Dojilje, žene koje su nekada imale prvi kontakt sa bebom, i pre majki: Istorijat ovog humanog čina

Dojenje je prirodan način hranjenja svakog novorođenčeta. Majčino mleko je najbolja hrana za bebu.

Mnogi umetnici, slikari, pisci bili su inspirisani dojenjem. Umetnička dela o dojenju nastala su od najstarijih civilizacija, starog Egipta, sve do moderne umetnosti. Majčinstvo i dojenje se početkom hrišćanstva povezuje sa Bogorodicom. Dojenje Isusa Hrista označava njegovu čovečnost i svedoči o postojanju kulture i kulta dojenja.

Značaj dojenja i problemi sa dojenjem opisani su u prvim medicinskim enciklopedijama 1550. godine pre nove ere. Po rimskoj mitologiji, Romul i Rem, zahvaljujući dojenju vučice Martie, odrasli su i osnovali Rim 753. godine pre nove ere.

Ko su bile dojilje, kada su i u kojim uslovima preuzimale važnu ulogu hranjenja deteta koje nisu rodile, objasnila nam je Danijela Kuljanin, strukovna medicinska sestra, Telefonsko savetovalište Halo beba Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

- Кada majka iz nekog razloga nije dojila bebu, angažovane su žene dojilje. Veliki uticaj na to da li će majka dojiti imala je i pripadnost društvenoj klasi. Pripadnice aristokratije su retko dojile jer su smatrale da dojenje nije otmeno, i ima loš uticaj na fizički izgled. Majke koje doje, ne bi mogle da nose garderobu (midere, korsete…) koja je u to vreme bila društveno poželjna, niti da redovno prisustvuju svim društvenim događajima - kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, žene lekara, advokata i druge koje su radile u malim porodičnim firmama suočavale su se sa pritiscima porodice da odustanu od dojenja. Smatralo se da je jeftinije zaposliti dojilju nego ženu koja bi vodila računa o poslovnim obavezama i o celokupnom domaćinstvu.

Ponekad je dojilja dolazila da živi sa porodicom, a ponekad je beba bila smeštena u dom dojilje na nekoliko meseci. Ugalavnom su doilje dobijale materijalnu naknadu ili hranu, krov nad glavom, sve je to bilo definisano ugovorima. Od rimskog doba pa do danas filozofi i mislioci su podjednako zastupali stav da je emocionalna veza između majke i deteta ugrožena prisustvom dojilje. Pogrešno se verovalo da dojilje mogu preneti svoje karakterne crte i fizičke osobine na bebe preko mleka.

- Među balkanskim narodima raznih vera postoji verovanje da prvih nekoliko dana novorođenu bebu ne bi trebalo da doji majka. Druga žena “mlečna i blage duše" doji bebu dok pravoj majci „ne krene mleko“. Deca su se smatrala „braća po mleku“ - objašnjava Danijela Kuljanin.

U višečlanim domaćinstvima u našim krajevima, kada majka nije dojila, ulogu dojilje preuzima žena iz porodice, sestra, rođaka, komšinica. Takvo dojenje se zove „uzajamno dojenje“. Ovaj vid dojenja je neposredan, recipročan i odvija se u uskom krugu porodice za razliku od plaćenog dojenja.

Prve zabeleške na našim prostorima o „uzajamnom dojenju“ dostupne su 70-tih godina 20. veka u kontekstu međusobne solidarnosti i pomoći.

Danas majke koje nemaju „dovoljno“ mleka često imaju izbor da:

• ukoliko postoji mogućnost izmlazaju svoje mleko i daju ga bebi
• po savetu lekara koriste komercijalno mleko
• koriste humano donorsko mleko

Naša sagovornica napominje da je doniranje mleka bebama čije majke nisu u mogućnosti da doje jedan od najplemenitijih i najhumanijih gestova. Sve zdrave majke koje imaju višak mleka mogu da budu donori. Mleko donora obavezno se bakteriološki ispituje i pasterizuje.

Banka mleka je neprofitabilna organizacija za prikupljanje, ispitivanje, obradu, čuvanje i distribuciju humanog donorskog mleka. Prva srpska banka humanog mleka je otvorena 2009. godine u Institutu za neonatologiju u Beogradu. Banka humanog mleka za sada obezbeđuje bezbedno i kvalitetno mleko samo bebama koje se leče u Institutu za neonatologiju. Za prevremeno rođene bebe majčino mleko je više od hrane, ono je i lek jer obnavlja sluzokožu creva, smanjuje pojavu upale drugih tkiva i štiti od infekcija, podstiče razvoj mozga.

Kada rezerve na Institutu za neonatologiju budu dovoljne, donorsko mleko moći će da se distribuira i drugim zdravstvenim ustanovama.

Banke humanog mleka predstavljaju prvu, a možda i jedinu alternativu prirodnom dojenju. Svako društvo treba da promoviše dojenje i doniranje majčinog mleka, jer je ovakav servis nužna potreba, koja omogućava prevremeno rođenim bebama najzdraviji i najprirodniji izvor hrane u prvim danima života.

Ako želite da budete donor, za informacije kontaktirate VI odeljenje (Odeljenje majki) na telefon 011/3630-127 ili se obratite putem e-mail adrese: bankamleka@gmail.com

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.