Jedna jednostavna navika pomaže mozgu da bolje pamti i razmišlja: Sve manje ljudi je danas praktikuje

Telefon je zamenio rokovnik, laptop svesku, a spisak za kupovinu odavno držimo u aplikaciji. Čak i kada treba da zabeležimo samo nekoliko reči, mnogo je verovatnije da ćemo posegnuti za tastaturom nego za olovkom.

Međutim, jedna sasvim obična navika koju polako izbacujemo iz svakodnevice mogla bi da ima prednost kada želimo da nešto razumemo, zapamtimo ili pažljivije razmotrimo - pisanje rukom.

Istraživanja poslednjih godina ukazuju da mozak ne reaguje potpuno isto kada reči ispisujemo olovkom i kada ih samo otkucavamo. Pisanje rukom zahteva složeniju koordinaciju pokreta i čula, a sporiji tempo primorava nas da biramo šta ćemo zapisati umesto da samo mehanički beležimo sve što čujemo.

Zašto olovka može da bude bolja od tastature?

Kada kucamo, jedan pritisak prsta dovoljan je da se na ekranu pojavi čitavo slovo. Kod pisanja rukom situacija je mnogo složenija.

Mozak mora da upravlja položajem olovke, pritiskom, smerom i nizom preciznih pokreta potrebnih da bismo oblikovali svako slovo. Upravo ta kombinacija pokreta i čulnih informacija povezuje veći broj procesa koji učestvuju u učenju i pamćenju.

U istraživanju norveških naučnika učestvovalo je 36 studenata kojima je električna aktivnost mozga praćena dok su iste reči naizmenično pisali digitalnom olovkom i kucali na tastaturi.

Tokom pisanja rukom zabeleženi su složeniji obrasci povezanosti između različitih područja mozga, kakvi nisu u istoj meri primećeni tokom kucanja. Autori smatraju da takva povezanost može da bude značajna za formiranje pamćenja i usvajanje novih informacija.

To, naravno, ne znači da će nas nekoliko stranica rukopisa učiniti pametnijim. Rezultati pokazuju razliku u moždanoj aktivnosti, ali nisu dokaz da je pisanje rukom univerzalno bolje za svaku vrstu zadatka.

Problem sa tastaturom je što možemo da budemo previše brzi

Brzina je jedna od najvećih prednosti kucanja, ali kada učimo nešto novo može da postane i njegova slabost.

Ako neko govori, na tastaturi možemo gotovo doslovno da prepišemo njegove rečenice. To stvara odličan zapis, ali ne mora da znači da smo o onome što smo čuli mnogo razmišljali.

Kod pisanja rukom jednostavno ne možemo da stignemo sve.

Zato moramo da slušamo, procenimo šta je važno, skratimo informaciju i preformulišemo je svojim rečima. Već tokom pravljenja beleške počinje obrada sadržaja, umesto da je ostavimo za trenutak kada ćemo beleške ponovo pročitati.

Posebnu ulogu može imati i izgled stranice. Strelice, podvlačenje, zaokruživanje, male skice i prostorni raspored beležaka mogu da pomognu da informacije povežemo u celinu umesto da ih posmatramo kao dugačak niz rečenica.

Ne morate da vodite dnevnik niti da ispisujete stranice

Povratak pisanju rukom ne znači da treba da odbacimo telefone i računare. Za posao, duže tekstove i komunikaciju tastatura je neuporedivo praktičnija.

Olovku možemo da vratimo samo tamo gde nam njena sporost zapravo koristi.

Spisak obaveza za taj dan, nekoliko najvažnijih stvari sa sastanka, ideje koje pokušavamo da razradimo, plan za narednu nedelju ili beleške dok nešto učimo sasvim su dovoljni.

Čak i običan spisak za kupovinu može biti prilika da nešto ponovo napišemo rukom.

Ako pokušavate da rešite problem ili vam se nekoliko ideja vrti po glavi, još je jednostavnije - uzmite prazan papir i zapišite ih bez otvaranja nove aplikacije i gledanja u još jedan ekran.

U svetu u kojem pokušavamo sve da završimo što brže, možda je baš u tome prednost olovke. Primorava nas da malo usporimo, a mozgu ostavlja više prostora da obradi ono što zapisujemo.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.