Da li Alchajmerova bolest može da se prenosi sa čoveka na čoveka: Nova studija budi sve više pažnje

Tim istraživača na Univerzitetskom koledžu u Londonu izvestio je o prvim jasnim dokazima o prenošenju Alchajmerove bolesti sa čoveka na čoveka.

Kroz nekoliko izuzetno retkih studija slučaja, istraživači su pokazali kako je tretman ljudskim hormonom rasta transplantirao toksične proteine u decu i izazvao razvoj rane Alchajmerove bolesti.

Oko 25 godina, od kasnih 1950-ih, ljudski hormon rasta se sporadično koristio za lečenje dece sa određenim problemima u fizičkom razvoju. Poznat kao c-hGH (ljudski hormon rasta izveden iz leševa), hormon je sakupljen iz hipofize preminulih ljudi i ubrizgavan deci neobično niskog rasta.

Tokom godina, neočekivano visok procenat dece lečene hormonom rasta razvio je fatalno neurodegenerativno stanje zvano Krojcfeld-Jakobova bolest. Bolest je uzrokovana toksičnim pogrešno savijenim proteinima, zvanim prioni.

Do 1985. dokazi koji povezuju c-hGH sa Krojcfeld-Jakobovom bolešću bili su jaki. Istraživači su otkrili da neki c-hGH uzorci sadrže toksične prione i koji su razvili neurodegenerativnu bolest u zdravim mozgovima. Ljudski hormon rasta brzo je zamenjen bezbednijom, sintetičkom verzijom.

Nedavno je tim istraživača, koji je posmatrao istorijske uzorke moždanog tkiva pacijenata sa hormonom rasta koji su umrli od Krojcfeld-Jakobove bolesti, otkrio neobične znakove Alchajmerove bolesti. Preminuli pacijenti imali su neuobičajeno visoke naslage amiloidnih proteina, što je znak Alchajmerove bolesti.

Tako se pojavilo pitanje: da li se Alchajmerova bolest može da se prenese sa čoveka na čoveka na isti način kao i druge prionske bolesti?

Pošto su pacijenti umrli tako mladi od Krojcfeld-Jakobove bolesti, bilo je nemoguće reći da li bi i dalje razvili Alchajmer. Međutim, naknadna studija otkrila je da neki od uzoraka c-hGH sadrže nakupine amiloidnih proteina, a testovi na životinjama su otkrili da su miševi koji su hranjeni kontaminiranim hormonom rasta razvili znake Alchajmerove patologije.

Dakle, u ovom trenutku je bilo moguće pretpostaviti prenošenje Alchajmerove bolesti sa čoveka na čoveka, ali istraživačima je i dalje bila potrebna neka vrsta čvrstih dokaza.

Tim je pregledao osam pacijenata koji su nedavno upućeni na Nacionalnu kliniku za prion u Londonu sa neurološkim problemima. Svih osam pacijenata lečeno je c-hGH u detinjstvu i sada su imali između 38 i 55 godina.

Petoro od njih je dijagnostikovano sa ranom pojavom demencije, ali nisu pokazali patološke znake Krojcfeld-Jakobove bolesti. Svih pet pacijenata odgovara kriterijumima dijagnoze Alchajmerove bolesti, ali, što je važno, nisu pokazali znake genetske predispozicije za ranu pojavu bolesti.

- Ovde opisujemo primaoce koji su razvili demenciju i promene biomarkera u okviru fenotipskog spektra Alchajmerove bolesti (AD), što sugeriše da AD, poput Creutzfeldt-Jakobova bolest, ima (jatrogene) forme stečene iz okoline, kao i sporadične i kasne pojave rano nasleđenih oblika - pišu istraživači u nedavno objavljenoj studiji i dodaju:

- Iako jatrogena AD može da bude retka, i nema sugestije da se Ab (amiloid-beta) može preneti između pojedinaca u aktivnostima svakodnevnog života, njegovo prepoznavanje naglašava potrebu da se preispitaju mere za sprečavanje slučajnog prenosa putem drugih medicinskih i hirurških procedura. 

Endrju Doig, sa Univerziteta u Mančesteru, za "New Atlast" kaže da su nova otkrića temeljna i pažljiva, ali upozorava na bilo kakvu širu ekstrapolaciju iz onoga što je u suštini samo osam neverovatno retkih slučajeva.

- Dok je novi tip Alchajmerove bolesti od velikog naučnog interesa, jer otkriva novi način širenja bolesti, nema razloga da se plašite, jer je način na koji je bolest izazvana zaustavljen pre više od 40 godina. Prenos bolesti sa ljudskog mozga na mozak na ovaj način nikada ne bi trebalo da se ponovi - ističe Doig.

Suzan Kolhas, koja je učestvovala u Alchajmerovog istraživanja, slaže se da  ovi nalazi pokazuju izuzetno redak slučaj prenošenja ove bolesti sa čoveka na čoveka, ali takođe napominje da je malo verovatno da se takvi slučajevi javljaju danas. Umesto toga, Kohlhaas kaže da će otkriće, nadamo se, pomoći da se istraživači usmere ka novim tretmanima zahvaljujući novom uvidu u to kako ova bolest napreduje.

- Nema dokaza koji bi sugerisali da bolest može da se prenese bilo kojim drugim putem, kao što su svakodnevne aktivnosti ili rutinske medicinske procedure - ističe doktorka i dodaje:

- Ali ova studija otkriva više o tome kako se amiloidni fragmenti mogu širiti u mozgu, pružajući dalje naznake o tome kako Alchajmerova bolest napreduje i potencijalne nove tretmane.

Nova studija objavljena je u časopisu Nature Medicine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.