Ateista je "umro i otišao u pakao": Ono što je video nije mogao ni da ZAMISLI

Hauard Storm je bio ateista, otac dvoje dece i univerzitetski profesor kada mu se život zauvek promenio tokom putovanja u Pariz 1. juna 1985. godine. Naime, Hauard tvrdi da je 'umro i otišao u pakao' pa ja podelio svoje iskustvo, koje je daleko od tradicionalnog prikaza vatre i vrisaka. Umesto toga, opisuje osećaj poraza i očaja.

Seća se da je osetio iznenadan, jak bol zbog kojeg je pomislio da je upucan.

- Bilo je kao… tačno tu, bum, najjači bol koji sam ikada u životu osetio - rekao je on.

Otišao je u bolnicu, gde su mu saopštili da ima perforaciju dvanaestopalačnog creva i da će umreti ako mu se odmah ne uradi operacija.

- Nisam želeo da umrem jer sam sa 100% sigurnošću znao da, kada umreš, to je to, kraj. Ekran se ugasi, kao u bioskopu. Pojavi se 'kraj', crnilo, ništa - objasnio je svoje osećanje ovaj čovek.

Sa 38 godina, porodicom, dobrim poslom, osećao je da nije vreme da umre. Opisao je kako se probudio iz nesvesti, stajao pored kreveta i osećao se bolje nego ikada u životu - da bi zatim shvatio da je beživotno telo u krevetu zapravo bilo njegovo.

- Ali nisam mogao to da prihvatim, jer to nije moguće. Onda sam čuo ljude ispred sobe kako me zovu po imenu na engleskom, što mi je bilo čudno jer su svi u francuskoj bolnici govorili francuski jezik. Rekli su: 'Požuri. Čekali smo te. Znamo sve. Čekali smo i čekali, i vreme je da pođeš s nama'. Pa sam pretpostavio, pošto sam pomenuo doktora, da će me oni odvesti kod njega. Izašao sam iz osvetljene sobe u siv, vlažan hodnik, gde je bila grupa ljudi koji su se držali van svetla sobe - izjavio je ovaj čovek.

Kada su ga sproveli, delovalo mu je kao hodnik.

- Hodali smo kilometrima i kilometrima i nikada nismo išli gore ili dole. Okružili su me i samo me vodili u sve veći mrak. Počelo je tako što su bili nametljivi. A onda je postalo jasno da će me napasti. Počeli su da me udaraju nogama, pesnicama i da me vuku. Onda su počeli da grizu, cepaju i kidaju, pa i da me fizički napadaju. Tako da sam na kraju bio potpuno rastrgnut, ležao sam na zemlji, nesposoban da se pomerim ili branim na bilo koji način. Potpuno sam poražen, depresivan i očajan. I nisam mogao da smislim nikakav izlaz. Ovo je to zauvek i zauvek sa ovim užasnim ljudima. Čuo sam glas koji je rekao: 'Moli se Bogu.' Pomislio sam, ja ne verujem u Boga, ne molim se. A glas je ponovio, 'Moli se Bogu,' prilično čvrsto. I pomislio sam, ne znam kako da se molim. Ne umem da se molim - izjavio je Hauard.

Rekao je da je glas postao glasniji i rekao: 'Moli se Bogu'. Rekao je da mu je um 'nevoljno' odlutao do trenutka kada je kao mali dečak u nedeljnoj školi pevao pesmu 'Isus me voli'.

- Video sam to jasno. Čuo sam to jasno. Ali što je još važnije, jasno sam to i osetio, da sam kao mali dečak, kada sam pevao 'Isus me voli'. Vero­vao sam u njega kao mali dečak. I tada sam odlučio da moram da pokušam, jer nisam znao da li će se on uopšte brinuti za mene ili ne. Koliko sam ja znao, najbolje bi mu bilo da me ostavi tamo. I tada sam mu dozvao: 'Isuse, molim te, spasi me' - otvoreno kaže ovaj čovek.

Hauard je potom rekao da se u tom trenutku u tami pojavio 'mali plamičak svetlosti' koji je postao sjajan.

- Spustio se na mene. Bio je neverovatno blistav. Da je to bila svetlost kao što mi doživljavamo svetlost u ovom svetu, ona bi me potpuno progutala. Iz nje su izašle ruke koje su se pružile dole, dotakle su me, i video sam sebe kako se ponovo sastavljam od onoga što sam bio, kao da sam bio pokošena životinja na putu. Postao sam kompletan - emotivno je sve ovo opisao ovaj čovek.

Ono što je za njega bilo najemotivnije jeste što je ta svetlost ispunila ljubavlju kao nikada do sada.

Razmišljajući o mračnoj strani svog putovanja, Hauard je rekao da su "ljudi koji su ga odveli na to mesto tame, bili ljudi baš poput njega. Bili su to ljudi koji su odbacili Boga, odbacili Božiju ljubav, i Bog im je dao upravo ono što su želeli".

- Ne verujem da Bog kažnjava bilo koga. Verujem da Bog svakome daje upravo ono što želi. Biblija kaže da ljudi sude po izgledu, a Bog sudi po srcu, i ako tražimo Boga i tražimo Božiju ljubav, naći ćemo je i u ovom i u sledećem svetu. A ako odbacimo Boga i odbacimo Božiju ljubav, odlazimo u svet gde te stvari ne postoje. I ne mislim ovo kao šalu. Mislim ovo sasvim iskreno. Pakao nije toliko loš. Problem su ljudi koji su tamo. Oni su užasni. Tamo nema ničega osim mučenja jednih drugih, tako da je pakao mesto neprestane patnje. To je mesto potpune beznade i očaja - opisao je svoju situaciju ovaj čovek.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.