Kad zdrava ishrana postane neprijatelj ženskom telu: "Mislila sam da pobeđujem u toj igri..."

Vrlo je nezahvalno govoriti o sebi, ali i sagledati sebe - barem onako kako nas vide drugi. Ali, pokušaću da istrajem u tome, sa delimično objektivnog aspekta, kako bih vam što bolje približila pojam ortoreksije nervoze i problema koji dolaze sa njom...

Istovremeno, izazov je spakovati poslednje dve i po godine života i određenih problema sa ishranom i kilažom - u jedan tekst, bez otkrivanja (previše) intimnih detalja, ali i tako da sama priča ima smisao.

Namerno podvlačim reč problem, jer on u početku ne deluje tako. Štaviše, deluje bezazelno, takoreći dobrodošlo, sa ciljem da se osećate dobro i lepo u svojoj koži.

Rekla bih da se ovaj konkretan odnos prema zdravoj ishrani, već deceniju i više poznat kao ortoreksija, šunja tiho na prstima, neprimetno.

I upravo zato je opasan igrač.

Ortoreksija nervoza (eng. orthorexia nervosa) se definiše kao poremećaj u ishrani koji karakteriše preterana preokupacija zdravom hranom. Termin je 1997. godine uveo američki lekar, nutricionista Stiven Bretman.

Kako je još tada sugerisao, ograničenja u ishrani, koja neki ljudi sebi nameću - svesno/nesvesno ili ekspresno/postepeno - sa ciljem da unaprede svoje zdravlje, zapravo, mogu paradoksalno dovesti do nezdravih posledica.

Između ostalog, navode se socijalna izolacija, anksioznost, gubitak sposobnosti da se jede na prirodan, intuitivan način, smanjeno interesovanje za čitav niz drugih zdravih aktivnosti koje ljudi primenjuju.

U retkim situacijama, dolazi čak do pothranjenosti ili smrti.

Kako je sve krenulo?

Neplanirano, iznenada, usled nagomilanih stresova koji su doveli do naglog gubitka kilograma, što je atipično za osobe poput mene, koje imaju apetit, jedu regularne količine hrane i nisu prirodno mršave.

Ovo poslednje je veoma važno.

U relativno kratkom periodu, izgubila sam zasigurno 15 kilograma, pritom, ne vodeći računa o ishrani. No, neke životne situacije su uzele danak i dovele do toga da jedem - a mršavim.

Drugarica mi je rekla: - Topiš se.

Kako je ženama, verovatno, u genetskom kodu da uvek teže što manjoj brojki na vagi ili što užoj slici sebe u ogledalu - meni je ta promena prijala.

Hej, jedem, a mršavim!

U tom momentu, istina, nisam mogla da utičem na to kako i zašto gubim kilograme, a hranim se normalno. I trajalo je to neko vreme dok mi se nije osladila nova kilaža. A onda se javila bojazan da se, možda, neće očuvati.

Po principu efekta kuvane žabe, vrlo postepeno, krenula sam da eliminišem određene namirnice jer su mi, navodno, smetale. Kažem navodno, jer je i dan-danas teško dokučiti da li sam to uobrazila, da li je psiha uradila svoje...

Uz eliminisanje neke hrane, poput mlečne čokolade, brzih obroka, masnih obroka i tome slično, došlo je i smanjenje obima hrane koju unosim. Ali, ne zato što sam tako želela, već zato što se, narodski rečeno, želudac smanjio i ono što mi je nekada bila polovina jela - postalo je celo jelo.

Sve vreme, pritom, ljudi oko mene mi govore kako jedem malo... Ja kažem: Meni je dovoljno.

Da li je?

Neću mnogo da dužim o svim aspektima ortoreksije, niti smatram da je kod mene otišla u totalnu krajnost, jer de facto nisam proučavala svaki proizvod sa police niti ispitivala proizvođače gde je namirnica uzgajana i kako se doprema - što je karakteristično za ovaj poremećaj...

Ali, jesam pozitivno reagovala na sledeće napise na etiketama:

• organsko
• čisto (eng. clean food)
• bez trans-masti
• bez palminog ulja
• bez dodatog šećera (iako je dobar deo tzv. zdravih zaslađivača čak i štetniji)
• bez belog brašna

Nema veze, važno da nema šećera!

Za mnoge, ovo je i dalje sasvim normalno rezonovanje, rekli bi - osvešćeno posmatranje hrane u 21. veku, čak poželjno. Da, ali sve dok ne ugrozite svoje zdravlje, a to nije nešto nad čime uvek imate kontrolu.

