo se u Parizu 1924. na Letnjim olimpijskim igrama, kada je žensko mačevanje debitovalo sa Dankinjom Elen Osije koja je osvojila prvo zlato. Ali je streličarstvo ponovo skinuto sa programa sporta.
Doroti Margaret Stjuart je bila prva žena koja je osvojila medalju u disciplini "umetnost", osvojivši srebro za "mešovitu književnost".
Godine 1924. održane su i prve Zimske olimpijske igre, a žene su se takmičile samo u umetničkom klizanju. Herma Sabo je postala prva ženska šampionka na Zimskim olimpijskim igrama kada je pobedila u ženskom pojedinačnom takmičenju.
Kinue Hitomi osvojila je srebrnu medalju u disciplini 800 metara za žene na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine i postala je prva žena koja je osvojila olimpijsku medalju iz Azije.
Na Zimskim olimpijskim igrama 1928. u Sankt Moricu, nije bilo promena ni u jednom ženskom takmičenju. Petnaestogodišnja Sonja Henie osvojila je svoju inauguraciju od tri zlatne olimpijske medalje. Na trci od 800 metara, koja je tek bila otvorena za žene i koju je 1928. godine osvojila Lina Radke, ubrzo je zabranjena sve do 1960. godine jer se smatrala neprikladnom za žene.
No, ova godina je takođe bila prekretnica jer je zabeležila povećanje učešća žena sa manje od pet procenata ukupnog broja sportista prethodnih godina na čak deset posto tokom takmičenja 1928. godine. Jedan vek kasnije, žene su konačno podigle taj procenta na jednaku participaciju sa muškarcima 50:50.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Najlepša atletičarka sveta za Telegraf: "Prošetaću Beogradom..."
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.