"Zarobio me je nasred mora, probao da me SILUJE": Priča AMBASADOROVE ĆERKE šokirala kraljicu i Margaret Tačer

Melisa Prajs živela je srećan i ispunjen život kao 19-godišnja ćerka američkog ambasadora. Sredinom osamdesetih godina bila je česta pratnja svom ocu Čarlsu Prajsu na raznim funkcijama. Njen otac bio je desna ruka, kao i prijatelj od punog poverenja nekadašnjoj premijerki Margaret Tačer i američkog predsednika Ronalda Regana. Melisa je uživala u svemu što joj je nudio položaj njenog oca. Odlazila je na svečane večere i prijeme na kojima su njeni roditelji Čarls i Kerol bili obavezne zvanice.

Na jednom takvom skupu prvi put je upoznala Mohameda Al Fajeda, koji je nedavno kupio Harrods, centralni deo njegove kampanje da prihvati britansko društvo.

"Sedeo je sa moje desne strane na večeri na kojoj je bilo nas 12. U početku sam ga smatrala brbljivim i zabavnim – ali istina je bila da uopšte nije bio takav", govori Melisa. Istinu će Melisa otkriti nekoliko nedelja kasnije, kada ju je Fajed napao na svojoj jahti nakon što ju je odveo daleko od obale Sen Tropea.

Seća se kako se naslonio uz nju otpozadi i tako čvrsto stegao ruke oko nje da 'nije mogla da pomeri gornji deo mog tela, pritiskajući joj grudni koš i sprečavajući joj disanje'. Zatim je ispljunuo niz izopačenih zahteva potkrijepljenih seksualnim prijetnjama.

"Pokušavao je da me siluje", kaže ona. "To je bio prvi put da sam se našla u istinskoj opasnosti. Bili smo okruženi kilometrima crnog mora, bez ikakvog pogleda na kopno". Jedan od najgorih aspekata njenog iskustva bio je to što su Fajedovi britanski zaposleni na jahti, neki od njih bivši vojnici, čuli njene vapaje pomoći, ali su samo ćutali i ignorisali. Tek kad ga je ugrizla za ruku, konačno je pobegla.

"Bio je to primarni čin samoodbrane koji je razderao tkaninu njegovog egipatskog kaftana. Jasno je izneo svoje namere šta će mi uraditi i ja to ne bih dozvolila ni po koju cenu.", rekla je Melisa.

Melisa nikada nije javno govorila o tim "mračnim, uznemirujućim danima" u septembru 1986. godine, posledicama koje su, uključujući najviše ličnosti u britanskom establišmentu, sigurno slomile Fajedove nade da će dobiti britansko državljanstvo za kojim je žudeo. Njen neuspeh da se prijavi sa svojom porodicom tokom 48 sati koje je provela u Francuskoj izazvao je uzbunu ne samo tamo, gde je njen otac održao hitan sastanak sa gospođom Tačer, već i u Beloj kući i sedištu CIA u Lengliju u Virdžiniji. Čak i sada, skoro četiri decenije kasnije, Melisa reaguje fizički kada vidi fotografiju šefa Harodsa. "On je čudovište", kaže ona.

"Fajed me je odveo protiv moje volje. To mi je promenilo život i uvek ću živeti sa tim traumama." Fajed je potcenio čeličnu ličnost ljubaznog, ali tvrdog diplomate iz Misurija, koga su mediji rado upoređivali sa filmskim junacima Džejmsa Stjuarta i Džona Vejna. To što je večerao u Vinfild Hausu, a zatim nije video ništa loše u otmici ćerke njegovog domaćina, bilo je tipično za ono što Melisa opisuje kao Fajedov "izokrenuti osećaj prava".

"To ga je uverilo da je njegov status bolji od statusa mog oca", kaže ona. Ali Melisa kaže da je ambasador bio "strašna sila na koju se moralo računati" i da "zlonamerne ambicije Fajeda da dobije britansko državljanstvo dok je napao ćerku diplomate nisu imale šanse".

Pre ovog strašnog čina, Melisin život u Londonu bio je uglavnom bezbrižan. Studirala je istoriju umetnosti u londonskoj školi likovnih umetnosti. Živahna, zabavna i vredna, imala je širok krug prijatelja. Ubrzo nakon njihovog prvog sastanka, Fajed je ponudio Melisi posao u svojoj kancelariji u Park Lejnu, u centru Londona, kupujući antikvitete i dekoraciju.

