Ortoreksija počinje naivno, a može da izazove ozbiljne posledice: Gde su zdrave granice u ishrani?

“Šest godina sam jela isključivo sirovo voće i povrće, unosila sam 800 kalorija dnevno i već dve godine nemam mesečni ciklus. Imam 32 godine, želim da rodim dete, ali mi je tek peti ginekolog rekao da ne mogu da ostanem u drugom stanju jer imam poremećaj u ishrani, jer je moje telo izmučeno i neuhranjeno, i kao takvo nespremno za rađanje.”

Jovana je nekada imala višak kilograma, pa je odlučila na pređe na sirovu biljnu hranu. Smršala je, a onda je, na krilima novog odraza u ogledalu rešila da nastavi sa takvim režimom. Šest godina nije pojela ništa kuvano, niti je uzimala suplemente, a kad bi joj neko pomenuo meso ili mlečne proizvode znala je da ga optužuje uz reči: “Moraš da osvestiš šta jedeš, ne smeš da jedeš ništa što ima oči ili što je proizvod bića koja imaju oči.”

Jovana je jedna od žena sa balkanskih prostora koja se suočava sa ozbiljnim posledicama ortoreksije, odnosno opsesivnosti zdravom hranom. Sada jede kao pre odluke da smrša, ali još nije uspela da dovede organizam u red.

Simptomi

Trend zdrave ishrane i “poplava” food blogera koji, bez imalo znanja o namirnicama propagiraju “šta smemo da jedemo, a šta nikad ne sme da se nađe na našoj trpezi”, dovela je do porasta broja osoba koje žive sa ortoreksijom. Nekada je opsesija hranom bila karakteristična mahom za tinejdžere, a danas je češća kod odraslih.

Kako za Ona.rs kaže dr Olga Ličina, doktor medicine i klinički nutricionista, ortoreksija je danas češća kod odraslih nego kod tinejdžera, jer se više bazira na zdravom načinu života nego na fizičkom izgledu.

- U tinejdžerskom dobu češći su poremećaji ishrane poput anoreksije ili bulimije, a ortoreksija se tada prepliće kod već postojećeg problema - kaže dr Ličina za Ona.rs.

- Kod odraslih osoba treba posumnjati na ortoreksiju ako postoji opsesija zdravom hranom; osoba tokom dana konstantno planira i priča o hrani, stvara osećaj anksioznosti i nelagode kada je u prilici da pojede nešto što nije ‘po pravilu’, a oseti blagostanje posle konzumacije ‘prave’ hrane.

Okidači

Kao i kod svakog poremećaja u ishrani, i kod ortoreksije je srž problema zapravo psihološke prirode. Dr Ličina ističe da se ovaj problem najčešće javlja kod osoba koje su sklone perfekcionizmu, imaju opsesivno-kompulsivan tip ličnosti i želju da kontrolišu svet oko sebe.

Takođe, neki od okidača mogu da budu stres i gubitak fokusa usled nekih neplaniranih događaja.

- Ortoreksija obično počinje naivno, sa željom da se popravi zdravlje i obrati pažnja na ishranu, izbacivanjem "nezdrave hrane", a pribegavajući nekim vidovima ishrane kao što su organska hrana, vegetarijanstvo ili veganstvo, makrobiotika, sirova ishrana… Na taj način vraća se fokus i kontrola kroz ono čime se osoba hrani, a neretko se dešava da menjanjem navika u ishrani ona počinje da oseća nadmoć nad ljudima koji se hrane drugačije - objašnjava dr Ličina.

Razlika između anoreksije i ortoreksije

Ortoreksija spada u najmlađe poremećaje ishrane, jer je svoju definiciju dobila tek 1997. godine od dr Stivena Bartmana, koji je svojim čuvenim testom približio ovaj problem. Bartmanov test sastoji se od 10 pitanja i, ako osoba na četiri i više pitanja odgovori potvrdno, može se svrstati u grupu ljudi kojima preti ortoreksija.

- Pošto ortoreksija još nije klasifikovana u međunarodnom registru bolesti, mnogi pacijenti dobiju dijagnozu anoreksije. Postoji sličnost kad je reč o fokusu na hranu, pa čak i gubitak telesne mase u oba slučaja. Glavna razlika je što se kod ortoreksije insistira na pravilnoj ishrani i kako ona utiče na zdravlje, dok se kod anoreksije izbegava hrana, jer je bitno kako ona utiče na izgled - pojašnjava naša sagovornica.

Svako ko je skliznuo u kandže ortoreksije zna koliko ovaj poremećaj u ishrani može da bude opasan. Mnoge žene na društvenim mrežama dele svoja gorka iskustva, apostrofirajući amenoreju kao jedan od ključnih problema sa kojim su se susrele posle višegodišnje ishrane bazirane isključivo na sirovom voću i povrću.

- Ukoliko neko sa ortoreksijom primenjuje način ishrane koji isključuje namirnice ili cele grupe namirnica, to može dovesti do neuhranjenosti i deficita nekog od mikronutrijenata. Ovo može uticati na čitav ogranizam i dovesti do disbalanasa hormona koji će dovesti do gubitka ciklusa, opadanja kose, problema sa snom, stalnog osećaja hladnoće i problema sa začećem. Deficiti mikronutrijenata dovode do anemije, umora, pada imuniteta - nabraja dr Ličina.

Kompleksno lečenje

Povratak zdravom načinu života ume da bude prilično komplikovan i dugotrajan i iziskuje timski rad stručnjaka različitih specijalnosti.

- U zavisnosti od toga do kojih propratnih tegoba je došlo zbog ortoreksije zavisi i ko će sve činjavati tim, pored psihologa ili psihijatra i nutricioniste. Najčešće su uključeni još i endokrinolog, ginekolog i kardiolog. Lečenje je dugotrajan proces i zavisi od osobe do osobe, s obzirom na to da se najviše svodi na rešavanje srži problema koji je psihološke prirode - objašnjava sagovornica našeg portala.

Dr Ličina upozorava da javne ličnosti koje su samoproglašeni savetnici za ishranu, kao i food blogeri na mrežama, mogu da budu okidači kod nekih osoba za pojačanu anksioznost i stvaranje loše slike o sebi, svom telu i navikama u ishrani.

- Najveći problem je što daju savete o tome šta bi ljudi trebalo da jedu, ali im nedostaje pravo obrazovanje o nauci o ishrani. Oni ne znaju koliko su sve grupe namirnica neophodne telu za pravilno funkcionisanje, kao i da se neki nutrijenti bolje koriste kada su termički obrađeni - zaključuje dr Ličina.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.