Raskošno cveće je najobičnija prevara koju vam podvale u rasadnicima: Vama na oko lepo, a leptiri se razbežali

Svi volite kada vam dvorište u proleće i leto sine u najlepšim bojama, pa kad komšije stanu pored kapije da se dive bujnim laticama. Doduše, iza te raskoši i krupnih glava cvetova koje kupujete po pijacama i rasadnicima krije se priča o kojoj malo ko razmišlja. Ono što je za vaše oči prava milina, za vredne pčelice i šarene leptire može biti čista praznina.

Dok gledate te slojevite cvetove božura, dalija, ruža ili karanfila, verovatno mislite kako ste napravili pravi mali raj za prirodu. Istina je, međutim, prilično drugačija.

Nije sve što sija zlato, niti je svaki cvet za pčelu

Stručnjaci koji se godinama bave proučavanjem leptira i oprašivača objašnjavaju gde tačno nastaje problem sa takozvanim duplim cvetovima. Naime, te vrste sa nepreglednim slojevima latica retko gde ćete naći u čistoj prirodi. One su uglavnom nastale u staklenicima, ukrštanjem i čovekovim uplitanjem, kako bi lepo izgledale u vazi ili u saksiji na terasi.

Regin Džonson iz Udruženja za zaštitu leptira u Vašingtonu ističe da jednostavni cvetovi, kakve pamte naši stari, imaju otvorene središnje delove. Kod njih su prašnici i svi oni važni delovi lako dostupni svakom insektu ili ptici koja svrati po obrok. Kod ovih novih, nakrevetanih sorti sa sto latica, sredina je potpuno zatrpana i sakrivena.

Dag Talami iz organizacije Homegrown National Park ide i korak dalje pa objašnjava šta se zapravo desilo sa tim biljkama. Kod mnogih vrsta sa duplim cvetom, oni delovi koji bi trebalo da stvaraju hranu jednostavno su se preobrazili u dodatne latice. Vama to izgleda prelepo i bogato, ali za pčelu je to čista ekološka zamka. Nesrećna pčelica troši svoju snagu, leti sa cveta na cvet, uvlači se između latica, a tamo je ne čeka baš ništa - ni kapi polena, ni kapi nektara.

Ulickali ga za vazu, a priroda ostala kratkih rukava

Nisu samo ti prebujni cvetovi problem kad rešite da sredite dvorište. Stefani iz društva Xerces skreće pažnju na još jedan detalj koji nam uglavnom promakne dok kupujemo rasad.

Uzmicemo za primer pojedine novije vrste suncokreta, pravljene namenski za rezanje i držanje u vazi. Proizvođači su ih ukrštali tako da uopšte ne stvaraju polen. Razlog je potpuno jednostavan i prilično sebičan - da prah ne bi padao po stolu i prljao stolnjake u kući! Čoveku u stanju to da godi, ali za prirodu je takav cvet potpuno beskoristan.

Srećom, nije sve tako crno i ne morate sada da počupate sve što ste posadili. Krista De Kuk, koja se takođe bavi ovom temom, napominje da nije baš svaki dupli cvet podjednako nedostižan za insekte. Ipak, ako vam je želja da vam bašta zaista vri od života i da pomognete tim malim stvorenjima, rešenje leži u onim starinskim, divljim sortama koje su odvajkada rasle na našim prostorima.

Posadite ovo cveće i pčele će vam biti zahvalne

Najbolja stvar koju možete da uradite za svoj ružičnjak ili leju pored staze jeste da pomešate karte. Kada u dvorištu imate biljke koje cvetaju u različito doba godine i imaju jednostavne cvetove, napravili ste pravi posao.

Evo šta stručnjaci savetuju da gajite po godišnjim dobima:

• Za rano proleće: Posadite vrbe, jednostavne vrste narcisa, rodocendron, maslačak, pakujac, divlju kupinu, lupine i naprstak. Odličan izbor su i one prve prolećne biljke poput krvavog korena ili virdžinijskih zvončića.
• Kad ugreje letnje sunce: Tu su neprevaziđene sve vrste krasuljaka i rada, obične dalije sa jednim redom latica, delfinijum, ukrasni dragoljub, bela detelina, mlečika, ali i korisne biljke iz bašte kao što su ljiljani, peršun, majčina dušica i origano.
• Za jesenje dane: Da bašta ne utihne pred zimu, posadite astere, razne vrste zvjezdata, svećice, jednostavne lepe kate (cinije) i zlatnicu. Naravno, dan i noć (ljubičice) radiće vam posao skoro preko cele godine.

Štos je u tome da u dvorištu imate raznolikost - različite oblike cvetova, razne boje i mirise. Ne morate se u potpunosti odreći tih raskošnih, punih cvetova koje ste već zavoleli. Dovoljno je da ih pomešate sa starim, jednostavnim sortama. Tako će vaša leja izgledati bogato, prirodno i bujno, a svaka pčela i leptir koji proletom svrate kroz vašu kapiju naći će zasluženo osveženje.

(Ona.rs / Better Homes & Gardens)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.