Humani papiloma virus (HPV) i imunizacija: Sve što je potrebno da znate

Statistika kaže da će većina ljudi u nekom trenutku svog života da dobije infekciju humanim papiloma virusom (HPV).

Kako postoji preko 200 sojeva HPV-a sa oko 40 sojeva koji utiču na genitalije, humana HPV vakcina je najbolja prevencija protiv tipova infekcija humanim papiloma virusima koje izazivaju većinu karcinoma i bolesti povezanih sa HPV-om kod oba pola.

Imunizacija protiv HPV-a preporučuje se osobama od devet pa naviše godina, i smatra se da je vakcina najefikasnija kada se daje mladim ljudima pre nego što postanu seksualno aktivni. Srbija se, nažalost, nalazi u samom evropskom vrhu po obolevanju i umiranju od raka grlića materice, ali dobra vest je da postoji devetovelantna HPV vakcina za dečake i devojčice od devete, i devojke i mladiće do navršene devetnaeste godine - besplatna je i ima je dovoljno.

- Vakcinu treba da prime i devojčice i dečaci, odnosno muška i ženska populacija, idealno pre stupanja u seksualne odnose od navršene devete godine. Besplatna je za uzrast od devet do 19 godina. Gornja granica ne postoji. Nakon stupanja u seksualne odnose vakcina se može primiti i preporučuje se, ali se efikasnost smanjuje jer postoji velika verovatnoća da je osoba već inficirana bar jednim tipom virusa - kaže za Ona.rs imunolog dr Ana Banko.

U Srbiji je dostupna devetovalentna vakcina trenutno najšireg obuhvata među HPV vakcinama.

- Prima se u dve doze od devet do 14 godina, a od navršenih 15 godina prima se u tri doze - zaključuje imunolog.

Nažalost, broj primalaca kod nas morao bi da poraste. Za godinu dana u Srbiji vakcinu je primilo svega pet odsto naše dece, odnosno 26.000 dečaka i devojčica. U Australiji je zahvaljujući ovoj vakcini skoro iskorenjen rak grlića materice.

Šta je HPV?

Humani papiloma virus (HPV) je, prema pisanju "HealtLine", veoma čest virus koji se prenosi seksualnim kontaktom. Većina ljudi ne oseća nikakve simptome HPV-a i virus često nestaje sam. Međutim, kod nekih ljudi HPV izaziva genitalne bradavice ili rak.

HPV može da utiče na svakoga ko je ili je bio seksualno aktivan, čak i ako je doživeo seksualni kontakt samo jednom u životu. Zapravo uobičajeno da se čovek zarazi jednim ili više tipova HPV-a ubrzo nakon početka seksualne aktivnosti. Statistički - devet od desetoro ljudi ima HPV u nekom trenutku svog života.

Postoji preko 200 sojeva HPV-a, a oko 40 tipova HPV-a može uticati na genitalnu oblast koja uključuje vaginu, vulvu, grlić materice, penis, skrotum, anus i rektum.

HPV se obično širi kontaktom koža na kožu tokom seksa, što uključuje genitalni, analni i oralni seks, kao i deljenje seksualnih igračaka.

HPV simptomi i uzroci

Mnogi ljudi sa HPV-om ne doživljavaju simptome i virus može da se ukloni iz vašeg tela bez vašeg znanja.

No, iako simptomi HPV-a mogu da budu neprimetni, obratite se svom lekaru ili klinici za seksualno zdravlje ako osećate neobičan bol u vagini ili analnom krvarenju tokom seksa, bol ili svrab u predelu genitalija.

HPV može da izazoove genitalne bradavice – uobičajena polno prenosiva infekcija (STI) (klasifikovana kao HPV infekcija niskog rizika), ali ono što je mnogo ozbiljnije - određene vrste raka – (klasifikovana kao HPV infekcija visokog rizika).

HPV i seks

Neki tipovi HPV-a se prenose seksualnim kontaktom. Mnogi ljudi se zaraze HPV-om kada postanu seksualno aktivni, ali ne dovode sve infekcije do abnormalne aktivnosti ćelija ili raka. Možete biti zaraženi jednim ili više tipova HPV-a u području genitalija, što uključuje uobičajene SPI (kao što su genitalne bradavice).

Znaci HPV-a (uključujući bradavice) možda nisu uvek vidljivi, ili mogu biti locirani tamo gde vam je teško da ih vidite, ili možda nećete osetiti nikakve simptome, što znači da možete biti zaraženi a da to niste svesni.

Zato je važno da praktikujte bezbedan seks koristeći zaštitu od barijere kao što su kondomi, i obavezno da posetite lekara ako primetite bilo kakve neuobičajene promene na koži oko vašeg genitalnog područja. Nikada nije na odmet ponoviti da je neophodno redovno da proveravate seksualno zdravlje, uključujući i redovno testiranje (bar jednom godišnje ) za SPI ako ste seksualno aktivni.