I da ne bude zabune, zdrava ishrana je preduslov za zdravlje i treba joj težiti. Ali, zdrava ishrana znači balans, a ne isključivanje namirnica. Doktorka mi je rekla kratko i jasno:

- Sudeći po hormonalnom statusu, ovo je ortoreksija, čak može biti i uvod u anoreksiju. Jedi normalno, znači za ručak ono kako mama kuva, bez fantaziranja sa kašicama i bobicama.

Nisu nam krivi hormoni

Žensko telo je krhko, igra kako hormoni sviraju i začas se nađete u problemu. Ali, tu nije naša slabost, već snaga. Oni su naši, nisu nam neprijatelji, iako ih često tako doživljavamo. Možda se samo previše igramo Boga, pa kada ih razljutimo, onda smo ogorčeni na njihovu reakciju.

Zapravo, sve vreme nam pričaju i šalju signale, ali mi te apele uglavnom ignorišemo.

Osim gubitka kilograma, druge očigledne posledice ortoreksije u mom slučaju bile su psiho-fizičke: anksioznost, uznemirenost, umor, hronična nesanica i rano buđenje, dermatitis, izuzetno lomljivi i slabi nokti koje nikako ne mogu da oporavim, zatim preokupiranost vrstom i količinom namirnica koje jedem, a ono najgore:

• gubitak menstrucije na dugi period (više od godinu dana)
• hormonalni disbalans, koji je sada potrebno vratiti u normalu
• napadi panike.

A sve to skupa zahteva vreme. I živce. I volju. I napor. Sve to vam kvari svakodnevicu, otežava neke jednostavne trenutke i udaljava od pojma koji ste rođenjem usvojili - da se istinski osećate dobro u svom telu, a ne da samo izgledate dobro, zgodno.

Ne moram posebno da naglašavam da maltene sve žene koje iskuse amenoreju (izostanak menstruacije tokom najmanje šest meseci) - barem u nekom momentu tokom tog perioda osećaju kao da im nešto fali.  I to ne "nešto", već ono što ih čini ženama.

U se i u svoje kljuse

Da, znala sam da danas svaka treća, četvrta ili peta žena ima ovaj problem, ali se o njemu ne priča kao o problemu, već kao o vođenju računa, negovanju sebe.

Sve su to, međutim, pogrešne percepcije, nešto čemu dajemo moć mimo sopstvenih navika i nagona, jer je neko na internetu tako rekao. Imam utisak da se u današnje vreme manje oslanjamo na sopstveni, zdrav razum, a previše moći dajemo svemu što nam se plasira, uglavnom na društvenim mrežama.

Dodatno, nije reč samo o tome šta se plasira, već i kako.

Potreba za sugestivnim ponašanjem, zastrašivanjem, jasno definisanim stavovima o toj i toj namirnici, demonizovanjem određenih sastojaka i nametanjem ličnog stava - od strane ljudi oko vas, mogu samo pogoršati stvari. Stoga i ne čudi što za svega 24 časa možete "saznati" zašto je kafa pogubna za organizam, ali i to koji su njeni benefiti i zašto bi trebalo da postane deo vaše rutine.

Pripazite, kao što je put do pakla popločan dobrim namerama, tako je i preterana zdrava ishrana - neretko nezdrava za žensko telo.

Za kraj...

Možda bih se osećala drugačije oko "pobeđivanja u ovoj igri", da sam slušala svoje telo. Izgubila sam menstruaciju. Postala sam neplodna. Dobila sam sindrom policističnih jajnika, hipotireozu, hipotalamičnu amenoreju. Izgubila sam sve naznake seksualnog nagona. Postala sam opsednuta hranom i konstantno se osećala lišeno (nečega). Nisam jela dovoljno da svom telu dam sve nutrijente koji su mu bili potrebni. Javio mi se gadan oblik akni, i vežbala sam naporno barem 90 minuta dnevno, svakog dana, a obično i dvaput u danu. Tako sam živela. Mislila sam da je to ono što treba da radim u nameri da pobedim, napisala je Stefani Ruper, autorka bestselera "Sexy By Nature: The Whole Foods Solution to Radiant Health, Lifelong Sex Appeal, and Soaring Confidence".

Ja bih rekla da je sve vreme gubila, dok je mislila da pobeđuje, i da sam dobro prošla, iskusivši samo delić nus pojava koje je Stefani navela.

P.S. Zagrlite svaki onaj kilogram za koji mislite da je višak, jer nikada ne znate kada će vam zatrebati.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.