David je probao da smiri dečake, a onda dobio udarac i pao u komu: Strašne povrede ostavile trajne posledice

Pre sedam godina, život Rajana Davida Gudenafa se zauvek promenio. Za manje od tri meseca na svom novom poslu službenika za bezbednost u Domu za nezbrinutu decu u Milton Kejnsu, ostao je sam da nadgleda aktivnosti na otvorenom. Međutim, jedno veče u potpunosti je promenilo njegov svet.

Te večeri je za nekoliko minuta grupa dečaka napala Davida, koji je tada imao svega 21 godinu. Zadobio je teške povrede koje su rezultirale tronedeljnom komom i trajnim oštećenjem mozga. Ipak, uprkos svemu što je prošao, omladinski radnik naglašava da ne bi ništa promenio, jer ga je napad oblikovao u čoveka kakav je danas.

- Moje iskustvo me je skoro koštalo života, ali život se promenio - kaže Rajan David za "Metro".

- Možda se i dalje borim da razumem, prihvatim i oporavim se, ali ono što se dogodilo me je takođe učinilo pronicljivijim i proaktivnijim. Ne verujem da mogu da promenim svet, ali ako mogu da promenim barem jednu osobu, to je uspeh.

Na dan njegovog napada u domu za nezbrinutu decu, Rajan koji radi sa decom uzrasta od 12 do 18 godina, primetio je da je sve vreme bilo nekakve tenzije. Od njega je zatraženo da nadgleda centralni deo jedinice, poznat kao područje udruženja, ali je ubrzo shvatio da su deca uznemirena i izgledala su napeto. Neki dečaci počeli su da se guraju. Da bi smirio situaciju, Rajan je izveo šest dečaka napolje na da igraju fudbal, ali sa samo jednim članom osoblja koji je nadgledao grupu – daleko od potrebnog odnosa jedan prema tri – ostavljen je da sam upravlja eskalacijom situacije.

Kako su izašli, jedan dečak je iznenada krenuo da se pope na ogradu. Rajan David je pokušao da ga spusti dole, a ostali su ga u tom trenutku opkolili. Zvao je pojačanje, ali je tog dana ostao sam.

Petorica dečaka su napala Rajana, a on je opisao kako je sve izgledalo:

- Prvi udarac je pao u 18.33 i tukli su me više od pet minuta dok osoblje nije konačno stiglo. Pošto sam mislio da sam slobodan, jedan dečak me je udario radiom po glavi. Kada sam stigao u bolnicu, krvario mi je nos, a tokom prve procene počeo sam da povraćam krv. Poslednje čega se sećam bilo je ležanje na krevetu i gledanje u plafon i sva svetla - tada je počelo da mi zvoni u glavi. Probudio sam se tri i po nedelje kasnije.

Mislio sam da je to samo šala jer je jedan od fizioterapeuta izgledao kao njegov kolega - priseća se trenutka kada je izašao iz kome.

Kada je došao svesti, ubrzo je prebačen u Rehabilitacioni centar Oakleaf u Northamptonshireu, gde je  fokus bio na njegovom oporavku, vraćanju kritičnih motoričkih veština izgubljenih usled oštećenja mozga.

- Sećam se da su me zamolili da skuvam jednu šolju čaja i mislio sam da će to biti lako, ali nisam mogao da držim pun čajnik. Bilo je to veoma ponižavajuće iskustvo. Mislim da je prva godina prošla, bio sam bez posla 18 meseci, što je takođe bilo stresno jer volim da budem aktivan. Sećam se da sam se svađao sa timom oko mog oporavka i ponekad sam bio u iskušenju da lažem o tome kako sam uspeo da ubrzam proces - rekao je sada 29-godišnji Rajan David.

Ono što je zaista iznenadilo je kako se život odvijao tokom njegovog boravka u bolnici. Kako ističe, tad je shvatio da se bez njega u životima ljudi ništa ne bi promenilo, jer "život ide dalje", te je shvatio da mora da ceni vreme koje ima.

Rajanova povreda je prouzrokovala nepopravljivu štetu, što znači da se suočava sa doživotnim oporavkom. Aspekti kao što su govor, ravnoteža i problemi sa prostornom svešću su u toku, ali uprkos tome, uspeo je da ostane pozitivan.

- Za mene je to samo nešto što se dogodilo, mislim da ponekad ne mogu da prepoznam veličinu toga - priznaje David, koji je sa 23 godine postao poverenik dobrotvorne organizacije koja pomaže ljudima da se oporave od povreda mozga.

Sada sa sedištem u Oksfordširu, Rajan David radi na podršci deci i konsultuje druge omladinske organizacije, dok takođe vodi sopstvenu dobrotvornu organizaciju koja je počela na društvenim mrežama, fokusirajući se na mentalno zdravlje muškaraca i pomaganje onima koji se bore sa društvenim pritiskom. Hitnost za mentalno zdravlje muškaraca zdravstvene usluge su kritične, objašnjava on: tri puta više muškaraca nego žena umre od samoubistva svake godine, sa samo 36 odsto preporuka za terapiju razgovorom za muškarce.

- Osećao sam se preopterećeno i pod stresom, ali u okviru toga cenim činjenicu da mogu da osetim te stvari, jer sam skoro izgubio priliku da iskusim život. Mnogo ljudi ne dobija podršku koja im je potrebna; zajednice su propale i ostavljene da upravljaju bez odgovarajućih mera. Ovo stvara napetost i pre ili kasnije će mehur uvek pući - istakao je.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.