Potpuno ste odmorni, a opet ne može da radite? Srpski profesor otkriva sindrom koji se često brka sa lenjošću

Zamislite da legnete na vreme, prespavate osam sati, probudite se odmorni, a već posle par sati osećate da ne možete da nastavite dan. Sve što uradite iscrpi vas više nego što bi trebalo, glava je teška, koncentracija slaba, a telo kao da odbija poslušnost. Onda čujete rečenicu: „Lenj si, samo ti se spava“. Upravo iza tog nerazumevanja krije se ozbiljan zdravstveni problem – sindrom hroničnog umora.

Na ovo upozorava profesor dr Branislav Milovanović, ugledni stručnjak interne medicine i neurokardiologije sa Instituta „Dedinje“. On naglašava da ovaj sindrom nije nikakva izmišljotina ili izgovor, već ozbiljna bolest koja je čak kodno prepoznata od strane Svetske zdravstvene organizacije.

Bolest koja ima šifru, ali nema dovoljno prepoznavanja

„Sindrom hroničnog umora često je trivijalizovan, iako je reč o ozbiljnoj bolesti. Još 1969. godine Svetska zdravstvena organizacija ga je klasifikovala, a danas se koristi šifra R53.8. Najčešći okidači nisu samo virusi, već i stres, povrede, operacije ili čak porođaj“, objašnjava profesor Milovanović.

On naglašava da lekari širom sveta još uvek nisu dovoljno edukovani, pa pacijenti često lutaju od jednog specijaliste do drugog dok se njihova iscrpljenost pogrešno tumači kao depresija, slabost ili obična lenjost.

Pet znakova koji otkrivaju sindrom

Profesor navodi da se dijagnoza zasniva na pet ključnih kriterijuma:

Umor koji traje duže od šest meseci

• Poremećaj sna
• Nagli pad energije nakon fizičkog napora
• Moždana magla – problemi sa koncentracijom i pamćenjem
• Ortostatski poremećaji – vrtoglavice, nesvestice, gubitak ravnoteže

„Ako pacijent ispunjava ovih pet kriterijuma, a standardna dijagnostika ne pokaže ništa drugo, možemo da govorimo o sindromu hroničnog umora“, ističe profesor.

Nauka je potvrdila – nije u glavi, već u genima

Veliki pomak u razumevanju bolesti desio se nedavno u Velikoj Britaniji.
„Prvi put je dokazano da postoji genski poremećaj iza ovog sindroma. Neurokardiološkim testiranjem jasno možemo da registrujemo promene u organizmu“, kaže Milovanović.

Institut „Dedinje“ je među retkim centrima u Evropi gde pacijenti mogu da prođu kompletnu dijagnostiku – od internističkog i kardiološkog pregleda, preko neurokardioloških testova, do otkrivanja potencijalnih infekcija koje mogu biti okidač. „Najčešće govorimo o postinfektivnim sindromima i lečimo ih integrativnim, kauzalnim pristupom“, objašnjava profesor.

„Nije lenjost, već ozbiljan problem“

Najbolniji deo priče jeste način na koji društvo reaguje na pacijente.
„Čovek se naspava, odmori se, ode na godišnji odmor, ali posle dva-tri sata opet ne može ništa da uradi. Dijagnostika ništa ne pokaže i onda mu kažu da je lenj. To je nepravda.“

Profesor naglašava da je vreme presudno:

Ako simptomi traju tri meseca, postoji velika šansa da se osoba u potpunosti oporavi.

Ako bolest traje pet ili šest godina, oko 80% pacijenata se može vratiti u funkcionalno stanje, ali uz dugotrajno lečenje.

Predvodnik u dijagnostici

„Institut ‘Dedinje’ prvi je u Evropi po dijagnostici ovog sindroma. Mi obavljamo neurokardiološko testiranje, postavljamo dijagnozu i započinjemo lečenje. Ali, problem je što u svetu ima malo stručnjaka za ovu bolest i još manje specijalizovanih centara. Zato je ključno da se edukuju lekari opšte prakse, infektolozi, neurolozi i reumatolozi“, zaključuje Milovanović.

Njegova poruka je jasna – sindrom hroničnog umora nije stanje koje treba zanemarivati, niti etiketa lenjosti, već bolest koja zahteva pažnju i razumevanje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.