"Kad muškarac viče on je lider, kad žena govori - ona je histerična": Danijela ne pristaje na tišinu koja guši

Na panelu "Ona ne ćuti", održanom u organizaciji redakcije Ona.rs, govorilo se o digitalnom nasilju, pravu na glas, ali i svakodnevnom pritisku koji žene osećaju da budu tihe, pitome i "neproblematične". Jedna od gošći koje su pomno slušale bila je i Danijela Pantić - TV lice i life coach.

U razgovoru nakon panela, podelila je sa nama lične i profesionalne trenutke u kojima je osećala pritisak da se povuče, ali i ono što ju je osnažilo da ostane dosledna sebi. Govorila je o trenucima kada je zbog javnih nastupa, slika za magazine ili izjava na društvenim mrežama, bila suočena sa lavinom komentara - i pozitivnih i negativnih, ali i sa psovkama i napadima koji ne ostavljaju mnogo prostora za neutralnost.

Iz svega toga naučila je kako da deluje i kako da se postavi da bi zaštitila svoj mir.

Granica koja spasava

Ono što je pomoglo da opstane u prostoru u kojem se žene svakodnevno diskredituju, bilo je postavljanje unutrašnje granice - svesno razdvajanje onoga što ljudi pišu i onoga što ona zaista jeste - mislila, rekla, uradila.

- Bilo ih je mnogo. Zaista mnogo. Sećam se posebno komentara na mrežama, kada sam se recimo slikala za neki magazin ili novine, kada sam dala neku izjavu i mislim da se to i dan-danas dešava. Kada dobijete lavinu komentara, bude ih i pozitivnih i negativnih, bude i psovki, desi se moment kada se zapitate: "Okej, kakve ovo veze ima sa mnom ili da li uopšte ima veze sa mnom?". Postoji i nešto što je mene spasilo. Evo, nedavno sam baš okačila objavu gde sam prenela mišljenje jednog čoveka kako se prenose odnosi, kako se kreiraju odnosi u porodici i kako se to dalje prenosi na druge ljude. Tu sam zaista dobila više od pet hiljada što komentara, što lajkova, što interakcije, a ono što je mene spasilo jeste da sam uspela da stavim tu granicu između sebe i drugih i da to što drugi komentarišu zaista govore iz svojih cipela, da su oni tako razumeli temu. I to je meni mnogo pomoglo da se ja ne upetljavam ili da nemam nikakav lični doživljaj vezan za taj komentar.

Ta sposobnost da prepozna projekciju i da je ne primi kao ličnu uvredu, postala je ključna za njeno javno postojanje. Danijela danas jasno kaže da bira da uvek govori o onome o čemu joj se govori, iako zna da upravo zbog toga trpi više osuda nego što bi trebalo.

Kad muškarac viče, to je temperament. Kad žena viče, to je histerija

Govoreći o neravnopravnosti u javnom prostoru i u okviru javnih poslova, posebno u medijima, jasno je ukazala na dvostruke aršine kojima se meri ponašanje muškaraca i žena. Jednima se temperament toleriše, drugima se svaka emocija obeležava kao slabost ili pretnja.

- Muškarcima, kada se recimo desi da viču ili da komentarišu nešto na jedan agresivan način, tada se često govori - "pusti ga, pusti ga, neka ga, nemoj, da znaš kakav je on, nezgodan je", time se već on opravdava, to njegovo ponašanje. A kada to uradi žena, ona je apsolutno, odmah histerična, luda...

Iza ovih reči stoji decenijsko iskustvo medijske scene, u kojoj ponašanja žena ne samo da se drugačije tumače, već se i drugačije "kažnjavaju". Isto ponašanje koje se kod muškarca slavi kao "autoritet", kod žene postaje razlog za diskvalifikaciju.

Od reči do zakona i nazad

Ono što ju je najviše pogodilo tokom panela bilo je saznanje, potvrđeno iznova kroz razgovore i svedočenja, da ono što piše u zakonima često ne postoji u realnosti. Da žene i dalje žive daleko od garancija koje im pripadaju i da je feminizam i dalje pogrešno shvaćen.

- Zabolelo me što nismo u korak sa onim što živimo, posebno žene, što je mnogo toga ostalo na rečima i na papiru, od zakona do toga da se taj zakon ne primenjuje. Ne samo mi, generalno ima takvih primera mnogo u svetu. I što smo mnogo daleko u odnosu na ono što bi trebalo da bude, što se i dalje, eto, feminizam doživljava kao negativna stvar.

- U osnovi jeste da postoji potreba da pričamo, da nešto sa reči pređemo na dela i da uradimo nešto konkretno.

Njene reči stavljaju žene tamo gde bi odavno trebalo da budu - u centar, a ne na marginu.

Danijela Pantić ne govori u ime pokreta, već iz ličnog iskustva koje deli sa hiljadama žena. Njen glas je deo generacije koja više zaista nema strpljenja niti vremena da čeka da bude "prihvaćena", već traži da bude shvaćena i poštovana, u porodici, na poslu, na mrežama...

Panel "Ona ne ćuti" zato ne ostaje samo u domenima razgovora. On mora biti uvod u nešto veće: u promenu koja se ne odlaže, ne ublažava i ne prelazi ćutanjem.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.