Neobična sudbina srpske svetinje krije veliku tajnu: 70 godina je čekala monahe, narod je nikad nije zaboravio
Bilo je potrebno bezmalo 70 godina da nekadašnja parohijska crkva u valjevskom selu Lelić stekne status manastira.
Istini za volju, to nije sprečavalo narod tog kraja da u ovu svetinju dolazi. Kako tada, tako i danas, manastir Lelić jedan je od najznačajnijih manastira u Srbiji.
Preporučujemo
Lepša je od lavande, a komarci i krpelji je MRZE: Ova biljka je spas za svako dvorište, a sadi se baš sad
Šta da sadite do paradajza? Ove biljke donose veći rod i manje problema
Interesantan je ne samo zato što se u sklopu manastirskog kompleksa nalazi i muzej posvećen ktitoru, nego i zato što je svrstan među najmlađe manastire Spske pravoslavne crkve.
Osvećenje glavne lelićke crkve upriličeno je 1929. godine i to dana 19. avgusta, kada se obeležava Preobraženje Gospodnje.
Petogodišnje iščekivanje
Sve do 1996. godine, odnosno bezmalo sedam decenija, Lelić nije stekao status manastira, već je funkcionisao kao parohijska crkva istoimenog sela, udaljenog tek nešto više od deset kilometara od Valjeva.
Pet godina pre tog događaja tu ideju je predložio vladika Lavrentije. Međutim, iako je predlog prihvaćen i zvanično doneta odluka da parohijska crkva u valjevskom selu Lelić bude u rangu manastira, to u praksi baš i nije bilo moguće.
Razlog tolikog čekanja na ispunjenje ove odluke bio je krajnje praktičan. Jednostavno, manastir Lelić nije imao monaha, koji bi u njemu obitavali i koji bi vodili računa o ovoj svetinji. Te 1996. godine ipak je zvanično doneta odluka da monasi manastira Kaona treba da vode brigu o ovoj svetinji, koja tako postaje praktično metoh Kaone.
Odluka je obnarodovana dana 12. maja 1996. godine, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom.
Jedinstvena arhitektura
Pored toga što su freske manastira Lelić same po sebi interesantne, jer su izrađene baš onako kako je srpski vladika Nikolaj Velimirović i zamislio, ništa manje zanimljiva nije ni arhitektura ove čuvene svetinje valjevskog kraja.
Iako crkvu posvećenu Prenosu moštiju Svetog Nikole Miriklijskog karakteriše moravski stil arhitekture, vladika Nikolaj Velimirović je, uz pomoć oca Dragomira uspeo da izgradi zadužbinu koja je drugačija od drugih. Uz moravski stil, prisutni su i razičiti elementi koji se vezuju za srpsko-vizantijski, ali i savremeni stil arhitekture.
Izuzev moštiju svetog Vladike Nikolaja Velimirovića, ova svetinja u njegovom rodnom selu čuva i spomen na njegov život i delo, a u okviru muzeja njemu posvećenom, koji se u sklopu manastirskog kompleksa nalazi.
( Ona.rs / „Manastiri u Srbiji“ )
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Povezane vesti
Razaran više puta, ali sačuvao nešto što je retkost u Evropi: Ova srpska svetinja krije neprocenjivo blago
Probao je da pobegne od ljudi i tihuje u molitvi, ali mu to nije pošlo za rukom: Potražio ga je srpski despot
Kada se reka utiša silom Svevišnjeg, sve se može: Zanimljiva legenda o nastanku svetinje u Gornjačkoj klisuri
Trebalo je da zajedno u ovom manastiru srpski kralj i kraljica počivaju: Sudbina je ipak imala drugačiji plan
Video: Manastir Sv. Nikolaja leži podno Soko grada: Do stare tvrđave vodi deset Božjih zapovesti
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Najnovije iz rubrike Putovanja
Nove generacije donose i nove trendove u putovanjima: Njihov izbor je (ne)očekivan i potpuno je različit
Šišanje u obliku slova "U" vraća volumen kosi: Frizeri kažu da je ovo najpametnija promena
Čekala ih je svake nedelje, a DECA JE SE STIDE: Fatima je ostala u oronuloj kući, zaboravljena od najbližih
