Preživela je RAK, ali zamalo umrla zbog podizanja zadnjice: Pomodrela je, klinika ODBILA odgovornost

"Nakon što sam hitno prebačena u bolnicu, s mukom da dišem i oslabljena od gubitka krvi, dijagnostikovana mi je plućna embolija opasna po život - ugrušak u plućima - koji bi mogao da me ubije svakog trenutka. Pomislila sam na svoje dve devojčice, Aaliju i Tanju, koje su me čekale kod kuće i nikad se više nisam kajala nego tada", reči su hrabre Done Jusef, čija je priča poput filma u kom je ona heroina.

Naime, ne samo da je Dona pobedila rak, već i smrt, kada ju je umalo ubila odluka da operiše zadnjicu. 

Preporučujemo

- Bio je moj izbor da imam operaciju brazilskog dizanja zadnjice koja me je ostavila u ovom užasnom stanju. Moja odluka da se operišem nije bila samo zbog sujete, to je bio deo pokušaja da ponovo izgradim svoje samopouzdanje i ženstvenost nakon borbe sa rakom dojke. Godine 2017. dijagnostikovan mi je drugi stadijum raka dojke, sa samo 39 godina. Bio je to ogroman šok, bila sam mlada i zdrava i u početku sam osetila kvržicu u levoj dojci dok sam dojila svoje najmlađe dete. Kada mi je onkolog rekao da moram na hemoterapiju, duplu mastektomiju i radioterapiju, bila sam totalno pogubljena.

Nakon hemoterapije i moje mastektomije, liposukcijom mi je uzeta mast iz stomaka da bi se stvorile nove grudi, umesto implantata, a ja sam ostala sa nekim ožiljcima i bez bradavica. Kada sam saznala da imam gen BRAC2, takođe sam imala histerektomiju i ooforektomiju da bih smanjila rizik od drugih karcinoma. Ovo me je gurnulo u ranu menopauzu, a hormonske promene su ostavile moju guzu opuštenu i ravnu. Bilo je to tako naporno vreme i dok mi je 2019. rečeno da sam u remisiji, moje telo je prošlo kroz toliko toga. Bila sam neverovatno zahvalna što sam preživela, ali bilo je teško da se pomirim sa svojim promenjenim telom, a moja guza mi je posebno smetala. Žene mojih godina su podložne onome što vidimo na mreži kada su u pitanju 'savršena' tela, nisu samo mlađe žene pogođene stalnim porukama da morate da izgledate na određeni način.

Prelistavala bih društvene mreže i videla poznate ličnosti i uticajne ličnosti sa hrabrim, zaobljenim zadnjicama i osećala se još gore u vezi sa svojom. Nije bilo važno kako sam se obukla, uvek je izgledalo ravno i bezoblično, i bila sam samosvesna toga, posebno u kupaćim kostimima. Bila sam u vezi u to vreme i on nije bio zadovoljan u vezi sa mojim telom posle raka, što je bilo štetno i samo me je učinilo da se osećam još manje lepom. Rak je učinio da se osećam manje ženstveno, sa gubitkom kose i grudi, i iako sam ga pobedila, moja ravna guza je nastavila da čini da se osećam manje ženstveno i privlačno - navela je Dona u svojoj iskrenoj priči.

Godine 2021. donela je odluku da nešto preduzme po tom pitanju. Čula je za čuveni BBL, tačnije, estetsku korekciju zvana brazilsko podizanje zadnjice, gde se uzima mast iz tela i dodaje u zadnjicu i kukove, kako bi se oblikovala.

Pakao je krenuo, a klinika ne prihvata odgovornost

- Priznajem da nisam mnogo istraživala proceduru, uglavnom zato što je zvučao tako slično onome što sam već uradila sa stvaranjem novih grudi. Nisam se zabrinula ili uznemireno zbog toga, pošto sam već prošla kroz toliko operacija. Međutim, verovala sam da ću odlaskom u vrhunsku kliniku u Londonu i pritom platiti 10.000 funti iz svoje ušteđevine za proceduru, biti u sigurnim rukama. Nisam imala pojma da je BBL operacija zapravo jedna od najrizičnijih kozmetičkih procedura, sa visokom stopom mortaliteta zbog plućne embolije, kada ugrušak blokira arteriju. Samo jednom bliskom prijatelju sam se poverila da planiram operaciju. Bila je zaista podrška, ali znala sam da bi drugi ljudi i moja porodica mislili da sam luda i pokušali da me odvrate od toga.

Septembra 2021. dobila sam opštu anesteziju i salo mi je uzeto sa bokova, sa obe strane torza, i ubrizgano mi je u zadnjicu. Otpuštena sam iste večeri, omamljena i na tabletama protiv bolova, zavijena i u kompresionoj odeći. Rečeno mi je da ću se osećati neprijatno nekoliko dana i da će biti modrica. Međutim, dva dana nakon operacije znala sam da nešto ozbiljno nije u redu. Svaki put kada sam otišla u toalet, prolazila sam kroz velike količine krvi, modrice po telu su bile užasne i ostajala sam bez daha. Do tada sam rekla svojoj mami i sestri za proceduru i obe su bile ljute na mene što sam je uradila, i veoma su se zabrinute za mene, insistirajući da odem u bolnicu. Kada mi je rečeno da imam potencijalno fatalni ugrušak, svet mi je stao. Nisam mogla da verujem da se ovo dešava i poželela sam da se vratim u prošlost i da nikada ne uradim BBL.

Zvala sam kliniku na kojoj sam radila procedutu, ali su oprali ruke od onoga što se dešavalo, insistirajući da je sve bilo u redu sa mojom krvlju kada sam otpuštena. Bila sam besna, ali sam morala da se usredsredim na to da se oporavim i budem još sa svojim ćerkama. Provela sam nedelju dana u bolnici, na kardiološkom odeljenju u slučaju da dođe do srčanog zastoja, bila priključena na infuzije da bi se rastvorio ugrušak, a takođe sam imala transfuziju krvi jer sam izgubila opasnu količinu. Trebalo mi je tri meseca da se osećam kao da sam se fizički oporavila od iskušenja, a imala sam i terapiju koja mi je pomogla sa emocionalnom traumom.

Bila sam otvorena sa svojim ćerkama o tome šta se dogodilo jer sam želela da nauče iz moje greške i da nikada ne pokušaju takvu proceduru. Nikada ne želim da osete da su njihova tela manje savršena, kao što sam ja mislila za svoje. Moja zadnjica je zakrivljena i živahna, ali kada je pogledam, gorko je slatko. Možda izgleda dobro, ali fizički i mentalni trošak postizanja toga bio je ogroman, i apsolutno nije vredelo skoro da izgubim život - za kraj je ispričala Dona.

(Ona.rs/The Sun)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.