"Zovem sebe psihopatom jer to privlači pažnju": TikTokerka tvrdi da 3 stvari otkrivaju ovaj poremećaj ličnosti

Na internetu, sve češće, granice između samopromocije i iskrenog svedočenja o mentalnom zdravlju postaju zamagljene. TikTok korisnica Vik Pet postala je viralna upravo zbog toga – otvoreno govori o svom životu sa antisocijalnim poremećajem ličnosti (ASPD), dok istovremeno koristi reč "psihopata" kako bi opisala sebe.

Iako je "psihopatija" termin koji zvanična psihijatrija izbegava i koji nije formalna dijagnoza, Vik objašnjava da se u tom izrazu prepoznaje više nego u onome što piše u njenoj medicinskoj dokumentaciji. Za nju, reč "psihopata" nosi težinu, ali i moć – jer, kako kaže, "skreće pažnju" i pomaže joj da dopre do šire publike.

Zašto "psihopata", a ne "ASPD"?

U jednom od svojih viralnih videa, Vik je izjavila:
„Psihopatija se ne može dijagnostikovati, to je tehnički gledano tačno. Ali se ja osećam kao psihopata više nego kao sociopata – i zato koristim tu reč.“

Dodaje i da je psihopata „rođen takav“, dok je sociopata, prema njenom tumačenju, „proizvod traume“. Zbog toga se identifikuje sa hladnijom, racionalnijom i emocionalno distanciranijom slikom psihopate. Time ne pokušava da romantizuje stanje, već da objasni kako izgleda živeti sa poremećajem koji većina ljudi poistovećuje isključivo sa zločinima, filmovima i serijskim ubicama.

Tri ponašanja koja, prema Vik, otkrivaju psihopatu

Na osnovu sopstvenog iskustva, Vik navodi tri karakteristike koje smatra "zajedničkim imeniteljem" svih osoba sa psihopatskim osobinama. Stručnjaci bi ove tvrdnje možda izneli sa više opreza, ali korisno je čuti kako se oseća neko iznutra – bez filtera.

1. Potreba za adrenalinom i uzbuđenjem

Prema Vik, psihopate imaju izraženu potrebu za intenzivnim stimulansima. To ih često vodi ka ekstremnim sportovima, rizičnim ponašanjima ili donošenju odluka koje drugima deluju neshvatljivo odvažno.
„Skakanje iz aviona? Meni je to opuštanje. Taj osećaj da rizikuješ sve – to me drži živom.“

U osnovi ove potrebe, kako smatraju neki stručnjaci, može biti niska osetljivost na dosadu, ali i traženje osećaja kontrole nad opasnošću.

2. Manipulacija i upornost u ostvarivanju cilja

Vik tvrdi da psihopate često „dobijaju ono što žele“, ne zato što im se namešta, već zato što znaju kako da utiču na druge.
To uključuje šarm, promišljeno ponašanje, ali i sposobnost da ignorišu emocionalne posledice po druge ljude.
„Mogu da pročitam ljude. I mogu da ih navedem da urade stvari. Ne zato što sam zla – nego zato što funkcionišem drugačije.“

3. Nizak nivo stresa i emocionalna hladnoća

Jedna od najkontroverznijih osobina, ali i najčešće pominjanih u popularnoj kulturi, jeste sposobnost psihopata da ostanu smireni u situacijama koje bi većinu ljudi izbacile iz takta.
„Ja mogu da gledam kako neko viče na mene i da ne osetim ništa. Mogu da sedim u prostoriji punoj nepoznatih ljudi i budem najopuštenija osoba tu.“

Iako pojedine studije osporavaju ideju da psihopate nemaju anksioznost, većina se slaže da je njihova reakcija na stres specifično prigušena i često prikrivena samopouzdanjem.

Psihopatija i antisocijalni poremećaj ličnosti: Sličnosti i razlike

Važno je istaći da psihopatija, kao pojam, ne postoji u najnovijim dijagnostičkim priručnicima poput DSM-5. Umesto toga, koristi se širi naziv – antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD). Psihopatija se, u tom okviru, posmatra kao ekstremniji oblik, sa naglašenijim emocionalnim deficitima i težim oblikom manipulacije.

Stručnjaci koriste Hareovu listu psihopatije (PCL-R) kako bi procenili da li osoba pokazuje izražene psihopatske osobine. Ova skala uzima u obzir 20 različitih osobina – od površnog šarma, preko nedostatka empatije, do neodgovornosti i kršenja društvenih normi.

Njen viralni uticaj: Edukacija ili senzacionalizam?

Kao i u mnogim slučajevima na TikToku, granica između ličnog svedočenja i potencijalne stigmatizacije je tanka. Ipak, Vik ističe da joj je cilj upravo razbijanje stigme.

Njena publika, kako kaže, često se javlja sa sličnim osećanjima, iako ne znaju kako da ih imenuju. Kroz sopstveno svedočenje, pokušava da pojasni kako je moguće živeti sa ASPD – i da taj život ne mora biti nasilan, opasan ili destruktivan.

Bez obzira na viralan sadržaj, jedna stvar ostaje ključna: samodijagnoza nije zamena za stručnu procenu. Ako neko u sopstvenom ponašanju prepoznaje slične obrasce – nisku empatiju, impulsivnost, težak odnos prema autoritetima ili izraženu manipulaciju – važno je obratiti se stručnjaku za mentalno zdravlje.

Jer razumevanje sebe počinje tamo gde prestaju TikTok videi – u stvarnom životu i u stvarnoj terapiji.

(Ona.rs / Mirror)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.