Imate nizak pritisak, a srce ubrzano radi? Evo kada HITNO treba da se obratite lekaru

Ubrzan rad srca u kombinaciji sa niskim krvnim pritiskom deluje zastrašujuće - naročito ako se javi iznenada. Mnogi su ovaj osećaj doživeli nakon vežbanja, naglog ustajanja, stresa ili dehidracije, ali kod nekih to postaje hroničan problem. Iako ova pojava ne mora uvek biti razlog za paniku, u pojedinim slučajevima može ukazivati na ozbiljne poremećaje u radu srca ili autonomnog nervnog sistema.

Prema rečima kardiologa dr Tajlera Tajgena iz Klivlendske klinike, kada srce u mirovanju kuca brže od 100 otkucaja u minuti, a pritisak istovremeno opada, to može značiti da električni sistem srca i regulacija krvnog pritiska nisu usklađeni. Ako je ritam pritom i nepravilan, dolazi do haotičnih električnih signala koji remete sinhronizaciju između gornjih i donjih srčanih komora, čineći pumpanje krvi manje efikasnim.

Rezultat je još slabija cirkulacija i dalji pad pritiska.

Na ove simptome morate da obratite pažnju

Takve epizode mogu biti privremene i bezopasne, naročito ako se javljaju nakon očiglednog okidača poput naglog ustajanja, fizičkog napora ili stresa.

Međutim, ako se javljaju bez jasnog razloga, traju duže, postaju učestalije ili ih prate simptomi kao što su vrtoglavica, kratak dah, osećaj gušenja, bol u grudima ili gubitak svesti, potrebno je obratiti se lekaru. Neregulisane aritmije, na primer, mogu povećati rizik od moždanog udara, srčanog zastoja ili drugih teških komplikacija.

Šta izaziva ubrzan puls uz nizak pritisak

Ubrzan puls uz nizak pritisak može biti izazvan i različitim medicinskim stanjima. Među češćim su dehidratacija, trudnoća, nuspojave lekova kao što su diuretici, ali i infekcije, anemija, bolesti štitne žlezde, unutrašnje krvarenje ili ozbiljne alergijske reakcije. Kod mlađih osoba, naročito žena, nije redak slučaj sindroma posturalne ortostatske tahikardije (POTS), poremećaja autonomnog nervnog sistema koji uzrokuje skok pulsa prilikom ustajanja, uz izraženu malaksalost i pad pritiska.

Simptomi koje telo šalje u ovakvim situacijama mogu uključivati ubrzan rad srca, preskakanje otkucaja, osećaj nesvestice, vrtoglavicu, zamućen vid, mučninu, bol u grudima ili naglu iscrpljenost. U najtežim slučajevima dolazi i do gubitka svesti, što se nikako ne sme ignorisati, posebno ako nije postavljena prethodna dijagnoza.

Evo kada treba da reagujete

Praćenje pulsa i krvnog pritiska kod kuće može pomoći u otkrivanju uzroka i planiranju terapije. Dovoljno je koristiti digitalni aparat za pritisak, ručno brojati puls, ili nositi pametne uređaje poput sata ili grudnog pojasa sa senzorima. Važno je obratiti pažnju ako gornji (sistolni) pritisak opadne za više od 20 mmHg ili donji (dijastolni) padne više od 10 mmHg u kratkom vremenskom periodu, kao i ako je broj otkucaja srca u mirovanju konstantno preko 100.

Na kraju, najvažnije je ne zanemarivati ono što vam telo poručuje. Ako vam se ubrzan rad srca i nizak krvni pritisak dešavaju često, bez jasnog povoda ili sa pogoršavajućim simptomima, potražite stručnu pomoć. Rano prepoznavanje problema i pravilna dijagnostika ključ su za očuvanje zdravlja srca i celokupnog organizma.

(Ona.rs / Cleveland Clinic)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.