Sunce nas je sve prevarilo: Zašto su lukovice krenule prerano i šta sada da radite da biste ih spasili

Pre samo nedelju dana imali smo dane koji su više ličili na mart nego na februar. Sunce, toplota, zemlja koja miriše na proleće i prvi zeleni vrhovi koji su se pojavili iz zemlje kao znak da je zima gotova. A onda nagli rez, sneg, mraz, minus. Ako ste ovih dana pogledali u baštu i pomislili da je sve propalo, niste jedini. Upravo zato vam pišemo ovo.

Svake godine ista scena. Čim se pojave prvi narcisi, zumbuli ili lale, u glavi već planiramo proleće. Ali priroda ne igra po našim očekivanjima. Topli februarski talas često samo "prevari" biljke da krenu ranije, a hladan povratak zime stigne baš kada su najosetljivije.

Zašto lukovice izlaze prerano

Prolećne lukovice evoluirale su u ritmu postepenih sezona. Jesen donosi hlađenje, zima dugo mirovanje, a proleće postepeno buđenje. Poslednjih godina taj ritam je poremećen. Imamo nagle skokove temperature, kratke tople periode usred zime i onda iznenadne minuse. Biljka ne zna da je to samo prolazna epizoda. Ona reaguje na toplotu i svetlost i kreće da raste.

Posebno su ranjive lukovice koje su posađene uz južne i zapadne zidove kuća, gde se toplota duže zadržava zbog odbijenog sunca. Tu zemlja bude toplija i biljke dobiju lažni signal da je vreme za rast.

Da li treba da paničite kada ih udari mraz

Realno, ne. Lukovice su mnogo otpornije nego što deluju. Većina listova može da preživi kratke hladne udare. Ono što često vidite posle mraza su požuteli ili smeđi vrhovi listova. To ne znači da je biljka mrtva.

Najvažnije je da ne pravite klasičnu grešku i ne sečete odmah oštećeno lišće. Dok god ima malo zelene boje, biljka kroz te listove i dalje skuplja energiju za sledeću sezonu. Ako ih prerano uklonite, slabite lukovicu upravo kada joj je snaga najpotrebnija.

Problem nastaje tek ako su cvetni pupoljci već izašli iz zemlje. Oni su mnogo osetljiviji od listova i mraz ih lako ošteti. Tada pomaže jednostavna zaštita: sloj slame ili suvog lišća preko biljaka tokom hladnih noći, koji se skida kada otopli.

Šta se dešava ako cvetovi stradaju

Ovo je deo koji mnoge nervira, ali bolje je znati istinu. Ako pupoljci promrznu, te godine možda neće biti cvetanja. Međutim, lukovica najčešće ostaje živa i sledećeg proleća može normalno da procveta.

Baštovanstvo je uvek igra na duge staze. Jedna sezona ne određuje sudbinu biljke.

Kako da sprečite da vam se ovo ponavlja

Dubina sadnje mnogo znači. Ako su lukovice posađene preplitko, brže osete toplotu i ranije krenu. Opšte pravilo je da se sade tri puta dublje nego što je sama lukovica visoka. Bitan je i trenutak sadnje. Ako ih sadite dok su noći još tople, biljke mogu krenuti prerano.

Još jedan trik koji stari baštovani dobro znaju: malč se ne stavlja prerano. Ako ga stavite dok je zemlja još topla, on zapravo zadržava tu toplotu i podstiče prerano klijanje. Pravi trenutak je tek posle prvih ozbiljnih mrazeva.

Šta sada, posle februarskog šoka 4

Ako ste ovih dana videli sneg preko tek izraslih biljaka, znajte da to nije kraj priče. Priroda je mnogo otpornija nego što deluje na prvi pogled. U ovom trenutku najbolja strategija je strpljenje, minimalna intervencija i malo zaštite ako se najavljuju novi minusi.

Bašte ne propadaju zbog jednog mraza. One nas samo podsete da proleće ne počinje onda kada mi poželimo, već onda kada priroda odluči da je zaista stiglo.

(Ona.rs / BHG)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.