"Dajemo deci keks koji može da izazove ekceme, pa čak i probleme sa pažnjom": Kaže Hristina, a daje i rešenje

Koliko puta ste na brzinu uzeli nešto s police u prodavnici, verujući deklaraciji na prednjoj strani pakovanja? Koliko puta ste pomislili da birate bolje za sebe ili svoje dete, a da zapravo niste ni svesni šta mu svakodnevno unosite u organizam? Hristina Lazarević Milošević, magistarka farmacije i žena koja je pokrenula aplikaciju "Izbegni aditive", nije samo još jedan glas u moru informacija – ona je deo revolucije koja menja način na koji gledamo na hranu.

Mi smo zato Hristinu ugostili i razgovarali o tome koliko nas marketing lako zavara, koliko se naši obroci razlikuju od onih koje su jeli naši roditelji i koliko zapravo malo znamo o sastavu namirnica koje svakodnevno konzumiramo.

• S obzirom na to da si 7 godina radila kao farmaceut, šta je ono što ti je najviše smetalo? Da li se teorija na fakultetu i sama praksa rada u apoteci razlikuju?

"Glavna stvar koja je meni bila čudna po pitanju apoteke, farmacije i čitavete moje mašte o farmaciji, jer nekako ono što učite na fakultetu, nije isto i ono što se dešava u realnosti. To je meni baš bio jedan veliki šamar istine, šta se zapravo, u čemu nas uče, o šta zapravo onda se radi. Glavna stvar koja je me nekako na prvu loptu, da mi je bila odbojna, je situacija gde ja saznajem, odnosno osvešćujem u svoje glavi, da ja iz meseca u mesec, u toj apoteci imam iste ljude koje mi dalje, nažalost, nismo izlečili od tog visokog krvnog pritiska, od tog infarkta koji se desi, od dijabetisa", rekla je ona.

• Šta je bila prelomna tačka da daš otkaz i okreneš se zdravijoj alternativi?

"Međutim, kada sam okrenula kutiju, te folne kiseline koje je trebalo da pijem 9. meseci, ujutro i uveče, ne tako ni retko, nego baš onako jedan duži vremenski period da se pije ujutro i uveče nešto, shvatila sam da, zapravo, ta folna kiselina sadrži jedan hemijski sastojak, titan dioksid, to je jedan aditiv sa oznakom E171, koji je u to vreme, dve nedelje pre toga, u zemljama Evropske unije bio u potpunosti zabranjen za ljudsku upotrebu u hrani, zbog dokazane genotoksičnosti. I to je negde bila prelomna tačka da se ja zapitam da li je zaista sve ono što se nalazi na policama prodavnica, ali i, između ostalog, i apoteka, gde sam ja u to vreme radila. Tu je bio i aspartam. Aspartam je, primera radi, jedan veštački zaslađivač koji je prošle godine u junu proglašen za potencijalni kancerogen", ispričala je Hristina.

Od tog trenutka Hristina je krenula marljivo da radi na osvešćivanju nacije o tome šta unosimo u organizam. Ipak, možda su i najveći problem slatkiši i namirnici namenje za decu.

• Na koji način možemo da kontrolišemo to, s obzirom da njih uvek privlače te nezrdave opcije, dele ih u parkovima, vrtićima i školama? Koliko su ovi aditivi štetni za njih i kakve sve efekte mogu imati na decu?

