Koliko vode treba piti kada temperature pređu 30 stepeni? Mnogi misle da znaju odgovor, ali greše

Čim stignu prvi tropski dani, većina ljudi instinktivno posegne za čašom hladne vode. I nije bez razloga. Kada temperature pređu 30 stepeni, organizam počinje da gubi mnogo više tečnosti nego tokom ostatka godine, a dehidracija može nastupiti brže nego što mislimo.

Mnogi veruju da će žeđ biti dovoljan signal da popiju vodu, ali stručnjaci upozoravaju da je osećaj žeđi zapravo jedan od prvih znakova da je telo već počelo da gubi potrebnu količinu tečnosti. Zbog toga se tokom letnjih vrućina savetuje da pijete vodu i pre nego što osetite žeđ.

Posebno su ugroženi stariji ljudi, deca, trudnice, osobe koje rade na otvorenom i svi koji provode mnogo vremena na suncu. Kod njih čak i blaga dehidracija može izazvati glavobolju, umor, vrtoglavicu, pad koncentracije i osećaj iscrpljenosti.

Ne postoji isto pravilo za sve

Verovatno ste mnogo puta čuli da bi trebalo da pijete osam čaša vode dnevno. Iako ova preporuka može poslužiti kao okvir, stvarne potrebe organizma znatno se razlikuju od osobe do osobe.

Na količinu potrebne tečnosti utiču telesna težina, godine, zdravstveno stanje, nivo fizičke aktivnosti, ali i vremenski uslovi.

Kada temperature pređu 30 stepeni, većini odraslih osoba potrebno je između dva i tri litra tečnosti dnevno. Međutim, ljudima koji treniraju, rade fizički zahtevne poslove ili provode mnogo vremena na otvorenom može biti potrebno i znatno više.

Zato stručnjaci savetuju da ne brojite samo čaše vode, već da osluškujete organizam i pratite znakove hidratacije.

Zašto na plaži mnogo brže dehidriramo?

Mnogi smatraju da na plaži ne mogu lako da dehidriraju jer su okruženi vodom. Međutim, upravo tamo organizam često gubi velike količine tečnosti.

Visoke temperature, direktno sunčevo zračenje i pojačano znojenje ubrzavaju gubitak vode iz tela. Problem je što morski povetarac često stvara osećaj prijatnosti, pa ljudi ne primećuju koliko se zapravo znoje.

Dodatna zamka je kupanje. Iako smo u vodi, telo nastavlja da gubi tečnost, posebno tokom plivanja, šetnje po pesku ili sportskih aktivnosti na plaži.

Zbog toga nije retkost da neko provede nekoliko sati na suncu, a da unese mnogo manje vode nego što mu je organizmu potrebno.

Da li je samo voda dovoljna?

Voda ostaje najbolji izbor za hidrataciju i nema zamenu kada je u pitanju nadoknada izgubljene tečnosti.

Ipak, tokom velikih vrućina telo ne gubi samo vodu već i važne elektrolite poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma.

Zato hidrataciji mogu doprineti i:

• mineralna voda
• nezaslađeni biljni i voćni čajevi
• limunada sa malo šećera
• jogurt i mleko
• lubenica, dinja, breskve, pomorandže i jagode
• domaći napici sa limunom i malom količinom soli

Voće bogato vodom posebno je korisno tokom leta jer istovremeno obezbeđuje tečnost, vitamine i minerale koje organizam gubi znojenjem.

Gazirani sokovi nisu najbolje rešenje

Kada je napolju pakleno vruće, ledeni gazirani sok mnogima deluje kao savršeno osveženje.

Međutim, većina industrijskih gaziranih napitaka sadrži velike količine šećera. Visok unos šećera može pojačati osećaj žeđi i doprineti unosu velikog broja kalorija bez stvarne koristi za organizam.

Kod nekih ljudi gazirana pića izazivaju i nadutost, nelagodnost u stomaku i dodatno opterećenje tokom velikih vrućina.

Gazirana mineralna voda može biti prihvatljiv izbor za osveženje, ali zaslađeni sokovi ne bi trebalo da budu osnovni izvor tečnosti tokom leta.

Alkohol i vrućina nisu dobra kombinacija

Mnogi leto ne mogu da zamisle bez hladnog piva na plaži ili koktela pored bazena.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da alkohol povećava rizik od dehidracije.

Alkohol deluje kao diuretik, što znači da podstiče organizam da izbacuje više tečnosti putem mokraće. Istovremeno može prikriti prve znakove dehidracije i otežati procenu sopstvenog stanja.

Na visokim temperaturama to može dovesti do pada krvnog pritiska, vrtoglavice, malaksalosti, pa čak i kolapsa.

Zbog toga lekari savetuju da uz svako alkoholno piće popijete i čašu vode.

Kako da znate da vam nedostaje vode?

Organizam obično šalje upozorenja mnogo pre ozbiljne dehidracije.

Prvi simptomi najčešće uključuju:

• suva usta
• pojačanu žeđ
• glavobolju
• umor
• manjak energije
• tamniju mokraću

Kasnije se mogu javiti:

• vrtoglavica
• ubrzan rad srca
• grčevi u mišićima
• osećaj slabosti
• konfuzija i pad koncentracije

Jedan od najjednostavnijih pokazatelja jeste boja urina. Svetložuta boja uglavnom ukazuje na dobru hidrataciju, dok tamnija može biti znak da organizam traži više tečnosti.

Najvažnije pravilo tokom tropskih dana

Kada temperature pređu 30 stepeni, potrebe organizma za tečnošću značajno rastu, čak i kada ne osećate žeđ.

Nekoliko sati provedenih na suncu, u bašti, na plaži ili tokom šetnje može dovesti do mnogo većeg gubitka vode nego što većina ljudi pretpostavlja.

Zato stručnjaci svake godine ponavljaju isto pravilo: pijte vodu pre nego što ožednite.

Ta jednostavna navika može napraviti ogromnu razliku između prijatnog letnjeg dana i simptoma dehidracije koji mogu pokvariti odmor, smanjiti energiju i ugroziti zdravlje.

(Ona.rs / Vijesti.me)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.