Ova glumica je odrasla u strašnoj sekti: Jedva se izvukla, a onda je razbucala najvećeg silovatelja Holivuda

Glumica Rouz MekGoven je odrasla u svetu koji nije imao veze sa stvarnošću koju većina ljudi poznaje. Njeno detinjstvo u kultu Children of God oblikovalo je gotovo svaki segment njenog ranog života. Bila je naučena da ćuti, da se povinuje autoritetu, da živi prema pravilima koja su drugi pisali. Između straha i poslušnosti, naučila je da preživljava, ali ne i da slobodno bira.

Kada je kao devojčica pobegla iz kulta, mislila je da ostavlja tamu iza sebe. Ali ulazak u Holivud, kroz ulogu u seriji Čari na primer, doneo joj je samo drugu verziju iste strukture. Isti obrasci idolizacije moći. Isti zidovi tišine. Isti ljudi koji ćute kada bi trebalo da govore. Razlika je bila samo u tome što je ovaj sistem nosio skupu šminku i šljašteće haljine.

Rouz danas otvoreno kaže da je Holivud bio kult. Samo sofisticiraniji, prikriven glamourom, nagradama i lažnom solidarnošću.

Kako je sekta iz detinjstva ličio na sektu Holivuda

Rouz u najskorijem intervjuu govori o paraleli koja joj se godinama nije uklapala. Tek kasnije je uvidela da su oba sistema funkcionisala isto: moć se štiti, žrtve se ućutkuju, a istina se razvlači dok ne izgubi oblik.

Voditelj joj pokazuje fotografiju iz detinjstva. Mala Rouz sa svojim ocem Danijelom. Bledi osmeh, pogled koji nosi teret odrastanja pre vremena. Rouz se slama glasom i priznaje da su imali težak odnos, da su godinama ćutali jedno drugom, ali da je kasnije naučila da razume njegove mane.

- Mislim da me je voleo veoma duboko, ali me je isto tako naučio načinu na koji treba da posmatram svet

Ne govori samo o ocu. Govori o svima koji su je oblikovali, bili oni svesni toga ili ne.

Šta je Harvi Vajnstin predstavljao i zašto je industrija ćutala

Kada je tema prešla na Harvija Vajnstina, ton se menja. Rouz govori sporo, ali sigurno. Godinama je pripovedala svoju priču, ali tek sada vidi širu sliku. Vajnstin nije bio samo predator iz njenog iskustva. Bio je simbol celog sistema koji je dopuštao da se nasilje normalizuje.

- Harvi Vajnstin je bio njihov bog. Ovo je bilo mnogo gore od kulta u kojem sam odrasla.

Rouz kaže da je industrija više puta zahvaljivala Vajnstinu nego Bogu na dodelama Oskara. Ta rečenica zvuči groteskno, ali je precizno opisala dinamiku moći. Ono što dodatno šokira jeste njena sumnja da je Vajnstin ikada zaista bio u zatvoru.

- Volela bih da vidim njegovu sliku u zatvoru. Sumnjam da je zapravo bio u nekoj kući u Konektikatu.

Nije predočila dokaze. Ali nije ni morala. Govori o sistemu u kojem je decenijama posmatrala kako se stvari zataškavaju, premeštaju, prekrivaju i zabašuruju. Njena poenta nije o geografiji nego o mehanizmu zaštite moći.

Napad iz 1997. i trenutak koji joj je promenio život

Rouz je ponovo prepričala seksualni napad iz 1997. godine na Sandens festivalu. Ne zato što želi da ponavlja bol, nego zato što smatra da je važno podsećati kako se takvi ljudi umreže u industriju i kako postanu nedodirljivi.

- On je bio nasilnik. Ne mafijaški boss u odelu, nego više kao tip sa ulice.

Njena rečenica je precizna, ogoljena, bez glamura koji se često pripisuje moćnicima. Za nju je Vajnstin oduvek bio nasilnik uličnog kalibra, samo sa boljim advokatima i većom logistikom iza sebe.

Kada su kasnije stizale optužbe drugih žena, Rouz kaže da je znala: nije bila sama, samo je bila među prvima koja je progovorila.

Život nakon Holivuda i bekstvo u Meksiko

Rouz je 2020. napustila Los Anđeles i otišla u Meksiko. To nije bila impulsna odluka nego potreba da preživi. Kaže da je ta godina, paradoksalno, bila najbolja u njenom životu.

- Želela sam drugačiju stvarnost. Nisam htela da imam ikakve veze sa Rouz MekGoven godinu dana.

Tek tamo je, kaže, prvi put osetila mir. Osećaj sigurnosti, prijateljstvo, vreme koje nije morala da deli sa slikom koju Holivud očekuje od nje. Kada se izolovala od industrije, prestala je da gleda sebe očima moćnika. I to ju je podiglo.

Da li je pravda postignuta? Rouz nema dilemu

Kada su je pitali da li misli da je pravda zadovoljena, nije se mnogo dvoumila.

- Ne znam da li je ikada proveo dan u zatvoru.

Njena rečenica nije pravni komentar nego ljudski. Govori o sumnji koja je rođena u sistemu u kojem je istina uvek bila selektivna. Njena poenta je brutalno jednostavna: ako je industrija decenijama štitila čoveka koji je povredio toliko žena, zašto bi iko verovao da se to promenilo preko noći?

To je suština njenog stava. Ne priča o zidovima i rešetkama. Priča o moći, novcu, politici, o mrežama koje su gradile nedodirljive karijere.

Šta želi danas: Ne slavu, nego povratak kreativnosti

Na kraju intervjua, Rouz priznaje da bi volela da se vrati glumi ili nekom drugom umetničkom radu. Ne iz ambicije, nego iz potrebe.

- Volela bih da ponovo imam neku vrstu karijere i da mogu da radim nešto umetničko i kreativno.

Godinama je, kaže, na leđima nosila teret Vajnstinove senke i tuđih percepcija. Sada želi da odvoji sebe od svega što su joj drugi pripisivali. Da se vrati kreativnosti kao funkciji, a ne kao industriji.

Rouz nije pobedila sistem. Ali ga je razgolitila. A ponekad je to jedino što čovek može da uradi.

(Ona.rs / We Need To Talk)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.