Kako tretirati fimozu kod dece: Odgovor daje dr Predrag Ilić, specijalista za dečju hirurgiju i urologiju

Fimoza je stanje penisa koje može da se javi i kod veoma malih dečaka, ali i kod odraslih muškaraca. Ako imate fimozu, kožica ne može da se povuče u potpunosti sa penisa i deluje kao da ima prstenove na samom vrhu.

Imati fimozu ne znači nužno i da imate problem, jer ona to postaje samo onda ako izaziva simptome. U stvari, postoje dve vrste fimoze: fiziološka i patološka. Fiziološki tip je povezan sa detinjstvom i obično se rešava kako starite, dok je patološki tip povezan sa starijim dobom i ozbiljnijim problemima.

O fimozi, pre svega kod dece, stoga, razgovarali smo sa specijalistom za dečju hirurgiju i urologiju, dr Predragom Ilićem, načelnikom Odeljenja za urološku hirurgiju u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić".

- U narodu postoje zablude šta je to u stvari fimoza. Po nekoj definiciji fimoza je ožiljno izmenjena koža koja ne može da se povlači, koja puca, ima određeni prsten koji ne dozvoljava njeno povlačenje i predstavlja ozbiljnu smetnju čoveku. To je nešto što se javlja uglavnom kod odraslih i starije dece - tinejdžera i adolescenata. Ali ono što je mnogo češće, a što se pogrešno definiše kao fimoza, jeste nešto što se zove fiziološka fimoza, sa kojom se rađa oko devedest odsto muške dece - objašnjava dr Ilić.

Koliko je fimoza česta?

Narodski rečeno, kako kaže, to je kožica koja je zalepljena za penis, koja ne može da se povuče, zbog čega dolazi do upala i raznoraznih pojava naslaga, zbog čega nastaju problemi oko nege i tretmana, a često loše sprovedeni tretmani u tom nekom ranom detinjstvu, mogu da dovedu do kasnijih problema tokom života.

Upitan koliko je česta fimoza, urolog kaže da nije mnogo.

- Ta prava fimoza nije tako česta. Ona se javlja kod tri-četiri odsto populacije kod odraslih i dece u nekom tinejdžerskom ili adolescentnom uzrastu. A kod male dece to je praktično jedno normalno stanje koje se reguliše tokom života. Kako dete raste, prirodnim putem, uz odgovarajući tretman roditelja, to se do treće-četvrte godine života već reguliše. Ta kožicase odlepi i deca mogu da imaju normalan rast i razvoj - naglašava dr Ilić.

Naravno, nekada je u toj situaciji, kako ističe, potrebna i pomoć lekara, kada moraju da reaguju odgovarajućim tretmanom, da pomognu da se odlepi ta kožica i da dete može da ima normalno detinjstvo i razvoj i da sve kasnije ide bez ikakvih problema. Obično je u pitanju primena nekih preparata ili manja hirurška intervencija, za koju kaže da je krajnje bezazlena.

Na pitanje kako fimoza može da se spreči, lekar još jednom ističe da sa time se rađa većina muške dece, ali da se roditeljima u tome pomaže pre svega savetima o nezi.

- Roditeljima treba dati savet još u porodilištu i kasnije od strane pedijatra u domu zdravlja, kada deca bubu dolazila na redovne kontrole. Potrebno im je reći da kožicu treba tretirati, odnosno povlačiti svakog dana tokom kupanja, malo-pomalo, kako bi došlo do postepenog napretka i laganog odlepljivanja kožice, do nekog optimalnog uzrasta od tri-četiri godine, kada bi kožica trebala da bude potpuno odlepljena - savetuje dr Ilić.

Metode lečenja

Urolog ističe da je ovo neophodno da se radi tada, jer kako je dete starije, aktivnosti lojnih žlezda koje stoje na samom glaviću penisa su sve veće, i onda može da dođe do upale, crvenila, nelagodnosti, problema pri mokrenju... Nažalost, tvrdi, roditelji danas dobijaju pogrešne savete od strane stručnih i nestručnih lica da li to uopšte treba ili ne treba dirati.

- Sprovode se neke pogrešne metode lečenja. Zato je edukacija stanovništva jako važna, što možda u našem društvu nije u potpunosti zastupljeno - ističe doktor i dodaje: - Ako dođe već do nekog problema, kada se dete uputi dečjem hirurgu, odnosno dečjem urologu, onda mi pogledamo kako to izgleda. Često je potrebno primenjivati lokalne preparate, neke kreme, masti koje podpomažu odlepljivanje kožice. A ako to ne da rezultata, onda minimalnom hirurškom intervencijom u lokalnoj anesteziji, bez bola i traume, bez nečega što detetu ostaje kao neko loše iskustvo iz ranog detinjstva, to može da se reši bez ikakvih problema i da na kraju svi srećni i zadovoljni odu kući.

Međutim, ukoliko se javi patološka fimoza, odnosno ono što se i zove pravim imenom fimoza - a to je da ožiljno tkivo u potpunosti izmeni kožu na penisu i da ona ne može da se povlači, da puca, da se javlja povremeno krv i upale - u tom slučaja, nekada kada ne može drugačije, onda mora hirurški da se leči.

- To je krajnja hirurška metoda i podrazumeva cirkumciziju. Odnosno obrezivanje. Odnosno hirurško uklanjanje kože - podvlači specijalista i naglašava da je jako važno istaći i to da kod neke dece, ali i odraslih takođe, može da se javi kožna bolest i posle hirurške intervencije, ukoliko se ne tretira adekvatno, a može i dalje da napreduje i da nanese ozbiljne zdravstvene probleme toj osobi.

Šta roditelji treba da znaju?

Smatra da je veoma važno napomenuti da roditelji najčešće greše onda kada dobiju savet "ništa ne diraju".

- Ovo je 21. vek koji nosi sa sobom sve svoje, recimo primena pelene koja se koriste kod novorođenčadi i male dece koja još ne kontrolišu svoje sfinktere. Roditelji često dobijaju pogrešan save "nemojte da dirate kožicu" , nemojte da pipate ništa... i onda dočekaju uzrast od pet-šest-sedam godina kada dolazi do prvih problema i pojave tih ožiljaka, gde postoji realna mogućnost da se razvije u pravu fimozu i da onda mora sve da se završi hirurškom intervencijom - naglašava dr Ilić.

Što se tiče komplikacija povezanih sa lečenjem i koliko traje oporavak, smatra da je sve individualno.

- Ako govorimo o fiziološkoj fimozi kod male dece, kada odlepimo kožicu dečaku u lokalnoj anesteziji bez neke traume, naredna dva-tri dana. To je individualno. Postoje neke subjektivne tegobe u smislu peckanja i crvenila. Malo osećaja neke neprijatnosti kada dete može da negoduje prilikom nege, ali to su zaista minorne traume koje deca zaista uglavnom dobro podnose. Roditeljima se objasni šta da rade i oni to primene, i onda nema problema - kaže dr Ilić.

Ali, ukoliko postoji potreba za hirurškom intervencijom i mora da dođe do obrezivanja - onda se primenjuje takozvana jednodnevna hirurgija, kada se dete operiše i istog dana, kasnije, odlazi kući.

- Roditelji odvode dete sa  zavojnim materijalom, jer se na nekoliko dana vrši previjanje. I onda se u roku od nekih najčešće sedam dana sve završava, kada dete može da se vrati svim normalnim aktivnostima bez ikavih fizičkih ograničenja - zaključuje dr Ilić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.