decu, piše ovako krupnim slovima jagoda. Kada okrenete pozadi, piše i to nacrtano, sve onako lepo za dečicu upakovano, piše pozadi može nepovrno uticati na pažnju i aktivnost kod dece. I piše, moram i to da dodam, pošto se zove jagoda, 0,8 procena ta jagoda. Aditiva nije bilo, aditiva uopše, primera radi keks neki poznatij, koji smo nas dve može da jele u detinstvu, sada nije istog sastava kao današnji taj keks. Primera radi kada okrenete keks koji može dajete detetu, pisač je tamnim slovima, trenutno u današnje vreme, kaliumetabisulfid. To je dokazani alergen i dokazano može da izaziva i dermatitisko dece, svesna si sigurno koji procent ekceme. Moram da dodam, proizvodđači to zakonski moraju da boldiraju i oni zaista sprovedu ono što je do njih, boldiraju, misleći da svi znaju da je to alergen. Međutim, koji procent od roditelja zaista zna zašto je to nešto boldirano. Primera radi, imamo majku ćeje dete ima ekcem, ima neki oblik dermatitisa, konzumira taj keks, onda koristi kortikosteroide da izleči taj ekcem i konstantno se vrtije u krugu, jer ona nije ni svesna da dete tu konstantno, svakog dana u organizam unosi alergene", istakla je Hristina.

U našem razgovoru govorila je o mononatrijum glutaminatu – pojačivaču ukusa koji ne samo da nas tera da jedemo više nego što nam je potrebno, već može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje.

• Ona se osvrnula i na razlike u ishrani naših baka i daka u odnosu na ono što jedemo danas.

"Oni su jeli tu domaću slaninu. Postoji velika razlika kada mi danas kozumiramo slaninu koja je obojena karminskom kiselinom, koja se dobija mlevenjem crvenih buba i potencijalno jeste kancerogena. I sa druge strane dodaju se nitriti kao konzervansi koji opet potencijalno jesu kancerogeni, pa se doda malo mononatrium glutaminata koga smo malo prespominjali koji je pojačivač arome. I taj proizvod i onaj koji su naši starije, ali pred 50 godina to nije nikako isto", rekla je Hristina.

• Svedoci smo da se na našim rafovima većinski nalazi hrana prepuna loših aditiva, da li možemo svemu da nađemo zamenu?

"Mi sada na policama imamo čipseve koje u sebe sadraže mononatrium glutaminat. To je jedan opet pojačivač ukusa, ali i neurotoksik. Stvara zavisnost među našim sinapsama i mi uvek imamo tu žellju da još i još i još jedemo. Nije ni to toliko sporno, ali taj mononatrium glutaminat može da povećava rizik za razvoj i demencije Alchajmerove bolesti. Sa druge strane imamo čipseve isto na policama, verovale ili ne, u istim prodavnicama koji su napravljeni od krompira, ulja i soli. I onda negde ako vagamo šta ćemo pojasti, budu isto lepog ukusa, verojmi nisu toliko jakog ukusa, jer nemaju pojačivač, arome, ali budu sasvim prihvatljivi. Tako da za većinu proizvoda zaista imamo zdravije varianti. Ja volim da kažem, ono što nemamo zdravije, napravićemo. Ovo je stvarno, već je krenula jedna revolucija", navela je ona.

Zato je Hristina napravila aplikaciju koja pomaže da jednim skeniranjem saznamo šta zapravo unosimo u svoje telo i kako možemo da napravimo bolje izbore. Jer zdrava ishrana ne znači odricanje – ona znači svest o tome šta biramo.

• A kako aplikacija funkcioniše?

"Ovde se nalaze sastojci, poopisano sve, šta sve ova čokoladica, primera radi, sadrži. I mi smo koristili tu semafor metodu, označili smo zelenom bojom supstance koje su bezbedne po naše zdravlje. Ovom narandžastom bojom, ono što treba konzumirati onako uz ograničenje, uz oprez. I crvenom bojom označeni su proizvodi koji su potencijalno štetni. Kada kliknete, aplikacija vas odvede na nutritivnu deklaraciju, osnovnu nutritivnu tabelu, gde možete da vidite koliko ima zasićenih masnih kiselina, koliko ima rafinisanog šećera. I kada kliknete na alternative, pokazuje zdravije čokoladice koje su bez rafinisanog šećera i bez, naravno, aditiva.

Ceo razgovor sa Hristinom možete pogledati u videu ispod. Ovo je priča koja menja perspektivu – i možda baš danas promeni i vaš sledeći izbor u prodavnici.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.