"Glasna muzika se prijavljuje redovno, a glasni plač i udarci nikada": Jelena Trivan na diskusiji "Nisi sama"

U okviru panel diskusije održane u toku konferencije "Nisi sama - ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama", 19. juna 2025. godine u Evropskoj kući u Beogradu, učesnici iz institucija, civilnog društva i korporativnog sektora govorili su o duboko ukorenjenom nasilju nad ženama i devojčicama - ne samo kao zakonskom, već pre svega društvenom izazovu. Konferencija je bila organizovana u saradnji sa Sigurnom kućom u Beogradu, uz podršku UNICEF-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji, a pod pokroviteljstvom kompanije m:tel iz Bosne i Hercegovine.

Među panelistkinjama je bila i Jelena Trivan, generalna direktorka kompanije m:tel BiH, koja je govorila bez diplomatskih rukavica.

Trivan je svoj izlaganje započela oštro i jasno, usmeravajući pažnju na ono što često izmiče javnim debatama - da problem ne leži u nedostatku zakona, već u ćutanju koje guši njihovu primenu.

- Ako bi trenutni problem opisivala jedna reč, to sigurno nije institucionalni okvir, to sigurno nisu zakoni, to je razlog zbog kojih se oni ne sprovode - ta reč je ćutnja. Ili ako hoćete da je proširim - zavet ćutnje. Ako pogledate u policijskim izveštajima prijave za remećenje javnog reda i mira, u svim zgradama glasna muzika se prijavljuje redovno, a glasni plač i udarci nikada.

Ova izjava na najbolji način oslikava društveni refleks - spremnost da reagujemo kada nas iritira buka, ali ne i kada nas plaši nasilje. Ćutanje nije odsustvo reakcije, već vrlo aktivan odgovor - ćutimo jer nas je strah, jer verujemo da se to nas ne tiče, jer smo navikli da je nasilje između "njih dvoje", iza zidova, tamo gde ne treba da se mešamo.

Trivan zato ističe da se nasilje ne može više posmatrati kao privatna stvar, već kao kolektivna odgovornost svih nas - komšija, prolaznika, kolega, prijatelja, i na kraju, medija.

- Građani i pojedinci treba da se osveste da zlostavljanje žena i dece nije privatna stvar, da se ona ne rešava između četiri zida, nego je naš javni problem i naša obaveza. To bih prvo istakla.

Uprkos postojećim zakonima, strategijama, Sigurnim kućama i deklaracijama, broj femicida i brutalnih napada ostaje alarmantan. Trivan podseća na poraznu statistiku: devet od deset ubijenih žena ubijeno je od strane nasilnika koji su već bili prijavljivani, više puta.

- Razlog tome je ćutnja i nedostatak zaštite od najbližeg okruženja koje ne može podržati i koje nema poverenje u njihovu traumu.

Upravo tu nastaje jaz između sistema i života. Ne zbog rupa u zakonu, već zbog rupa u empatičnom reagovanju, u hrabrosti da budemo "neprijatni" svedoci.

- Ja bih danas volela da govorimo o nekakvim kratkoročnim, lako dostupnim ciljevima, a jedan od tih je da nateramo svakog čoveka, pre svega svaku ženu, da ne ćuti kada čuje i vidi nasilje i ne kaže to je njihova privatna stvar - zaključila je Trivan svoje uvodno izlaganje.

Kako je kampanja "Ne zatvarajmo oči! Zaštitimo decu na internetu" pomerila granice

Na pitanje o ciljnoj grupi, merljivosti poruka i rezultatima kampanja koje je sproveo m:tel, Jelena Trivan nije govorila teorijski, već kroz konkretan primer, te se osvrnula na kampanju koju je m:tel BiH sproveo prošle godine u saradnji s UNICEF-om, pod nazivom "Ne zatvarajmo oči! Zaštitimo decu na internetu".

Upravo to, prema njenim rečima, pokazuje koliko učešće krupnog kapitala u društveno odgovornim kampanjama može imati stvaran, merljiv uticaj.

- Ja sam danas želela da govorimo o jednoj konkretnoj mogućnosti koja se pokazala kao vrlo, vrlo korisna, a to je učešće velikih kompanija, ili da kažem malo grublje, krupnog kapitala u velikim društvenim inicijativama i temama i koliko oni na to mogu da utiču.

Trivan se osvrnula na često nedorečene i nekonkretizovane radom na terenu kampanje, koje ostaju samo na nivou moralne poruke, bez infrastrukture koja bi tu poruku pretvorila u konkretan rezultat. A m:tel BiH je, kako kaže, želeo upravo suprotno - ne deklaraciju, nego promenu.