Iako je uloga bila nejasna, ona kaže: "Mislila sam da bi moglo biti zabavno. Dao mi je crteže i planove svojih domova i stanova za koje je želeo da kupim nameštaj. Nije mi palo na pamet da je imao neke druge motive da mi obezbedi posao." Ali bilo joj je čudno što ju je obasipao gotovinom i poklonima.

"Bio je uvređen kada sam pokušala da ih odbijem i zato sam ih sakrila u fioku. Na početku radnog dana dok je bio u svojoj kancelariji, rekao je: 'Imate li pasoš sa sobom?' Rekla sam mu da imam. Rekao je: 'Danas idemo u Pariz'.", priseća se.

Da su ona ili njen otac samo malo naslućivali da Fajed ima predatorske sklonosti, kaže Melisa, ona nikada ne bi radila za njega, a kamoli da bi otišla u Francusku.

"U Parizu me je odveo u svoj stan na Jelisejskim poljima, a zatim u Ric, gde smo navodno imali "radnu" večeru. Osećala sam se još neprijatnije kada je Fajed sredio da sedimo na ugodnom banketu u uglu, negde gde bi sedeo na sastanku, a ne sa svojim tinejdžerskim radnim asistentom. Za vreme večere počeo je da mi stavlja ruke pod suknju i na noge. Rekao je: 'Večeras ideš u moj krevet'. Jasno sam stavila do znanja da neću spavati sa njim. Ikad."

Te noći u njenoj sobi je isključena struja. Ona kaže: "Svetlo se ugasilo kao moja kazna što nisam spavala sa njim. Otišla sam da tražim telefon da nazovem London da razgovaram sa roditeljima, ali jedan od Fajedovih čuvara me je pratio čim sam izašla iz sobe." Fajed je takođe uzeo njen diplomatski pasoš, za koji je mnogo puta tražila da vrati.

"Osećala sam se kao njegov zatvorenik u stranoj zemlji bez mogućnosti bekstva", kaže Melisa. Sledećeg jutra videla je Francuskinju, 'ne stariju od 15', kako doručkuje u njegovom stanu. Melisa kaže: "Ona je verovatno bila njegov plan za nepredviđene slučajeve."

Hrabra borba i vapaji za pomoć koji su odjekivali usred mora

Kada joj je Fajed rekao da ide s njim u Sen Trope na njegovu jahtu, Melisa je odbijala. Ali on je tvrdio da su njegovi ljudi kontaktirali kancelariju njenog oca i obećali da će je vratiti u London sledećeg dana.

"Nisam mu verovala, ali nisam imala izbora osim da ga pratim.", dodaje. Na jahti se seća kako je svirala bliskoistočna muzika dok je šef Harrodsa zahtevao da imaju intiman odnos.

"Ništa me ne bi nateralo da poželim da imam odnos sa ovim jadnim stvorenjem. Ali mislim da ga je moja ratobornost možda još više namamila. Fajed je nosio kaftan i pokušavao je da dođe do mene na večeri u zatvorenoj, bez vazduha, neukusno uređenoj trpezariji. Osećala sam se verbalno silovanom tokom sati dok sam bila podvrgnuta njegovim pokvarenim opisima onoga što je hteo da mi uradi. Počeo je da se sve više ljuti i vređa što nisam popustila pred njegovim mučnim željama. Predaja nije bila opcija. Samo sam htela da siđem sa broda. Bilo mi je loše, trebalo mi je malo vazduha. Otišla sam od stola za večeru i otišla na palubu, a Fajed je krenuo za mnom. Videla sam koliko smo daleko od kopna. Zaglavila sam na ovom brodu sa bolesnim, podlim čovekom skoro istih godina kao i moj otac. Zgnječio bi ga za nekoliko sekundi da je znao šta će da uradi. Fajed je rekao svima na palubi da odu. Ovo je bio prvi put da sam se osetila u istinskoj opasnosti. Tresla sam se. Rekla sam mu: "Moj otac će te uhvatiti ako mi nešto uradiš. Ako me povrediš, bićeš u velikoj nevolji". Pokušao je da omalovaži mog oca, hvaleći se da je superiorniji u položaju i bogatstvu. On je u stvari bio kukavica.

Držao me je tako čvrsto, stezao mi ruke i grudi da sam počela teško da dišem. Bila sam fizički zarobljena. Neke od stvari koje je hteo da mi uradi bile su potpuno izopačene. Osećala sam se kao da pokušava da me siluje kroz moju odeću. U isto vreme mi je govorio da legnem na palubu. Sećam se da sam želela da zaplačem, ali sam se zaustavila, misleći da bi se Fajedu to moglo svideti.

