Kamion je udario dete (2), roditelji su bili SPREMNI ZA SAHRANU, a onda je aparat zapištao: "ON DIŠE!"

Ponekad život napiše priče koje prevazilaze sve medicinske granice, logiku i ljudsku maštu. Priče koje nas podsete da čuda zaista postoje  i da su ponekad obučena u odeću za decu. Ovo je priča o dvogodišnjem Oliveru Štaubu, dečaku kome su lekari rekli da neće preživeti, a koji danas pomera ruke, noge i širi ljubav svima oko sebe. Njegovi roditelji, Laura i Stefan, nikada nisu izgubili veru da će njihov sin ponovo disati, govoriti i smejati se. I bili su u pravu, Oliver danas dokazuje da je snaga volje jača od svake dijagnoze.

Kada je neurohirurg dr Mohamed Bajdon sa Univerziteta u Čikagu prvi put video snimke povreda dvogodišnjeg Olivera Štauba nakon stravične saobraćajne nesreće, nije mogao da veruje sopstvenim očima.

"Ovo dete je živo?", pitao je neverujući.

Oliverova kičma bila je potpuno presečena, a kosti su bile odvojene na pola. Drugim rečima, dečakova glava više nije bila fizički povezana s telom.

"To nije povreda koja je uopšte spojiva sa životom," rekao je dr Bajdon. "A ipak - on je nekako preživeo."

Strašna nesreća

Tragedija se dogodila 17. aprila, dok je Oliver bio sa roditeljima i bratom blizancem u poseti majčinoj porodici u Meksiku. Kamion je udario njihov kombi.

Oliverova majka, Laura Štaub-Garsija, zadobila je teške povrede glave i polomljenu ruku. Otac Stefan je imao polomljena rebra. Petogodišnji brat Sebastijan imao je samo ogrebotinu, dok je njegov blizanac Julijan prošao bez povreda.

Oliver, koji je sedeo u zadnjem redu, bio je bez svesti, glava mu je visila u neprirodnom položaju, a oči su bile poluotvorene.

"Bio sam siguran da je mrtav", kaže otac.

Tetka, koja je putovala u kolima iza njih, odmah mu je dala veštačko disanje dok su jurili u najbližu bolnicu. Zatim je helikopter prevezao Olivera u bolnicu u Meksiko Sitiju.

"Hteli smo da doniramo njegove organe, spremni za sahranu, a onda..."

Lekari su porodici rekli da je situacija beznadežna i pitali ih da li žele da doniraju Oliverove organe.

"Odgovor je bio lak," priseća se Laura. "Oliver je uvek bio najsrećniji dečak. Znali smo da bi bio srećan da pomogne nekome drugom."

Ali kada su se vratili da se oproste – dogodilo se čudo. Oliverovo stanje se neočekivano počelo popravljati. Ipak, prognoze su bile sumorne:

"Rekli su da nikada više neće moći da pomera telo ispod vrata," kaže Stefan.

Život sa novom šansom

Kako su dani prolazili, Oliver je postajao snažniji. Roditelji su naučili kako da ga neguju kod kuće, ali povratak u Nemačku bio je previše rizičan. Zbog rastućih troškova, prodali su svoju kuću i ostali u Meksiku, gde su živeli kod Laurinih roditelja.

"Otišli smo na odmor od pet nedelja, a više se nikada nismo vratili," priča Stefan.

Oliver je iz bolnice izašao nakon 39 dana, sa okovratnikom i cevčicom za disanje. Na putu do kuće, Laura je držala njegovu glavu u stabilnom položaju – svaki trzaj mogao je biti koban.

"Doktor nam je kasnije rekao da bi i jedno kijanje moglo da ga ubije," kaže ona.

Potraga za čudom

Porodica nije odustajala. Laura je pronašla ime dr Bajdona, stručnjaka koji istražuje lečenje matičnim ćelijama kod povreda kičme. Obratila mu se s molbom za pomoć.

"Rekao mi je: 'Ne mogu ništa da obećam. Ovo je jako težak slučaj. Ali mogu da pogledam.'"

Troškovi transporta i lečenja u Čikagu prelazili su 300.000 dolara. Porodica je pokrenula GoFundMe kampanju, ali je većinu novca potrošila na specijalni aparat za disanje.

A onda – neočekivana sreća. O njihovoj priči je čula fondacija fudbalera Tonija Krosa, koja pomaže deci sa teškim bolestima, i preuzela celokupan trošak putovanja i operacija, vredan više od milion dolara.

Čudo u Čikagu

U julu, dr Bajdon i njegov tim izveli su dve složene operacije – spojili su Oliverovu lobanju sa kičmom i rekonstruisali oštećenu moždinu.

"Samo nekoliko dana kasnije, počeo je da pomera desnu ruku," priča dr Bajdon.

"Svi su mislili da je to refleks. Ali pokreti su se pojačavali – pomerao je prste, stopala, čak je disao i bez pomoći aparata."

Lekari su bili u šoku.

"Očekivali smo da mu vrat bude stabilan, a on sada može da pomera ruke, noge, pa čak i da oseti kada treba da ide u toalet. To nikada nije zabeleženo kod ovakve povrede," kaže dr Bajdon za magazin "People".

Mali borac koji osvaja svet

Danas Oliver sa porodicom živi u Meksiku, u iznajmljenoj kući u pokrajini Mičokan. Svakog dana napreduje.

"Ako nešto želi, on to uradi. Nema toga što ne može," kaže Laura.

Dečak voli da nosi naočare za sunce, da peva svoju omiljenu pesmu i da šalje poljupce psima iz komšiluka. Njegov Instagram, koji vodi otac, sada ima više od 100.000 pratilaca.

Uskoro će mu skinuti okovratnik, a porodica se nada da će jednog dana moći da diše bez aparata – pa čak i da hoda.

"Samo Oliver zna dokle će stići," kaže Laura. "Ako odluči da hoda, on će to i uraditi. Uverena sam u to."

Na proleće, planiraju da se vrate u Čikago, gde će Oliver učestvovati u istraživanju lečenja matičnim ćelijama. Dr Bajdon kaže:

"Nema garancija. Ali Oliver nas je do sada pobijao u svemu. Nebo je granica za njega."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.