- Radili smo s Unicefom, obezbedili smo sredstva za "plavi telefon", da sva deca koja trpe nasilje imaju psihološku podršku i dovoljan broj psihijatra i psihologa koji će im izaći u susret, jer su analize pokazale da 85% dece koje su pretrpela nasilje na internetu nikada nikome to nisu rekla.

To što deca sada redovno zovu, što znaju da postoji broj, i što znaju da će s druge strane linije biti neko ko zna, može i hoće da ih čuje, jeste, kako Trivan naglašava, pravi pomak. Ne u brojkama, već u životima.

Ali kampanja nije stala na tome. U središte je stavljen još jedan vid zaštite - digitalna bezbednost.

- Drugo što smo želeli, to je da obezbedimo konkretnu zaštitu, jer u digitalno vreme, vi možete da obezbedite softvere koje će preprečiti nedozvoljene sadržaje da dođu do dece. Kada smo ih uveli u škole i besplatno darivali svim školama, pokazalo se da 67% profesora ulazi na nedozvoljene sadržaje. I da je edukacija toliko loša, i da ljudi toliko malo znaju kako da se zaštite na interneru, da su i oni stariji jednako velike žrtve zbog pristupa nedozvoljenim sadržajima i ulazaka u nedozvoljene komunikacije, koliko i deca.

Taj podatak nije samo poražavajući, već alarmantan. Pokazao je da nema generacijske otpornosti, da su i odrasli često podjednako izloženi manipulaciji, digitalnom nasilju i toksičnim sadržajima, jer nemaju dovoljno znanja da ih prepoznaju i blokiraju.

- Znači, falio je treći korak, a to je edukacija - spomenula je Trivan i objasnila da je i taj korak uspešno izveden.

Zato je, uz pomoć digitalnih alata, kampanja podigla novu fazu: edukaciju - roditelja, nastavnika, lokalnih zajednica.

Društvena odgovornost nije PR

Dok mnoge kampanje protiv nasilja nad ženama ostaju u domenu aktivističkih inicijativa, Jelena Trivan je tokom svog izlaganja na panelu jasno ukazala na ključnu promenu paradigme, trenutak kada velike kompanije odluče da uđu u borbu ne kao sponzori, već kao učesnici.

- U BiH se dogodilo da se pokrene kampanja za donošenje zakona o karakterizaciji femicida kao posebnog krivičnog dela. Nevladine organizacije, kao i međunarodne organizacije, godinama vode kampanju i to je njihov posao, međutim prvi put su se u velikoj meri i kompanije uključile.

U zemlji u kojoj femicid još uvek nema svoje ime u zakonu, a Sigurnim kućama se gasi svetlo čim se iscrpi donacija, odluka krupnog kapitala da ne ostane nem nije simbolična, već sistemski presudna.

- Primera radi, velika maloprodajna mreža, zatvorila je svoja vrata 8. marta - niko nije mogao da kupi kućne potrepštine, u znak podrške ženama žrtvama nasilja.

Dok je m:tel BiH otišao i korak dalje - kompletan budžet za društvene aktivnosti doniran je Sigurnim kućama, sa posebnim fokusom na najnevidljivije žrtve: decu.

- M:tel je odlučio da ceo svoj budžet za društvene aktivnosti podari Sigurnim kućama koje nemaju sigurna sredstva za svoje finansiranje i u kojima se u ovom trenutku nalaze više dece nego žena. Da napomenem da i deca koja su žrtve trgovine i zlostavljanja, o tome ste svi čitali, 31 dete koje je nađeno u Brčkom, kojima se ne zna poreklo, danas se nalaze u Sigurnim kućama. M:tel je preuzeo finansiranje svih tih Kuća do kraja godine, dok se ne nađe rešenje.

Trivan ide i korak dalje: društvena odgovornost se ne meri saopštenjima, već mogućnošću da se promeni život. Zato m:tel ne staje na donaciji - već nudi zapošljavanje ženama iz sigurnih kuća, pod uslovom da pokažu interesovanje i volju.

- Treći korak koji smo preduzeli, to je da zapošljavamo žene iz svih tih Kuća koje pokažu interes da pređu u našu kompaniju ili se nalaze u gradovima i prostorima gde naša kompanija posluje.

Kada mehanizmi zaštite zakažu, a femicid postane znak da je pomoć izostala, poslovna zajednica može da bude ključni glas koji otvara vrata zatvorenim institucijama.

