Idite, pregledajte se, to je 15 minuta vašeg života: Bila sam na mamografiji, evo kako izgleda

Sve što je u vezi sa prevencijom raka dojke veoma je važno da pročitate. I da sprovedete u delo. Ja sam to i uradila, obavila sam mamografski pregled, sve smo snimili i prenosimo vam iskustvo.

Ako samo iznesemo podatak da je naša zemlja, nažalost, prva u Evropi po stopi smrtnosti od karcinoma dojke, ali da nismo prvi po stopi obolevanja i da je mnogo zemalja ispred nas po broju obolelih, onda je jasno da na prevenciji ne radimo dovoljno.

Kako ističe za Ona.rs dr Nataša Pujić-Stanisavljev, specijalista radiologije koja se bavi pregledima dojki u MediGroup-u, ovako visoka stopa smrtnosti uzrokovana je time što jako mali broj žena odlazi na preventivne preglede i što se većina karcinoma dojke otkrije u nekim uznapredovalim fazama bolesti. A tada su lekarima mogućnosti za potpuno izlečenje pacijenata veoma ograničene.

- Imamo dobre terapije kojima možemo izlečiti karcinom dojke kada se on otkrije u ranoj fazi. A imamo i metode da ih otkrijemo u ranoj fazi, a to su preventivni pregledi. Ostaje samo još da steknemo dobru zdravu naviku da na te preglede i idemo - ističe dr Pujić-Stanisavljev.

Na pitanje koji faktori rizika za oboljevanje od raka dojke postoje i koliko i u čemu se oni razlikuju od žene do žene, doktorka ističe da oni mogu generalno da se podele na neke opšte faktore rizika koji se odnose na životnu sredinu u kojoj živimo, na hranu koju unosimo i koji su generalni i opšti i za sve druge bolesti malignog porekla.

- A postoji nešto što se zove i lični faktori rizika. Rizik žene da oboli od karcinoma dojke raste sa njenim godinama života. Najveći rizik da obole od raka dojke imaju osobe između pedesete i sedamdesete godine života, tu imamo najveći procenat obolelih. Zatim žene sa povećanom telesnom masom, te one koje su veoma rano dobile svoj prvi menstrualni ciklus (sa već devet ili 10 godina), zatim žene koje su kasno ušle u menopauzu posle 55. godine života. U rizičnoj grupi su i žene koje nisu rađale ili su rađale u nekom kasnijem životnom dobu i one koje su dugo koristile hormonsku terapiju, najčeše prilikom ulaska u menopauzu, kao i žene koje u svojoj porodici imaju više članova porodice koji su oboleli od karcinoma dojke. I, naravno, tamo gde otkrijemo zaista genetske mutacije. Tu rizik drastično skače sa nekih standardnih desetak posto, koliko je procenjen rizik za ženski pol, na nekih 60 do 80 procenata u zavisnosti od toga o kojoj genetskoj mutaciji se radi - ističe radiolog.

Da bi se smanjio rizik od raka dojke, i od karcinoma uopšte, bitan je zdrav život i da se vodi računa o tome kakvu hranu konzumiramo, u smislu izostanka pesticida na voću i povrću, kao i hormona kojima se tretiraju životinje. Preventiva je u svakom pokušaju da živimo u nekoj zdravijoj životnoj sredini, da se što više bavimo fizičkom aktivnošću i da boravimo u prirodi.

- Ono što same žene treba da urade su preventivni pregledi kao najosnovniji način sprečavanja smrtnog ishoda od karcinoma dojke, jer lečenje ove bolesti u ranoj fazi dovodi do izlečenja. Stopa izlečivost ranog karcinoma dojke prelazi devedeset posto, što je vrlo visok procenat, samo treba sa tim lečenjem da krenemo na vreme - naglašava Pujić-Stanisaljev i ističe da je karcinoma dojke najčešća onkološka bolest žena i da se svaka osma-deveta žena u nekom periodu života sretne sa ovom bolešću.

Osnovni preventivni pregled za rano otkrivanje raka dojke ili takozvani zlatni standard  za njegovo otkrivanje je mamografija. Danas se u mnogim zemljama sa redovnim mamografskim pregledima započinje sa 40. ili 45. godina života, što doktorka smatra da bi trebalo da se uradi i kod nas.

- Razmak između mamografskih pregleda treba da bude godinu i po do maksimalno dve godine dana, u zavisnosti od starosti žene i zavisnosti od njenih ličnih faktora rizika. Ali pre mamografije, sa već 30 godina svaka zdrava žena bez simptoma trebala da počne da se pregleda jednom godišnje, a od 40. godine da se tom ultrazvučnom pregledu pridruži i mamografija. Kada u menopauzi dođe do pada hormona, mlečne žlezde atrofiraju i tada mamografija dobija svoju punu moć i najčešće je dovoljna za preventivne preglede žena. Važno je da se izbor  pregleda prilagodi godinama života žene i njenom hormonskom statusu, kao i samoj strukturi građe dojke - objašnjava radiolog.

Kod žena mlađih od 50 godina karcinom dojke se javlja ređe, ali on ima i agresivniju formu i brže raste, zbog čega se vreme između pregleda skraćuje. Isto važi i ukoliko postoje dokazane genetske mutacije u porodici, pa se mamografski pregledi rade još češe - na godinu dana, i uz njih se dodaje i pregled magnetnom rezonancom..

Ono što se često pominje prilikom mamografskog pregleda je gustina mlečne žlezde, odnosno takozvane mamografski denzne dojke.