Jedino što sam mogla da koristim bila su moja usta, pa sam ga jako ugrizla za nadlakticu. Vrisnuo je iz sveg glasa. Osoblje mu je priteklo u pomoć, ali me niko nije pitao kako sam. Usred haosa, uspela sam da pobegnem i vratim se u svoju kabinu. Nisam mogao da upalim ni vodu ni svetla. Naredio je svom osoblju da ih isključi. Opet me kažnjava što sam mu prkosila. Njegov bes me je užasnuo. Bio je tako ljut. Mislila sam da bi mogao doći noću i doći po mene, možda me ubiti. Bila sam zaključana u svojoj kabini. Nije bilo bekstva. Sledeće, neko je bio na mojim vratima i glasno kucao. Bilo je oko 4.30 ujutro i još mrak. Postojao je čamac da me odveze na kopno sa dvojicom muškaraca, njegovim obezbeđenjem i jednom ženskom članicom osoblja."

Melisa se borila za sve devojke koje su došle kao njena "zamena" na istu jahtu

Na njen užas, čamac koji je stigao da je odveze na obalu nosio je "zamenu, devojku otprilike istih godina kao ona, lepu, duge plave kose". Mnogo toga se dogodilo iza kulisa u šta ona i danas nije sigurna, ali se smatra da je gospođa Tačer intervenisala. A vest o napadu stigla je i do kraljice preko proverljivog posrednika. Zabrinut za svoju ćerku, gospodin Prajs je otišao da potraži pomoć od gospođe Tačer.

"Pomozi mi, ne mogu da nađem ćerku", rekao je Čarls Prajs.

"Moj otac je zvao i zvao Park Lane, a ljudi su govorili da me ne mogu pronaći. Lagali su za Fajeda". Melisa je stigla na Hitrou sa dvojicom Fajedovih obezbeđenja. Na njeno olakšanje, očevo obezbeđenje, zajedno sa policajcima Skotland Jarda, čekalo ju je, a kod kuće u Londonu ponovo se sastala sa svojim izbezumljenim roditeljima. Neverovatno, sledećeg dana je Fajed počeo da šalje poklone kući.

"Dimljeni losos sa svoje farme u Škotskoj, skup sat za moju majku, pisma koja su moji roditelji odbili da otvore. Moj otac je napisao pismo da potpišem da se neću vraćati na svoju poziciju sa Fajedom i da on ne kontaktira. Insistirao je da vrati sve koverte novca koje mi je dao i poklone. Odvezli smo se u Fajedovo sedište. Postojale su kamere ispred i čuvari koji su nas gledali kako sve to vraćamo ispred Fajedovih stanova. Znali smo da bi ga to uvredilo."

Nekoliko meseci kasnije, gospođa Tačer je priredila ručak za nju.

"Bila je tako ljubazna. Ona je najlepša, najtoplija osoba", kaže Melisa, koja sada živi u SAD. "Rekla sam joj sve što se dogodilo, uključujući i stvari koje je rekao da želi da mi uradi na brodu. Bila je odbojna i ljuta. Želeola bih da kažem da zato nije dobio pasoš. Moji roditelji su znali koliko želi svoj britanski pasoš. Sve što je moj otac verovatno mogao da smisli da uradi da ga vrati je da se uveri da ne dobije britansko državljanstvo. To nije nešto olako dato, i ne treba dati nekome poput njega."

Gospodin i gospođa Prajs su već otkrili Melisino mučenje Ronaldu i Nensi Regan. Ona kaže da je gospođa Regan takođe bila "užasnuta onim što je Fajed hteo da uradi". Melisa je godinama bezuspešno pokušavala da izbriše detalje onoga što se dogodilo iz svog sećanja. Svakako, nikada nije nameravala da govori o njima sve do proleća ove godine kada je dobila pismo od britanskog producenta dokumentarnih filmova Kitona Stouna, koji je do tada ušao u trag desetinama žena širom sveta koje je Fajed seksualno napao. Posle pet nedelja, odlučila je da razgovara sa gospodinom Stounom da potvrdi da ju je Fajed napao.

Danas je Melisa jedna od najmanje 170 žena koje su se pridružile pravnoj akciji koju je pokrenuo tim za preživele iz Harrodsa. Melisa, koja sada ima 57 godina, dodaje:

"Kao i kod drugih žena od kojih je ovo čudovište ukralo toliko toga, ova epizoda je bacila dugu senku na sve naše živote. Ali drago mi je da istina konačno izlazi na videlo i da zajedno imamo pravu šansu da dobijemo pravdu."

(Ona.rs/DailyMail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.