Poznata zvezda otkrila: "Imam karcinom dojke 4. stepena, umorna sam stalno, sve me boli, a OVO pitanje razara"

"Da li osećaš krivicu zato što izgledaš normalno, iako imaš karcinom dojke u četvrtom stadijumu?"

To pitanje postavljeno je bivšoj zvezdi emisije The Bachelorette, Kejti Tirston, na njenom Instagram kanalu Boobie Broadcast. Kejti je taj prostor otvorila nakon što joj je u martu dijagnostikovan metastatski karcinom dojke, a danas zajednica broji više od 60.000 članova - žena koje žive s bolešću, lekara, podržavalaca i preživelih koji bez tabu tema razgovaraju o životu sa dijagnozom koja se često ne vidi spolja.

Odgovor koji je Kejti dala zaustavio je mnoge u skrolovanju:

„Umorna sam stalno, telo me neprekidno boli, kosa mi opada, hormoni su mi potisnuti, pamćenje mi je katastrofa, vagina suva, ruke i noge mi trnu. Morala sam da zamrznem jajne ćelije, jer možda ću jednog dana morati da platim 100.000 dolara za surogat majku kako bih imala dete. Uklanjam grudi, a kasnije i jajnike. Svakog meseca primam injekciju u zadnjicu i svakog dana pijem lekove – do kraja života. Dakle, ne, ne osećam krivicu što izgledam normalno. I nadam se da je ni vi, koji ‘izgledate normalno’, nećete osećati.“

Njen iskren odgovor odjeknuo je među hiljadama žena koje su u istoj situaciji. Jer metastatski karcinom dojke – kada se bolest proširi izvan dojke na druge delove tela – često je nevidljiv. Nosi se tiho, kao tajna. Osmeh može da prikrije bol, dani prolaze, svet se ne zaustavlja – pa ne možeš ni ti.

„Nema mesta krivici – svaka borba izgleda drugačije“

„Najvažnije je zapamtiti da iskustvo raka uveliko zavisi od biologije samog tumora“, objašnjava dr Devika Gadžrija, onkološkinja iz Memorial Sloan Ketering centra. „Kod nekih žena lečenje podrazumeva nedeljnu hemioterapiju, kod drugih mesečne injekcije. Terapije se menjaju, i nijedno putovanje kroz bolest nije isto. Niko ne treba da oseća krivicu zato što mu ide bolje nego drugima.“

Broj mladih žena sa dijagnozom metastatskog karcinoma u porastu je. Prema podacima Breast Cancer Research Foundation, u SAD danas sa ovom bolešću živi oko 200.000 žena, a najbrži rast beleži se kod onih između 20 i 39 godina – skoro 3% godišnje.

Ipak, nikada nije bilo više nade. „U poslednjih desetak godina pojavio se veliki broj novih terapija koje omogućavaju da se karcinom tretira kao hronična bolest, a ne smrtna presuda“, kaže dr Gadžrija. „Lekovi su delotvorniji, blaži po organizam i omogućavaju da pacijentkinje žive kvalitetnije.“

Zahvaljujući tim terapijama, mnoge žene danas mogu da zadrže deo svakodnevne normalnosti – da rade, putuju, žive.

„Nekad zaboravim da imam rak“

„Nekad zaboravim da imam karcinom“, priznaje Kejti. „Ali u ovoj borbi nema cilja, nema kraja. Moraš da donosiš teške odluke – da li ću ukloniti jajnike, grudi...?“

To je tiha tragedija metastatske bolesti – gubitak kontrole. „Kada bolest preuzme telo, to menja narativ našeg života“, objašnjava dr Gadžrija. „Znaš da je bolest tu – možda miruje, ali može se vratiti. To stvara osećaj nestabilnosti, jer sa njom moraš da živiš zauvek.“

Neizvesnost postaje svakodnevica. I dok je spolja sve isto – unutra je borba.

„Na mom telu su mape preživljavanja“

Autorka teksta, i sama žena sa metastatskim karcinomom, piše:

„Imala sam obostranu mastektomiju, metalna šipka drži moju desnu butnu kost gde se rak proširio pre četiri godine. Moje telo nosi mapu preživljavanja – ožiljke, tačkice od zračenja, utrnulost, podsetnike. Tugujem što nikada neću moći da nosim sopstveno dete – možda moj najveći gubitak. Ali i dalje živim s dubokom nadom.“

Dr Gadžrija dodaje: „Teško je jer drugi ne vide kroz šta prolazite. Ljudi i dalje imaju sliku da pacijentkinja s rakom mora da izgleda iscrpljeno i bez kose, a istina je da mnoge od njih izgledaju potpuno zdravo – iako vode najtežu bitku.“

„Uvek govorim direktno,“ kaže Kejti. „Isceljenje nije pravolinijsko. Ima dana kad se osećaš snažno i dana kad ne možeš ustati iz kreveta.“

Rak kao lekcija o životu

Metastatski karcinom je lekcija o perspektivi – stalni podsetnik na krhkost života. Svaki dan postaje čin zahvalnosti.

„Rak te natera da postaneš bolja verzija sebe,“ kaže Kejti. „Zavolela sam svoje telo. Zahvalna sam što sam živa. Ko mari za celulit, ko mari za bore? Bore znače da stariš – a to je blagoslov.“

Na humanitarnoj večeri The Pink Agenda, Kejti je zablistala u haljini boje pudera. Niko ne bi pomislio da se bori s bolešću. I to je, kako kaže, poenta: „Nikad ne znaš šta neko nosi u sebi – koji bol, koji strah, koju tišinu.“

Dan kasnije, razgovaramo o njenoj „scanxiety“ – anksioznosti pred kontrolni pregled. To je tobogan emocija koji delimo – između nade i straha, između življenja i čekanja.

„Ljudi često misle da je stadijum 4 kraj, pa se samo oproste i idu dalje,“ kaže Kejti. „Ali mi smo tu. Aktivni smo, živimo, doprinosimo društvu. Samo nam treba podrška – i više ulaganja u istraživanja.“

(Ona.rs/Vogue.us)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.