- To se za mene zove društvena odgovornost - jasna je Trivan.

Ako već postoji asimetrija moći, Trivan kaže - iskoristimo je za ono što menja sistem. Uključimo i influenserke, one koje tinejdžerke slušaju više od ministarki. Promenimo pravila igre tamo gde se pažnja već nalazi.

Digitalna realnost: Kada nasilje stanuje u kući, a svest se budi na ekranu

Na pitanje o ulozi influensera u kampanjama podizanja svesti među mladima, Jelena Trivan odgovara direktno, bez iluzija o "vraćanju dece u realnost" - jer, kako kaže, njihova realnost je već digitalna.

- Ja sam tu vrlo otvorena i digitalno osvešćena. Dakle, ta ideja da ćemo mi decu vratiti u srednji vek i skloniti ih od telefona je sama po sebi glupa i osuđena na propast. Dakle, oni su već digitalna deca i njihov čitav život se odvija u virtualnom prostoru, onda hajde da taj prostor iskoristimo da ih edukujemo.

Deca i mladi ne slušaju političare, stručnjake, roditelje - barem ne u formi u kojoj im se tradicionalno obraćamo. Njihov svet su TikTok, YouTube, Instagram. Njihove ikone su gejmeri, influenseri, muzičke zvezde, ne eksperti s tribina.

- I to ne tako što će slušati nas, jer mi nismo njima bliski, nego što ćemo im najviše dati influensere, ljude koje oni vole da čuju, gejmere, estradne ličnosti da govore ono što je društveno korisno i nađemo kanale koji su za njih razumljivi i sa kojima oni hoće da pričaju.

U tom duhu, Trivan podseća na ključne podatke - da deca žele da pričaju, ali anonimno, online, bez izlaganja, jer upravo suprotno - nasilje se događa u prostorima koje zovemo "sigurnim".

- Onaj plavi telefon koji sam malo pre pomenula je, na primer, pokazao da oni hoće anonimno da razgovaraju, oni hoće da se edukuju online, a ne uživo, oni ne žele da budu vidljivi, i oni su, kao i žene, žrtve nasilja u prostoru koje mi smatramo najsigurnijim, a to je rođena kuća.

Zastrašujuća statistika to potvrđuje: 65% žena na svetu ubije najbliži srodnik. To je prostor porodične kuće, mesto gde deca i žene treba da budu zaštićeni, a često ostaju nevidljivi. Upravo zato, i nasilnici i žrtve nalaze se iza istih zidova, a izlaz, paradoksalno, postoji u digitalnom prozoru.

- Dakle, nasilje i virtuelno i stvarno se događa u kući. U današnjoj dobi morate da koristite digitalnu komunikaciju, u tom smislu i influensere, i društvene mreže gde preko njih šaljete poruku jer ćete teško doći do toga da uživo žrtva sa vama razgovara, bilo da je dete, bilo da je žrtva starija.

Ovo nije samo komunikacijska strategija, ovo je novi front borbe protiv nasilja, u kome influenseri nisu ukras kampanja, već most ka generacijama koje ne čitaju letke, ne gledaju vesti i ne veruju institucijama.

Nasilje nad ženama i decom nije privatna stvar, nije porodična dinamika i nije nešto što se "ne tiče drugih". Nasilje nad ženama i decom ne može biti tema o kojoj šapućemo iza zatvorenih vrata. To je rana na društvu koja zahteva da se javno razgovara, da se raskrinka i da se stane na put

To je društveni problem, kao i pitanje kolektivne savesti. Jelena Trivan je na panelu "Nisi sama" pokazala kako konkretna odgovornost izgleda kada se ne izgovara u saopštenjima, već u budžetima, zapošljavanjima, saradnjama i digitalnim kampanjama.

Postoje zakoni, ali za njihovu primenu potrebno je probuditi društvenu svest i hrabrost da se nasilje prijavi i osudi. To nije samo zadatak države, već i poslovne zajednice i pojedinaca, posebno u digitalnoj eri u kojoj deca odrastaju.

Krupni kapital može biti katalizator promena - finansiranjem Sigurnih kuća, pružanjem šanse ženama da krenu ispočetka i uključivanjem influensera u borbu za podizanje svesti. Tako se gradi most između stvarnog i virtuelnog sveta, jer upravo tu se sada vodi bitka za sigurnost i budućnost mladih.

Da bismo zaustavili ciklus nasilja, neophodno je da svi progovorimo i delujemo, ne iz forme, već iz duboke odgovornosti.

Jer svaki sledeći život koji izgubimo zbog nasilja je previše.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.