„Mislila sam da je zatvoren. Tad sam ga srela“: Potresna ispovest Eme koja je preživela - ravnodušnost sistema

Neki susreti prepolove život na "pre" i "posle". Neki vas vrate u najmračnije poglavlje koje ste pokušavali da ostavite iza sebe. Ema Bardni bila je uverena da je prošlost ostavila iza sebe – sve dok lice čoveka koji ju je povređivao nije videla u prolazu, u običnoj kupovini.

Povređena kao dete. Preživela – ali nikada u potpunosti slobodna

Ema danas ima 54 godine. Kao devojčica, živela je u hraniteljskoj porodici kod čoveka po imenu Stiven Noj. Kada ju je primio u svoj dom, imala je samo 13 godina. Do tada je već pretrpela fizičko i emocionalno nasilje, izgubila majku u saobraćajnoj nesreći i prošla kroz domski sistem.

U novoj kući najpre je verovala da je konačno pronašla sigurnost.

Ali vremenom je hranitelj počeo da joj poklanja pažnju koja nije pripadala detetu – lažne komplimente, poklone, zabrinjavajuće dodire dok mu supruga nije bila kod kuće.

Taj obrazac ponašanja trajao je godinama – vikendima, u tišini, u krugu kuće u kojoj je trebalo da bude zaštićena.

Osuđen. Ali nedovoljno dugo

Stiven Noj osuđen je 2015. godine, tek nakon što se druga žrtva usudila da ga prijavi. Ema je tada dodala svoj glas. Osuđen je na 17 i po godina. Izašao je iz zatvora nakon osam.

Ema je živela uverenjem da je on smešten daleko, negde u Jorkširu. A onda, u leto 2024, po izlasku iz svoje kancelarije u Retfordu, naletela je na njega – na izlazu iz supermarketa.

"Zaledila sam se. Srce mi je stalo. Suze su same krenule. Nisam mogla da verujem," rekla je.

Kasnije je otkrila da je Noj bio smešten na samo 200 metara od njenog radnog mesta.

Sistem ne štiti uvek one koje bi morao

Iako je postojao režim zabrana kretanja, mesto gde Ema radi – nije bilo obuhvaćeno. Posle višemesečne borbe i pisama stručnjaka, uspela je da ga natera da se iseli iz tog naselja – ali ne trajno. I dalje ima pravo da se vrati.

„Ja sam bila ta koja se skrivala. On je bio slobodan. Nisam smela ni do prodavnice. On je šetao, a ja sam brojala ulice koje moram da zaobiđem.“

Povrede koje ne ostavljaju modrice

U svojim tridesetim, Ema je doživela potpuni slom. Sve uspomene koje je zakopala isplivale su odjednom. Noći bez sna, napadi panike, konstantni osećaj krivice i besa.

Napisala je knjigu o svom životu, želeći da ga raskrinka. I kada ga je ponovo srela – rekla mu je jasno: „Napisala sam sve.“

Ali pravi šok došao je godinama kasnije – kad je shvatila da sistem ne zna kako da zaštiti one koji su već jednom prošli kroz pakao.

Budi jaka – i ne ćuti

Ema je odlučila da ne krije svoje ime. Želela je da priča. Da više nijedna žena ne misli da mora da ćuti da bi bila sigurna.

Danas ima muža, decu, mir – i snagu. Ali i dalje svakodnevno vodi bitku. Ne sa njim. Sa sistemom koji još uvek ne razume koliko je važno da se žrtve osećaju sigurno.

"Ne tražim osvetu. Samo pravo da idem ulicom bez straha. Da kupim hleb bez da se bojim da ću ga sresti."

Ako si i ti preživela – nisi sama.

Nisi kriva. Imaš pravo da tražiš granice. Da tražiš zaštitu. Da kažeš – dosta.

Imaš pravo da staneš uspravno.

Imaš pravo da budeš slobodna.

(Ona.rs / Daily Mail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.