Dijareja na odmoru može da vas muči i 5 dana: Nije problem u vodi sa česme, ovde najčešće grešite

Nakon dugog puta i dolaska na željenu destinaciju, prvi obrok i piće često deluju bezazleno. Međutim, već nekoliko sati kasnije odmor može da se pretvori u neprijatno iskustvo - grčevi u stomaku, mučnina, učestali odlasci u toalet i iscrpljenost simptomi su koji svake godine pogađaju oko 1,6 milijardi ljudi širom sveta, prema procenama zasnovanim na podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

To znači da će, statistički gledano, gotovo dva miliona putnika koji putuju u inostranstvo barem jednom osetiti simptome putničke dijareje, dok je broj onih koji putuju unutar zemlje i doživljavaju slične tegobe još veći.

Simptomi mogu da potraju i nekoliko dana

Iako se često posmatra kao prolazna neprijatnost, putničku dijareju može imati ozbiljnije posledice nego što se pretpostavlja. Simptomi u proseku traju između tri i pet dana, ali kod pojedinih putnika mogu se produžiti i dovesti do dehidratacije, pa čak i potrebe za medicinskom intervencijom.

Posebno su ugrožene osetljive grupe, poput dece, starijih osoba i ljudi koji već koriste antibiotike, jer kod njih gubitak tečnosti i poremećaj crevne flore može brže prerasti u ozbiljniji zdravstveni problem.

CDC godinama upozorava da je putnička diajrera najčešći, ali i jedan od najpotcenjenijih zdravstvenih problema na putovanjima.

Najveća zabluda: problem nije u vodi

Mnogi putnici veruju da je glavni rizik voda iz slavine, pa na putovanjima paze da piju samo flaširanu vodu, izbegavaju led i čak vode računa o pranju zuba, piše Večernji list.

Takav oprez ima smisla. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da više od dve milijarde ljudi i dalje nema pristup bezbednoj pijaćoj vodi. Takođe, organizam koji dolazi iz druge sredine nije uvek naviknut na različite minerale i bakterije prisutne u lokalnoj vodi.

Međutim, stručnjaci ističu da uzrok problema najčešće nije voda.

Pravi uzrok najčešće je hrana

Podaci CDC-a pokazuju da u najvećem broju slučajeva putnička dijareja izaziva hrana, a ne voda. Kontaminirana hrana daleko je češći izvor infekcije, a greške se najčešće prave upravo tamo gde putnici misle da su bezbedni.

Voda iz slavine se često izbegava, ali salata oprana istom tom vodom bez problema završava na tanjiru. Umaci koji dugo stoje na sobnoj temperaturi retko kome deluju sumnjivo, iako predstavljaju rizik.

Problem nije ograničen samo na uličnu hranu ili kioske. Tokom letnjih meseci isti rizik postoji i u hotelima. Švedski sto može izgledati uredno i sigurno, ali ako hrana stoji satima na toplom, povećava se mogućnost razvoja bakterija.

Evropska agencija za bezbednost hrane upozorava da visoke temperature ubrzavaju razmnožavanje bakterija poput salmonele i kampilobaktera. Zbog toga čak i obrok iz restorana sa dobrom reputacijom može izazvati probleme kod osoba koje nisu naviknute na lokalne uslove.

Iako se putnička dijareja često povezuje sa vodom, stručnjaci ističu da je hrana u većini slučajeva glavni krivac. Pažljiv izbor obroka, oprez sa termički neobrađenom hranom i izbegavanje jela koja dugo stoje na toplom mogu značajno smanjiti rizik od neprijatnih simptoma tokom putovanja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.