Svi je imamo u dvorištu: Čupate misleći da je korov, a u pitanju je jedna od najzdravijih biljaka na svetu

U mnogim baštama ga čupaju čim ga vide. Nizak, mesnat, tvrdoglav, širi se po zemlji kao da osvaja prostor i zato ga većina ljudi bez razmišljanja proglašava korovom. Ipak, ono što mnogi ne znaju jeste da je tušt jedna od najzdravijih samoniklih biljaka koje rastu u našim dvorištima.

Tušt (Portulaca oleracea) vekovima se koristi u narodnoj medicini i kuhinji, a nutricionisti ga danas ponovo otkrivaju kao biljku izuzetno bogatu hranljivim materijama. U njegovim listovima nalazi se značajna količina omega-3 masnih kiselina, vitamina A, B i C, kao i minerala poput magnezijuma, kalcijuma i gvožđa. Upravo zbog tog sastava mnogi ga nazivaju jednom od najpotcenjenijih biljaka koje rastu gotovo svuda oko nas.

Biljka koju svi čupaju, a zapravo je dragocena

Tušt je jednogodišnja biljka čije se crvenkasto, mesnato stablo širi po površini zemlje i lako potiskuje druge biljke. Može da naraste između 15 i 30 centimetara, a prepoznatljiv je po malim, debelim listovima jajastog oblika. Stariji listovi često dobijaju blagu crvenkastu nijansu na ivicama.

Tokom leta pojavljuju se sitni žuti cvetovi, pojedinačni ili u malim grupama. Cvetanje traje od jula do septembra, a biljka je izuzetno medonosna, zbog čega je privlačna pčelama.

Tušt stvara veliki broj semenki koje se lako rasipaju po zemlji. Zanimljivo je da njihova klijavost često bude najbolja tek narednog proleća. Osim semenom, ova biljka se vrlo lako razmnožava i reznicama. Čak i kada je iščupate iz zemlje, dovoljno je da deo stabla ponovo dodirne tlo i biljka će se brzo ukoreniti.

Kako se koristi u kuhinji i narodnoj medicini

U gastronomiji se tušt najčešće koristi svež. Njegovi sočni listovi imaju blago kiselkast ukus koji podseća na mešavinu limuna i mladog spanaća. Zbog toga je čest sastojak salata, pesto sosova, variva ili smutija. Može se i sušiti ili konzervisati kako bi se koristio tokom zime.

U narodnoj medicini tušt ima dugu tradiciju primene. Smatra se da doprinosi jačanju imuniteta, poboljšava cirkulaciju i podržava zdravlje srca. Pojedini izvori navode i da može pomoći u bržem zarastanju rana, ublažavanju glavobolja i migrena, kao i u jačanju kostiju.

Takođe se pominje u vezi sa podrškom organizmu kod problema sa štitnom žlezdom, kožom i probavnim sistemom, a u nekim tradicionalnim praksama koristi se i tokom oporavka posle težih bolesti.

Kako uzgajati tušt u bašti

Iako ga mnogi smatraju korovom, tušt je zapravo jedna od najlakših biljaka za uzgoj. Ako ga stalno uklanjate iz bašte, vremenom ćete primetiti da ga ima sve manje, pa čak može i potpuno nestati.

Najbolje je da mu namenite posebnu gredicu. Ova biljka voli sunčana mesta i dobro drenirano zemljište, dok zabarena tla treba izbegavati. Sušu podnosi izuzetno dobro, zbog čega je pogodna za gajenje i u toplijim i suvlјim područjima.

Kao sadni materijal mogu poslužiti biljke koje već rastu u prirodi, njihove reznice ili seme. Ako koristite celu biljku, dovoljno je da je ponovo posadite u zemlju i zalijete. Reznice se jednostavno polože na površinu zemlje i blago prekriju tankim slojem zemlje, nakon čega brzo puštaju koren.

Ako se odlučite za setvu, seme se u proleće samo pospe po površini zemljišta. Ono bolje klija kada je izloženo svetlosti, pa ga nije potrebno prekrivati debelim slojem zemlje.

Održavanje je minimalno. Potrebno je tek povremeno orezivati biljke, naročito mlade stabljike pre nego što procvetaju i počnu da formiraju seme. Pri rezidbi treba ostaviti osnovu biljke jer će iz nje brzo izrasti nove grane.

Ipak, treba imati meru. Tušt se veoma lako širi i može brzo potisnuti druge biljke u bašti. Upravo zato mnogi ga smatraju korovom, iako je reč o jednoj od najzdravijih biljaka koje nam priroda daje gotovo bez ikakvog truda.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.