Maja Žeželj o tome kako je pobedila smrt: Davali joj 2% šanse da preživi, održala je njena lozinka za život

Spikerka vesti i dnevnika Maja Žeželj ne eksponira se mnogo u javnosti i ne znamo baš mnogo o njenom životu. Ipak, jedna teška i ozbiljna zdravstvena situacija ju je naterala da izađe pred kamere kako bi možda nekome pomogla i ukazala na moguće probleme.

Naime, ona je u emisiji "Preživeli" na K1 televiziji bez zadrške pričala o sepsi iz koje se jedva izvukla, ali i o još jednom problemu koji ju je zadesio kada je imala 21 godinu.

- Više se i ne sećam godine, ali mislim da je bilo 1989. godine; udario me je kamion dok sam bila u kolima sa jednim dečkom i devojkom. Meni je tada izvađena slezina i dugo sam se oporavljala od toga. U 22. godini sam ponovo učila da hodam i taj nedostatak slezine me je kasnije i uveo u sepsu, odnosno doveo do toga da se moje telo bori protiv infekcije, bakterije ili virusa. Bila sam na reanimaciji i imam neke posekotine po glavi i rukama ali je zanemarljivo - rekla je Maja.

Kaže da ju je zdrav i aktivan način života možda i spasao dužeg oporavka jer je stalno bila fizički aktivna.

Seća se Maja i kako je izgledao početak dugog putovanja u borbi protiv sepse.

- Tačno se sećam da je bila subota, da su me pozvali da radim dnevnik i da sam ga odštampala i dok sam stajala kod štampača počela je da mi bude hladno i da me hvata jeza niz leđa. Tokom priloga sam tražila čašu tople vode da grejem ruke koliko mi je bilo hladno. Ništa me nije bolelo samo mi je bilo hladno i bila sam iscrpljena. Odradila sam dnevnik, bila sam nešto ozbiljnija nego inače i posle sam zvala muža Ivana da dođe po mene. To mu je bilo čudno jer ga nikad ne zovem, uvek se sama odvezem i dovezem - kaže novinarka i dodaje:

- Deca su u tom trenutku imali tri i pet godina i pošto sam mislila da imam temperaturu, odvojila sam se od njih, pokušala tokom noći da je spustim, ali sam ipak ujutru otišla u Klinički centar, misleći da imam akutni gastritis koji me je nekada strašno mučio.

Opisuje Maja kako je izgledalo to otkrivanje njene bolesti. Niko nije mogao da zna šta joj se dešava. Lice i ruke su počele da joj menjaju boju.

- Da mi se nije to desilo, ne bih nikad saznala da imam neku zanemraljivu trombofiliju. Tačnu dijagnozu mi je postavio doktor koji je bio na placu sa unučetom i kog su odmah pozvali da dođe u bolnicu zbog mene. Kako me je video, znao je šta je u pitanju. Imala sam ireverzibilnu sepsu u kojoj nema nazad, mora da se istutnji - kaže Maja i dodaje:

- Ušla sam u septički šok, pala sam u komu i krenuo je moj drugi život.

Taj njen drugi život trajao je oko mesec i po dana, u kojima je ona bila svesna da se nešto oko nje dešava, a ne može da se pomeri.

- Ja nisam u realnosti, prve noći su mi davali dva odsto šanse da preživim i svakim danom se taj procenat povećavao. Telo mi je bilo kao kompjuter koji koči i baguje, isključi mi bubrege, pa pluća, pa srce i bilo je problematično - kaže Maja i objašnjava da je ona u njenom svetu bila pacijent koji je u kolicima ili krevetu.

- Pomislila sam da je to vrtić gde ljudi ostavljaju decu, presvlače ih i idu na posao. Rekoh sebi da bih mogla i svoju decu da dovedem - rekla je ona.

Priseća se da je u jednom trenutku bila na brodu, za koji je ubeđena da je postojao u privatnoj klinici na koju su je prebacili.

- Postojale su dve ralnosti. Sećam se da sam plovila na crnom brodu po crnoj vodi i znam da nije bio dobar i nisam dala porodici da se ukrcaju na njega. Otišla sam sama na krstarenje i kada je trebalo da se iskrcam, našla sam na betonskom, ljigavom pristaništu gde me je sačekao Ivan. Spustio me sa broda u kolicima i otišao. Bila sam ljuta jer nikoga nije bilo i odjednom ja se nalazim ispred lifta pozorišta Boško Biha za koji i ne znam da postoji, ali je to tako bilo u mojoj glavi. Iza mene su neka crna vrata sa stepeništem, nalik na magacin, a sa druge strane oblak bele boje kroz koji prolaze ljudi kao na traci. I ja sam krenula tamo, kao šta ću u liftu ili u magacinu, idem za tim ljudima, međutim dolazi sestra Olivera i kaže mi: "Šta ćeš ti tu gore, idemo nazad" i odvukla me u magacin, što je ova sada realnost - kaže Maja Žeželj.

Uz to, kaže kao da se našla ispred jednog zida na kom je trebalo da kaže koja je lozinka. To nije bio ni posao, ni još jedno pojavljivanje pred kamere, već je lozinka bila rečenica "Zašto sad kad su mali?".

- Ta rečenica me je vratila u stvarnost, mislila sam na decu i na to da su zaista mali da bi ih ostavljala sad - rekla je Maja.

Prema njenim rečima i brojkama koje je pročitala, u svetu godišnje između 40 i 50 miliona ljudi dobije sepsu, a oko 11 miliona od nje i umre.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.