Takođe je važno napomenuti da ne možete dobiti HPV u svom genitalnom području od bradavica na drugim delovima tela (kao što su ruke i stopala).

Vrste raka koje mogu da se dobiju od HPV

Kao što smo rekli neki tipovi HPV-a izazivaju genitalne bradavice, dok drugi tipovi mogu dovesti do određenih karcinoma. Tu se pre svega misli na karcinom grlića materice genitalnog područja (kao što su rak vagine, vulve, analnog i penisa), ali i rak usta i grla.

Od raka grlića materice godišnje oboli 1.500 žena, a bitku izgubi oko 700 žena na godišnjem nivou. A to, baš, ne mora da bude tako.

Ovaj rak ne ne izazivaju svi tipovi HPV-a, međutim oko 14 sojeva HPV-a može da inficira grlić materice, što može da izazove abnormalne promene ćelija (poznate kao displazija) ako se virus prirodno ne očisti iz tela, što onda, opet, može da dovede do formiranja ćelija raka. Ovo obično traje dosta vremena (10 godina ili više).

Imunizacija protiv HPV-a

Dobra vest je da HPV vakcina štiti od čak devet sojeva HPV-a koji uzrokuju preko 90 procenata karcinoma grlića materice i preko 95 procenata drugih karcinoma povezanih sa HPV-om. Vakcina takođe štiti od još dva tipa HPV-a koji uzrokuju 90 odsto genitalnih bradavica.

Važno je napomenuti da vakcina sprečava bolest uzrokovanu HPV-om, ali ne leči postojeće HPV infekcije. Ako već imate simptome aktivne HPV infekcije, trebalo bi da posetite lekara.

Zato je HPV vakcina najefikasnija kada se daje nekome pre nego što postane seksualno aktivan, odnosno pre nego što se uopšte i izloži HPV-u.

Ko treba da se vakciniše protiv HPV-a?

HPV vakcina je najefikasnija kada se daje mladim ljudima oba pola pre nego što postanu seksualno aktivni i izloženi HPV-u. Tada telo proizvodi najveći imuni odgovor.

Idealna starost za vakcinaciju protiv HPV-a je 12-13 godina.

Tačnije, imunizacija se preporučuje za mlade starosti od devet do 25 godina, kao i kod muškarca koji imaju seks sa muškarcima.

HPV vakcine ne treba davati trudnicama.

Koliko doza HPV vakcine mi je potrebno?

Nakon mnogo međunarodnih kliničkih dokaza, došlo je do preporuke da je većin ljudi potrebna jedna, umesto dosadašnje dve doze. Dokazi su pokazali da jedna doza pruža dobru zaštitu od HPV infekcije i približno isti nivo zaštite kao dve.

Imunokompromitovanim osobama možda su i dalje potrebne tri doze HPV vakcine da bi se zaštitile od HPV infekcije, ali to je individualno i potrebna je dodatna konsultacija sa lekarom.

Prema starosnim grupama preporučeni raspored je za od devet do 25 godina - jedna doza, dok je za osobe od devet godina i više sa značajnim imunokompromitirajućim stanjima - tri (početna doza, potom za dva meseca, potom za šest meseci). Ljudi koji imaju 26 i više godina takođe se preporučuju tri doze sa istim rasporedom.

Efikasnost HPV vakcine

Vakcinacije je uspešno smanjila stope HPV infekcija, genitalnih bradavica i prekancera grlića materice širom sveta. Originalna HPV vakcina je prvi put data u glavnim studijama vakcine 2003, a najnovija istraživanja pokazuje da vakcina i dalje nudi blizu 100 odsto zaštite više od deset godina nakon što je primljena, odnosno - ova zaštita ne pokazuje znake slabljenja.

Danas se očekuje se da će HPV zaštita biti dugotrajna i verovatno doživotna.

Bezbednost HPV vakcine

HPV vakcina se daje kao injekcija u deltoidni mišić nadlaktice.

Ona je podvrgnuta rigoroznom testiranju kako bi se osiguralo da je bezbedna, a neželjeni efekti nakon vakcinacije protiv HPV-a su obično blagi i nestaju sami od sebe u roku od nekoliko dana.

Vakcina ne sadrži HPV, ali je dovoljno slična virusu tako da telo proizvodi antitela koja sprečavaju HPV infekciju.

Važno je napomenuti da vakcina ne sprečava sve tipove HPV infekcije koje izazivaju rak grlića materice i da se skrining testovi i dalje preporučuju se svim ženama starosti 25 do 74 godine svakih pet godina.

Takođe, pre nego što primite HPV vakcinu, recite lekaru ili medicinskoj sestri se osećate loše (imate temperaturu preko 38,5), imate alergije na bilo koje lekove ili supstance, ili ste imali ranije ozbiljnu reakciju na bilo koju vakcinu ili deo vakcine. Naravno ukoliko patite od teških alergija, imate neko stanje ili bolest od koje se lečite, i naravno ako ste trudni ili planirate da zatrudnite.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.