- To znači da je gustina mlečne žlezde izrazito velika s obzirom da i mlečna žlezda ostavlja svoj "otisak" na mamografiji, takva mamografija onda ima smanjenu senzitivnost. To znači da mogu ostati pojedini, najčešće sitni karcinomi dojke sakriveni tom mlečnom žlezdom, zbog čega se savetuje mamografiju dopuniti ultrazvučnim pregledom. Denzne dojke inače imaju skoro sve mlade žene pre ulaska u menopauzu, ali i 20 odsto žena u menopauzi. Lekari znaju da je nešto veći procenat obolelih žena u grupi žena koje imaju guste dojke, tako da i to smatramo jednim od faktora rizika. A sa druge strane, i na nama je veći rizik da nam neki karcinom ostane neotrkiven prilikom pregleda takvih dojki - podvlači Pujić-Stanisavljev.

Upitana kada se predlaže preventivno odstranjivanje dojki i jajnika, stručnjak za preglede dojki ističe - kod žena kod kojih je dokazana genetska mutacija, koja dovodi do pojave karcinoma dojke, najčešće su to tzv. BRCA geni.

- Jedna od preventivnih mera koje dolaze u obzir, naravno u dogovoru sa pacijentkinjom, koja je nosilac BRCA mutacije, jeste da se urade subkutane mastektomije. Tada otklanjamo mlečnu žlezdu u obe dojke sa postavljanjem proteze, odnosno implanta, i na taj način smanjujemo rizik da ta žena oboli od karcinoma. To smanjene rizika, međutim, nikada ne može da se svede na nulu, jer da bismo ubacili potkožno implant, čuvamo mali sloj tkiva koji mora da ishrani kožu dojke, a njemu uvek može da zaostane neki pramenčić mlečne žlezde iz kog postoji potencijal da se razvije karcinom. Ipak, na taj način smo većinu mlečne žlezde uklonili i smanjili rizik od oboljenja na vrlo mali procenat - objašnjava doktorka.

S druge strane te genetske mutacije ne dovode samo do karcinoma dojke, već i karcinoma jajnika, zbog čega se preporučuje da se, kada žene završe svoj reproduktivni period, uklone i jajnici kako bi se smanjio rizik od oboljenja koje je još teže rano otkriti i lečiti.

Lično iskustvo

Vođena krilaticom "uradi kako ja radim, a ne kako kažem", odlučila sam da, umesto da samo pišem o tome, i sama se, pred objektivom kamere Ona.rs podvrgnem pregledu dojke mamografijom, ne bih li razbila tabue i nedoumice koje žene najčešće muče prilikom odlučivanja da se pregledaju, i još češće, dovode do izbegavanja ovog pregleda. Zato sam otišla u MediGroup.

Pre same mamografije raspitala sam se koji su osnovni razlozi zbog kojih žene izbegavaju jedan tako važan preventivan pregled, koji u najbukvalnijem smislu može da im spasi glavu ako se uradi na vreme. Jedna od stvari koja me je najviše začudila je sam strah od pregleda, ali odmah za tim su nabrojani razlozi kao što su sram, strah od rezultata i navodno saznanje da takav pregled boli.

U redu. Stid razumem, malo žena se oseća prijatno u svojoj koži i spremno da bude nago pred drugom, nepoznatom osobom. Ali to je neminovnost svakog pregleda - odlazak kod ginekologa, na kolonoskopiju, ili kako je muškarcima kod urologa. Lično, posle dva porođaja, meni to zaista nije bio problem, ali mislim da ne bi trebao da bude nikome, jer ovaj delikatan pregled stručno osoblje obavlja sa najvišim stepenom poštovanja i diskrecije, u šta sam se uverila iz prve ruke.

Druga stvar koja prati stigmu ovog pregleda je navodna bol. Pregled mamografijom izgleda tako što se prvo skinete nagi do pasa, a potom vam tehničar/ka postavi ruku u adekvatan položaj na rukohvat, a zatim preoblikuje dojku i smesti između detektora i plastičnog pokretnog dela koji tu dojku fiksira na mestu. I ne, to ne boli. Malo je nezgodan osećaj zbog kože koja je stisnuta i imate osećaj kao da vas neko blago vuče za dojku, ali to nije ni približno ikakvom bolu ili nelagodnosti zbog koje bi iko izbegao ovakav pregled.

I treće na šta bih skrenula pažnju jeste strah od rezultata. Ja sam od ljudi koji idu kod lekara da mi kažu da mi nije ništa i da izađem srećna iz ordinacije. Mnogi u mom okruženju ne idu kod lekara jer će "svašta da im nađu", pa ih izbegavaju. Ono što mogu da podelim sa vama je da sam tokom intervjua sa dr Natašom Pujić-Stanisavljev nekoliko puta pretrnula od straha, dok je pominjala faktore rizika ili senzacije koje prate karcinom dojke, do mere da je do pred sam pregled leva dojka počela da me žiga, peče, boli, svrbi... Zaista sam bila uverena, kao neko ko za koji dan puni 45 godina, da će mi naći neku promenu.

I ništa, ali zaista ništa (a to je oko kamere uhvatilo) ne može da se meri sa tim osećajem olakšanja kada je, pogledavši rezultat mamografije, doktorka rekla da su moje grudi zdrave i čiste i da sam mirna naredne dve godine.

Idite, pregledajte se, to je 15 minuta vašeg života, neka vam kažu što pre da li imate razlog za brigu kako bi ste što pre pobedili tu pošast. A ako vam nije ništa - spavaćete kao što sam ja tu noć nakon posete specijalisti.

O svim ovim pitanjima i dodatnom objašnjenju kako se radi samopregled dojke, ali i prikaz kako zaista izgleda pregled mamografije, možete da pogledate u videu na početku teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.